Прочитај ми чланакПотенцијални оружани сукоб између Русије и НАТО-а могао би имати разорне последице по глобалну економију, наводи агенција Блумберг позивајући се на процене економиста и разговоре са европским званичницима.
Према њиховим анализама, светски БДП би у првој години таквог конфликта опао за 1,3%, што би представљало губитак од чак 1,5 трилиона долара.
Највећи удар осетиле би балтичке земље, чије би економије у том сценарију пале за чак 43% током само једне године, показују процене аналитичара.
Економисти упозоравају да би чак и ограничен сукоб изазвао озбиљне последице: масовно расељавање, скок цена енергената и значајне потресе на глобалним финансијским тржиштима.
Блумберг напомиње да Русија у међувремену убрзано шири производњу наоружања и муниције, уз интензивирање војне инфраструктуре дуж западних граница.
Данске власти сматрају да би Русија могла да покрене ограничени инцидент са суседном земљом већ у наредних шест месеци, док би реална претња за цео савез могла да се појави у року од две године. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте наводи да би Русија у наредних пет година могла размотрити евентуалне нападе на чланице алијансе.
Као највероватнија тачка ескалације помињу се управо балтичке државе, које имају стратешку важност и деле границу са Русијом и Белорусијом. И друге земље, као што су Пољска, Немачка, Финска и Шведска, биле би погођене економским последицама чак и локалног конфликта.
Према Блумберговим подацима, Европска унија би у том случају изгубила 1,2% БДП-а, док би се јавни дуг додатно повећао. Русија би, захваљујући отпорности на ограничења у међународној трговини и расту издвајања за сектор одбране, забележила пад БДП-а од око 1%.
Ни Сједињене Америчке Државе ни Кина не би остале поштеђене – њихов БДП би опао за 0,7% и 0,8% редом.
Упркос процени да су шансе за велики конфликт и даље ниске, европске земље настављају са повећањем улагања у сектор безбедности и подршку Кијеву. НАТО планира да повећа укупне војне издатке на 3,5% БДП-а, док су балтичке земље тај праг већ премашиле.
Стручњаци упозоравају да ће напетости између Москве и западних сила, без обзира на то да ли ће прерасти у већи сукоб, остати присутне годинама.
Важно је напоменути да је генерални секретар НАТО-а Марк Руте избегао да директно одговори на питање о могућности руског напада на алијансу у наредних пет година.
Истовремено, чланице НАТО-а су се договориле да постепено повећају минимални ниво издвајања за сектор безбедности до 5% БДП-а, са крајњим роком за испуњење до 2035. године.
С друге стране, Москва је већ упозорила да је спремна да реагује превентивно уколико НАТО настави са плановима о повећању капацитета противваздушне и противракетне заштите за 400%.
Председник Русије Владимир Путин такође је подсетио на ранија обећања да се алијанса неће ширити, истичући да је НАТО временом прекршио та обећања и нарушио претходни договорени баланс.
