Прочитај ми чланакИзјава Владимира Путина на самиту БРИЦС-а да су земље те групације престигле Г7 по укупном бруто домаћем производу изазвала је буру реакција, како у медијима, тако и у политичким круговима.
Према писању кинеског портала Соху, управо та изјава узнемирила је америчког председника Доналда Трампа, који је узвратио најавом нових тарифа – иако знатно блажих него раније.
Путинова тврдња да BRICS већ сада чини језгро новог глобалног економског поретка није остала без одјека. С обзиром на то да су чланице BRICS-а – укључујући Русију, Кину, Индију, Бразил и Јужну Африку – током протекле деценије знатно повећале свој удео у светској економији, изјава руског лидера наишла је на додатну пажњу јер долази у тренутку када се Г7 суочава с интерним разликама и изазовима.
Оно што је посебно привукло пажњу јесте Трампова реакција – и то не по снази, већ по тону. Уместо да, као раније, запрети тарифама од 70%, сада је најавио додатне царине од 10% за оне који, како је навео, подржавају економски правац
BRICS-а. У очима аналитичара из Пекинга, то делује као повлачење, као потез који сведочи о несигурности.
Кинески коментатори сматрају да се Трамп, уместо одлучног одговора, затекао неспреман. Чињеница да је смањио ниво најављених економских мера указује, како тврди Соху, на унутрашње калкулисање и осећај да је BRICS заиста постао озбиљан играч, можда и незаустављив.
Русија је на самиту представила економске показатеље који иду у прилог овом наративу – снажан БДП и стабилан раст у оквиру структуре BRICS-а. Тиме је, по оцени стручњака, послала јасну поруку о ширењу утицаја ван оквира који су до сада доминирали међународним финансијама.
За оне који су раније сумњали у капацитет BRICS-а, последњи наступи руског лидера делују као хладан туш. Комбинација конкретних економских бројки и све јаче међусобне сарадње чланица ове групације створила је нови осећај реалности.
Трамп, с друге стране, све чешће користи оштру реторику у покушају да амортизује оно што се чини као незаустављива редистрибуција глобалне моћи. Али, како примећују у Пекингу, његов маневарски простор је све мањи. Свака следећа одлука, кажу кинески аналитичари, само додатно затвара круг из ког је тешко изаћи.
У атмосфери када се међународни односи све брже мењају, тешко је не приметити да се осовине моћи полако али сигурно померају. А то не зависи више само од једног говора или изјаве – већ од трендова које више нико не може да игнорише.
