Прочитај ми чланакПетнаести март 2025. године остао је већ упамћен у историји српске историје као дан када се на улицама Београда окупило највише грађанки и грађана икад, од распада старе Југославије. Дан који је превазишао по броју побуњеника на улицама чак и револуционарни 5. октобар и пад режима диктатора Слободана Милошевића.
Бројне су критике на рачун организатора тог протеста, студената, да је тада, пре више од два месеца, требало да изађу са захтевом Александру Вучићу да распише ванредне парламентарне изборе, да искористе ту снагу и енергију, односно последице свог подухвата, који је на улице извео неколико стотина хиљада побуњеног народа.
Они су то учинили почетком маја, упутили захтев за расписивање избора, а од тада до данас нису покушали да позову грађане опет на улице са јасним захтевом да се неће одатле померити док Вучић не испуни тај захтев.
Саговорници Данаса, професори универзитета који се баве друштвеним наукама и пажљиви су посматрачи одвијања актуелних друштвено-политичких промена, међутим, верују да је могуће поновити 15. март.
Верују у тактику студената и планирање за извођење таквог подухвата, постављајући питања кад је право време за реализацију, али и саветујући да би тог дана требало да кажу свима који се одазову њиховом позиву – да не иду кући, не разилазе се, док Вучић не саопшти да испуњава захтев за расписивањем ванредних парламентарних избора.
Назначимо и то да Вучићу, како је рекао, не пада на памет да сада то учини, што бројни аналитичари тумаче његовим страхом од губитка власти, односно јасној свести да му је рејтинг од пада надстрешнице у Новом Саду, у новембру прошле године, драстично опао.
„Одговор властима би могао бити један велики скуп у Београду“
Мислим да је могуће поновити 15. март као вид притиска да се распишу избори пошто смо 1. јуна током акције „Востани Сербије“ видели да студенти имају снагу да мобилишу грађане – каже за Данас Јелена Клеут, професорка Филозофског факултета у Новом Саду.
– Чини ми се да није питање да ли је могуће, већ да ли је потребно, и када је потребно. После јучерашње полицијско-пропагандне акције, после скандалозне одлуке да се студенти у блокади назову нацистима и да се више од 20 њих приведе, чини се да власт креће у интензивнији обрачун са студентима – каже наша саговорница.
У овоме видим и намеру да се суштински демократско питање парламентарних избора као решења дубоке кризе измести на терен који у овом тренутку више одговара властима, додаје.
– Одговор на то би могао бити један велики скуп у Београду. Са друге стране, постоји и питање колико је нека недеља у јулу или августу добра за изборе. Не би ме изненадило да студенти тактички чувају могућност великог скупа за јесен – закључује Јелена Клеут.
“Важно је да буде јасно да неће бити разилажења до расписивања избора”
Ништа мање грађани нису незадовољни и љути него што су били 15. марта. Важно је само да имају мотив и да порука буде јасна, као и да буде недвосмислен и циљ окупљања – каже за Данас Бојан Пајтић, професор Правног факултета у Новом Саду.
Масовност није довољна, додаје.
– Да би дошле стотине хиљада људи, важно је да буде јасно да неће бити разилажења до расписивања избора. Може и два милиона људи да се окупи на два сата, напредњачки таблоиди ће саопштити да их је било 100.000, а Вучић прогласити победу. То су бестидници и криминалци. Само неразилажење као вид притиска може донети резултат – закључује Бојан Пајтић.
„Шта је потребно за понављање 15. марта?“
Према речима Ђорђа Павићевића, професора Факултета политичких наука и народног посланика Зелено-левог фронта у Скупштини Србије, протест 15. марта био је кулминација низа претходних, успешних протеста, енергије коју су они носили и пробуђених очекивања да је нешто могуће остварити тог дана.
– Због тога је такве догађаје тешко поновити. Да би се поновио такав догађај, потребно је више од позива грађанима да се окупе и направе притисак без јасног плана и са неизвесним исходом. Он би се могао поновити под претпоставком да буде кулминација низа мањих успешних притисака на власт, неке колосалне глупости коју би власт направила или неког догађаја који би потхранио уверење грађана да је брза промена остварива уз притисак, победе опозиционих листа у Косјерићу и Зајечару могле би да имају такав ефекат. Наравно, све то уз акционо јединство свих актера који искрено желе да виде леђа овој власти, које је постојало 15. марта – закључује Ђорђе Павићевић.
