Прочитај ми чланакСтудент Милош Павловић нападнут је протекле ноћи у Студентском граду на Новом Београду, а током јутарњих сати о овом случају одмах се огласило Више јавно тужилаштво које је наложило да се идентификују и процесуирају нападачи. Само неколико дана раније, догодила су се два напада, први на Правном факултету, други на студента Петра Живковић, али у овом случају није било оглашавања овог тужилаштва којим шефује виши тужилац Ненад Стефановић, те се поставља питања у чијој је служби Више јавно тужилаштво у Београду и зашто реагује у појединачним случајевима.
Иако је кривично дело које се ставља на терет у случају студента Милоша Павловић у надлежности месног Трећег основног јавног тужилаштва у Београду, Више јавно тужилаштво одмах се огласило и захтевало процесуирање нападача на Милоша Павловића, „студента који жели да учи“, а који је близак Српској напредној странци (СНС).
Реакција тужилаштва не би била чудна да ово тужилаштво није било немо у случају бројних других напада, како на студенте, тако и грађане, па је тако њихово оглашавање изостало и пре само два дана, када је нападнут још један студент који је у блокади.
Тако су се у претходних неколико дана догодила два напада на студенте у блокади, први случај био је напад студента старије генерације на професорку, обезбеђење и студента Правног факултета у овој установи, а потом напад на студента Петра Живковића, који такође похађа ову установу, међутим, у овим случајевима изостала је реакција Вишег јавног тужилаштва.
Ово је само један у низу оваквих случајева.
Случај напада на студенте и грађане испред ФДУ, новембра прошле године, пример је како ВЈТ уме да буде слепо на нападе, када иза њих стоје присталице Српске напредне странке.
Наиме, напад на студенте Факултета драмских уметности на Новом Београду догодио се крајем новембра прошле године, а управо након овог случаја студенти свих државних и неколико приватних факултета ушли су у блокаде које трају до данас. Иако су постојали снимци са лица места, тужилаштву чији је шеф Ненад Стефановић, требало је месец дана да реагује. Заправо, реаговало је искључиво услед притиска јавности.
Чак ни тада нападачи нису приведени, већ је наложено да буду саслушани и то месец дана касније.
И сам поступак против оптужених за напад обележен је бројним, упитним поступцима тужилаштва. У овом случају, Више тужилаштво склопило је споразуме о признању кривице са оптуженима, функционером СНС-а Милијом Колџићем, затим Миленом А. и Иваном С, а поједини нападачи до данас нису процесуирани, нити су се нашли на оптуженичкој клупи.
Изменили оптужницу
Случај Милице Стојановић, која је својим аутомобилом ударила и повредила двоје студената током блокаде саобраћаја на Новом Београду, такође је узнемирио јавност. Иако је оптуженој првобитно на терет стављено кривично дело покушај убиства, интервенцијом Вишег јавног тужилаштва измењена је оптужница. На терет јој је стављено блаже дело, односно изазивање опште опасност, и она је пуштена да се брани са слободе. Виши суд се огласио ненадлежним у овом случају и случај је предат основном тужилаштву.
Поступање Вишег тужилаштва већ дуже време је упитно и поставља се питање да ли је оно уопште у служби грађана Србије.
Један од примера који поткрепљује ову тврдњу јесте и реакција тужилаштва након великог студентског протеста у Београду 15. марта, када се више стотина људи пожалило на здравствене тегобе услед звучног инцидента. Уместо да наложе утврђивање шта је употребљено, Више јавно тужилаштво се огласило и „запретило“ грађанима, тако што је наложило Првом основном јавном тужилаштву да формира предмет и иденфикује лица које шире, како су тврдили, неисните информације да је употребљен звучни топ.
Такође, у случају „звучног топа“ шеф београдског Вишег Јавног тужилаштва Ненад Стефановић 26. марта, једанаест дана након великог протеста у Београду, мимо својих законских овлашћења, формирао је предмет у Посебном одељењу за вискотехнолошки криминал (ВТК) против Здравка Поноша, због његових тврдњи на друштвеним мрежама да је прекинуо удар звучног топа. Предмет је достављен руководиоцу ВТК, уз „обавезно упутство за рад“ којим је налагао да се Понош одмах „приведе дежурном тужиоцу и процесуира због ширења панике преко друштвених мрежа“.
Због овога је морала да реагује комисије Високог савета тужилаштвао и усвојила је приговор, чиме је укинуто обавезно упутство за рад.
Такође, током протеста испред зграде РТС-а, када су студенти блокирали улазе, дошло је до инцидента када је униформисани припадник Жандармерије ударио свог колегу у цивилу. Власт је ову ситуацију искористила да оптужи студенте, док је Више јавно тужилаштво одмах наложило да се идентификују учесници овог напада. Међутим, снимци са лица места одмах су преплавили друштвене мреже и на њима се јасно видело да је полицајца у цивилу ударио његов колега. Ипак, ВЈТ се није оглашавао накнадно и пуних три месеца ћути о целом случају иако је цела српска јавност видела ко је ударио жандарма.
