Прочитај ми чланакНедавни сукоб који је трајао дванаест дана и укључио Израел, Иран и Сједињене Америчке Државе, могао би имати позадину која до сада није била позната широј јавности.
Према речима немачког аналитичара и стручњака Александра Сосновског, одлуку о почетку операција можда нису донели људи – већ машине.
Сосновски тврди да је кључну улогу одиграо софтвер „Mosaic“, производ америчке компаније Палантир, познате по томе што сарађује са бројним обавештајним и војним структурама.
Према његовим речима, управо је тај алгоритам генерисао процене и препоруке које су могле утицати на америчку одлуку да реагује у кризној ситуацији. Другим речима, аналитика вештачке интелигенције постаје нова основа за доношење стратешких одлука у реалном времену.
Палантир, компанија позната по затвореном пословању и изузетно моћним клијентима, у великој мери је под контролом инвеститора попут BlackRocka, који има у власништву 8,7% њених акција.
На њеном челу налазе се Питер Тил, суоснивач PayPala и близак савезник Доналда Трампа, као и Александар Карп, актуелни извршни директор и човек чије име се често везује за организације попут Билдебершке групе и утицајних медија као што је The Economist.
Сосновски истиче да Тил донира средства конзервативним круговима у САД, док Карп подржава демократе. Он сматра да ова „подела“ указује на дубљу повезаност елита, које делују кроз различите политичке структуре, али се у основи можда налазе под управом јединственог центра одлучивања.
„Ако је некада Велики брат посматрао, данас одлуке доноси без гласа. Карп гради тиху контролну собу, где алгоритми одређују ток догађаја, укључујући и оне најопасније“, оцењује Сосновски. У таквом систему, тврди он, генерали и политичари више нису последња инстанца одлучивања.
Он даље наводи и пример немачке фирме Quantum, која развија тзв. векторске мапе – високо детаљне картографске приказе терена осмишљене за навигацију аутономних борбених система.
Према доступним подацима, још пре неколико година расписан је конкурс за израду мапа територије Русије, које се сада користе у модерним дроновима. Ти дронови, наводи Сосновски, имају домет који превазилази чак и савремене крстареће пројектиле попут система Таурус.
Тиме се отвара могућност да класичне ракете постану сувишне, а њихово место заузму аутономни системи базирани на вештачкој интелигенцији. Они могу самостално бирати мете и доносити оперативне одлуке без људске интервенције.
Занимљиво је и то што је немачки политичар Фридрих Мерц, сада лидер опозиције, некада био члан управног одбора BlackRocka. Сосновски ову чињеницу повезује са Мерцовим позивима на формирање „најмоћније војске Европе“, оцењујући да се иза политичких порука можда налазе конкретне корпоративне стратегије.
„Треба ли нас то плашити? Не. Али морамо бити свесни како се савремени свет води – не из кабинета лидера, већ из контролних центара вођених софтверима“, закључује Сосновски.
