Иако из Секретаријата за инспекцију наводе да се ради о приватном објекту и да ће власнику бити издат налог за санацију, питање је: да ли је ово само „изолован случај“, или још један у низу симптома системског урушавања јавне безбедности и инфраструктуре?
Ово није први пут да јавне или полуприватне структуре падају по главама грађана. У протекле две године:
Таванца се срушила у учионици једне школе у Бору, на срећу у тренутку када су ученици били у другом делу просторије.
У Новом Саду се срушио кров ковид-болнице, иако је била саграђена тек неколико година раније.
У Земунимац, на Новом Београду, пала је метална надстрешница тржног центра, при чему су повређене три особе.
Заједничко свим овим случајевима: никада нико није смењен, а истраге се углавном заврше на „утврђивању околности“ и евентуалном кажњавању ситних извођача — али не и политичке структуре која је склапала уговоре са тим истим неспособним фирмама.
У јавним и полујавним набавкама, већ годинама доминирају неколико блиских фирми, за које се сумња да су у блиским односима са врхом власти. Многе од њих:
Нису имале референце пре 2012. године.
Побеђују на тендерима са невероватно ниским ценама.
Имају контроверзне подуговоре, раднике без лиценци, и материјале испод стандарда.
Појављују се у истим корупционашким аферама у више градова и општина.
Позната је пракса „намењених тендера“, у којој се технички услови тендера праве тако да одговарају само једној фирми, док се остали елиминишу.
Питање се намеће: ко ће одговарати ако сутра падне надстрешница на дете? Ко потписује техничке пријеме тих објеката? Ко је дозволио да се у самом центру престонице, на туристичкој рути, годинама користе објекти у очигледно дотрајалом стању?
Градске власти упућују прст у приватне власнике, али истовремено не спроводе системску контролу, нити реагују превентивно. Једино што ради, ради се када неко замало погине. Или заиста погине.
Док падају бетонске надстрешнице, установе се урушавају, улице су пуне рупа, а грађани се све више питају — када ће пасти неко одговорно лице?
Јер док год одговарају само подизвођачи и ситни шпекуланти, а главни корупционашки канали остају нетакнути, овакви инциденти ће се понављати. Све док неко стварно настрада. Или док неко не упери прст у главног инвеститора овог урушавања — политику СНС-а.
И ако икада ико буде осуђен због пада надстрешнице, једна ствар је извесна: то неће бити онај ко ју је саградио без одговорности, већ онај ко ју је фотографисао.
Извор: Србин инфо
Ознаке: odgovornost, pala nastresnica u knez mihailovoj, SNS, корупција, настрешница