Прочитај ми чланакМинистар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је да су припадници Сектора за ванредне ситуације у првих шест месеци ове године спасили више од 600 људи, док је тренутно активно око стотину пожара.
– И даље је тешка ситуација. Потребно је да се укључе и друге полицијске јединице, грађани, војска и цивилна заштита. Више бих волео да неке људе видим да учествују у нечему што је друштвено корисно, него да излазе на блокаде – рекао је Дачић за телевизију Пинк.
Позвао је грађане на опрез и одговорност, наводећи да је штета значајна, да су захваћене зграде ван урбаних средина и да је више десетина хектара већ изгорело. Истакао је да „увек постоји сумња да ли је неко намерно изазвао пожар“.
Према подацима МУП-а, само у периоду од 7 до 19 часова јуче је у Србији регистровано чак 628 пожара на отвореном. Повређена су два ватрогасца-спасиоца и још четири особе, али није било страдалих. У гашењу су ангажоване све расположиве људске и техничке снаге Сектора за ванредне ситуације, као и хеликоптерска јединица.
Дачић: Позивам људе да се не сукобљавају са полицијом
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић такође је изјавио да „позива све људе да се не сукобљавају са полицијом“.
– Полиција нема никакав други разлог осим да живот нормално функционише. Зато позивамо све да се не сукобљавају са полицијом – рекао је министар.
Он је додао да је „ноћас нападнут један жандарм, два лица су га напала и он је повређен“, те да „полиција то не може да дозволи“.
Дачић тврди да полиција не прекорачује овлашћења јер је све што ради подложно контроли и подвукао да полиција нема амбицију да решава политичка питања.
Изјава министра унутрашњих послова Ивице Дачића да су припадници Сектора за ванредне ситуације спасили више од 600 људи у пола године свакако заслужује поштовање – али не и политичку злоупотребу. Уместо да буде у служби грађана, хуманост и пожртвованост ватрогасаца и спасилаца користи се као параван за релативизовање јавног негодовања и протеста.
Док горе десетине хектара због недовољне превенције, министар више брине због „блокада“ него због системских пропуста. Његова изјава да би „више волео да неке људе види да учествују у нечем друштвено корисном, него на блокадама“ представља покушај морализаторског поткопавања права на протест – као да се друштвена корист мери само цревом за воду и не постоји ништа корисно у борби за институционалну правду.
Дачић понавља стару мантру власти – да је све под контролом и да полиција не прекорачује овлашћења – али то тврди у тренутку када јавност гледа снимке насиља, када се хапсе студенти, када специјалци без обележја улазе међу народ. Његова реченица да „полиција нема амбицију да решава политичка питања“ делује иронично у тренутку када се управо полицијом решавају политички протести.
Уместо да гради поверење у систем и институције, министар се бави гашењем пожара – и буквално и метафорички – док држава све више личи на један велики, запуштени, политички запаљен терен.
