Не можемо променити цео свет, али можемо променити систем у нашој држави. Могу да постоје много бољи услови за живот. Зато излазимо на протесте и блокаде.

Али, империјалистима и глобалистима се не би свидео тај наш идеални систем. Слаби, без домаће привреде и војске, били бисмо лак плен. Њима не одговара наш отпор — јер страхују да се и код њих не пробуди свест о слободи и поштовање личности.

Овакви протести могу да се десе само у хришћанском народу.

Та свест је Христос донео свету. А у нашем народу је то Светосавски дух. Тај дух је деценијама био систематски гушен — као што је и Христос био прогоњен.

Ипак, жив је у нама, у студентима и грађанима. Код неких се јавља и несвесно. Многи и не знају да тај дух дугују Христу и Светом Сави, али осећају га — у поштовању личности и противљењу диктатури. С друге стране, имамо и оне који себе зову националистима, а не познају своје светосавско предање.

Велике силе не воле мале народе који желе да буду независни.

Зато ниједна земаљска власт не подржава студенте — јер свака земаљска власт жели да се поштује држава, а не човек. А глобалистима одговарају само послушници.

Они желе да Србија остане колонија. Да остане експеримент. Да остане поданик. Запад, који је четири пута у прошлом веку бомбардовао Београд, није се никад покајао. И неће. Овде желе руднике. Желe нашу децу као робове. Желe наш народ као статисте.

Зато — морамо се променити. И морати — значи моћи.

После промене система, морамо направити тајне програме одбране. Имамо довољно генија. Али не у власти. Не међу оним који не умеју да направе ни надстрешницу.

Потребни су нам генији за дипломатију, војску, економију, обавештајне послове. Народни. Поштен народни систем. Са правим циљем: да живимо у сувереној и слободној држави.

Али поставља се и страшно питање: шта ако ту моћ злоупотребимо?

Ако бисмо постали агресори — онда више не бисмо били Срби. Српски народ није био ни робовласнички, ни империјалистички. Ми смо народ мученика. Народ који памти Јасеновац, али и народ који зна шта је грех.

Српска војска никада не сме чинити злочине. Не сме их чинити ниједна власт у име народа.

Национални интерес — то је повратак државе на своју територију.

Морамо то остварити — без обзира да ли се то некоме у свету свиђа. То је наш тренутак. Наш задатак. Али то можемо само ако имамо чиме да одвратимо непријатеља.

Не да нападнемо, већ да не будемо нападнути.

Народ мученика мора бити снажан — али мора и остати народ мученика.

Умна молитва је наше најјаче оружје. Али и молитва мора бити чувана. Морамо имати моћ коју нећемо злоупотребити. Моћ која неће бити окренута ка народу, већ ка заштити народа. Моћ под Божјом контролом.

Ако то не можемо — боље да останемо народ који страда, него народ који злоставља.

Против нас стоје и НАТО, и усташке хорде, и исламски фундаментализам.

Али ми морамо остати верни себи. Светом Сави. Христу. Мученицима. И нашим генијима.

Србија није експеримент. Србија је народ. Србија је слобода.

Ако желиш ову верзију као плакат, PDF или као гласовну објаву — могу одмах да направим.

Ознаке: блокаде, никола варагић, промена система, протести, Србија