Прочитај ми чланак

Пчеле на ивици опстанка због ратова, микропластике, пестицида и вештачког светла

0

Пчеле, неопевана херојска војска светске безбедности хране, суочавају се са новим претњама без преседана које би могле гурнути и њих и човечанство ка катастрофи.

У извештају објављеном 19. маја, на Светски дан пчела, упозорава се да ратне зоне, микропластика и вештачко светло убрзавају опадање броја опрашивача забрињавајућом брзином. Извештај, који су саставили десет водећих светских стручњака у оквиру научне кампање за очување природе Бее:wилд, идентификује 12 нових претњи које би у наредних пет до 15 година могле разорити популације пчела.

Скоро 90 одсто биљака које цветају и три четвртине основних прехрамбених култура зависи од опрашивача. Њихов нестанак изазвао би домино ефекат кроз читаве екосистеме и прехрамбене ланце. Опрашивачи – пчеле, лептири, слепи мишеви и птице – чине окосницу пољопривреде и биодиверзитета. Без њих, културе попут јабука, бадема и кафе би нестале, а природни системи би се распали.

И док су деценије уништавања станишта и употребе пестицида већ десетковале пчелиње заједнице, нове претње – многе као ненамерне последице људског “напретка” – све их више гурају ка ивици опстанка.

Застрашујуће нове претње глобалним опрашивачима

Глобални конфликти, попут рата, ремете прехрамбене системе на неочекиване начине. Државе, у циљу стабилности у ратним временима, прелазе на монокултурну пољопривреду – што пчелама ускраћује разноврсну исхрану.

Једноличне културе пчелама ускраћују есенцијалне хранљиве материје, слабећи њихове заједнице и смањујући отпорност. Извештај упозорава да би овакви ратом изазвани шаблони у пољопривреди могли додатно убрзати пад пчелињих популација.

 Микропластика, која долази из одеће и амбалаже, контаминира полен и изворе воде, потенцијално нарушавајући варење и имунитет пчела. Научници страхују да би дуготрајна изложеност могла учинити целе заједнице подложнијим болестима – тиха криза која се одвија пред нашим очима.

Улична расвета и градски сјај нарушавају ноћни ритам природе. Ноћни опрашивачи, који су кључни за многе дивље биљке, посећују цвеће 62 одсто мање под вештачким осветљењем.

Овај пад угрожава екосистеме који зависе од ноћне опрашивачке активности и додатно дестабилизује прехрамбене ланце. Светлосно загађење такође дезоријентише пчеле и смањује њихову ефикасност у тражењу хране – проблем који се погоршава ширењем градова.

Антибиотици намењени сточарству доспевају у кошнице и мењају понашање пчела, слабећи њихову способност за прикупљање хране. У међувремену, „коктели пестицида“ – мешавине више хемикалија – повећавају токсичност изнад дозвољених граница. У земљама у развоју, где се употреба пестицида слабије контролише, ове комбинације су посебно смртоносне.

Одбрана је могућа: Решења су већ позната

Извештај није само упозорење – он је и план за спас. Ево три кључна предлога које истичу аутори извештаја:

4’+9Строжа регулација употребе антибиотика како би се спречило њихово присуство у кошницама.
Примена РНАи технологије за генетску контролу штеточина која не штети опрашивачима.
Уређење градских зелених површина и садња биљака погодних за опрашиваче – како би се у тропским крајевима створила безбедна станишта за пчеле без жаоке.

„Препознавање нових претњи и проналажење начина да заштитимо опрашиваче на време је кључно за спречавање њиховог масовног нестајања,“ рекао је професор Сајмон Потс са Универзитета у Редингу, главни аутор извештаја.