Прочитај ми чланакРусија, како ствари стоје, вероватно неће пружити војну подршку свом савезнику Ирану. Који је разлог?
Русија је стала на страну Ирана у најновијој ескалацији између Исламске Републике и Израела. Уосталом, прошле недеље Иран је ратификовао Уговор о свеобухватном стратешком партнерству с Русијом, документ који су председници двеју земаља потписали још почетком године. Па ипак, упркос том продубљивању савеза, Русија оклева да понуди војну помоћ свом стратешком партнеру. Зашто је то тако?
Путин осуђује Израел
Од почетка најновије израелске операције у Ирану, Владимир Путин активно се ангажује са светским лидерима по том питању. Одмах након почетка израелских напада прошлог петка, Путин је разговарао и са иранским председником и са израелским премијером, преневши свакоме различите поруке, пише ДW.
Према изјави објављеној на интернет-страници Кремља, руски лидер изразио је саучешће руководству и народу Ирана због бројних људских жртава и нагласио да „Русија осуђује израелске поступке, који крше Повељу УН и међународно право“.
„Златни“ договор Москве с Техераном
Није изненађење то што је Русија укорила Израел због напада на Исламску Републику. Иран је дуго био блиски партнер Русије, између осталог и због тога што су обе земље под строгим санкцијама Запада. Њихов однос постао је ближи него икад након што је Русија покренула инвазију на Украјину у фебруару 2022.
Западни савезници оптужили су Иран да Русију снабдева војним дроновима, који су на крају коришћени и за напад на цивилну инфраструктуру Украјине. Према извештајима медија, Москва је, како се претпоставља, платила за дронове најмање 1,8 тона златних полуга, вредних око 104 милиона долара, које су пребачене иранској компанији Сахара Тхундер. Такође, процењује да је Иран затражио од Русије помоћ у реализацији свог нуклеарног програма, преноси Дојче веле.
Москва не би желела да изгуби тако поузданог партнера, верују аналитичари.
„Кремљ делује према старом начелу из Курана: ’Бори се и води рат, али не крши правила’“, оцењује аналитичар за Блиски исток Руслан Сулејманов.
„Другим речима, Москва, која има своје интересе и присутна је на Блиском истоку, радије би да избегне било какав неконтролисани хаос у региону“, додаје Сулејманов.
Шанса Кремља за напредак у Украјини
С друге стране, стручњаци сматрају да Кремљ вероватно трља руке због одвлачења пажње Запада од бруталног рата против Украјине. У уторак је Русија извела један од најсмртоноснијих напада на Кијев последњих месеци, у којем је погинуло 14 људи, а десетине су рањене.
Истовремено, лидери Г7 усредсредили су се на самиту у Канади на решавање ескалације на Блиском истоку на самиту. Па и састанак Володимира Зеленског и Доналда Трумпа је отказан, након превременог одласка америчког председника са самита.
Руслан Сулејманов верује да је у најбољем интересу Кремља да се америчким и европским политичарима одврати пажња од онога што се догађа у Украјини.
„У том контексту, Путин би могао да искористи прилику за покретање офанзиве или изазивање неке друге врсте проблема“, каже стручњак.
Војна помоћ веома мало вероватна
Након покретања израелске војне операције у Ирану, ирански парламент ратификовао је Уговор о свеобухватном стратешком партнерству са Русијом. Упркос таквом амбициозном називу, уговор не успоставља пакт о међусобној одбрани и не обавезује стране на пружање војне помоћи једна другој у случају напада. Уместо тога, он само предвиђа да се потписнице уздрже од помагања противницима оне друге стране.
Аналитичарка за Блиски исток Маријана Беленкаја, која је напустила Русију након избијања рата у Украјини и сада живи у Израелу, сматра да је врло мало вероватно да ће Москва понудити Ирану било какву директну војну подршку, барем не званично и јавно.
„Нема потребе за тим, поготово зато што Москва покушава да обнови или побољшати односе са Вашингтоном – иако се не може у потпуности искључити нека закулисна умешаност“, сматра Беленкаја.
Русија као посредник између САД и Ирана
Према Беленкаји, Владимир Путин је искрен када се ради о недавним јавним понудама да делује као посредник између Ирана и његових противника. Према њеним речима, прошле године Путин је наводно саветовао Хамнеију да се врати за преговарачки сто. У недавном интервјуу за амерички АБЦ њуз, Доналд Трамп је рекао да је отворен за посредовање Русије у том сукобу.
Русија као посредник вероватно не може да изврши притисак на Иран онако како су то учиниле САД, али може да послужи као канал за комуникацију, сматра Мариана Беленкаја.
Током индиректних преговора између Сједињених Држава и Ирана у априлу, заиста се очекивало да ће Русија играти значајну улогу у случају нуклеарног споразума са Ираном.
Британски дневник Гардијан известио је да се Москва разматра као потенцијално одредиште за иранске залихе високо обогаћеног уранијума, а могла би да послужи и као непристрани арбитар у случају било каквог кршења споразума. Тај договор сугерисао је да ће Русија вратити ирански високо обогаћени уранијум натраг у земљу ако САД прекрше споразум.
Ако би се такав договор постигао, тренутни гаранти споразума из 2015, Немачка, Француска и Велика Британија, изгубили би своје улоге.
