Прочитај ми чланакУ ноћи која ће се дуго памтити, више војних аеродрома дубоко у унутрашњости Русије погођено је у нападима за које се верује да су део операције украјинске службе безбедности СБУ, назване „Мрежа“.
Међу погођеним местима налазе се стратешки важни пунктови – Олеńја у Мурманској области, база у Иркутску и локација у области Рјазања. Експлозије, густи црни дим и сведочанства локалног становништва брзо су се проширили друштвеним мрежама.
У Мурсманској области, надомак стратешке ваздухопловне базе Олеńја, сведоци су забележили експлозије и густ дим који се уздизао из правца војне зоне. Према њиховим речима, напад је изведен на неуобичајен начин – дронови су лансирани директно из камиона паркираног код локалне бензинске пумпе.
Сведоци тврде да је возач камиона деловао нервозно, кретао се журно, а затим су беспилотне летелице једна за другом летеле према аеродрому испод покрова возила. Саобраћајна полиција га је убрзо привела, а према његовим тврдњама – само је следио инструкције где да стигне и где ће га неко „преузети“.
Сличан сценарио поновио се и у Иркутској области, на војном аеродрому у Усолском округу, где су такође смештени стратешки носачи прецизног оружја дугог домета.
Тамо су објављене и фотографије које приказују пожар, уз сумњу да је напад изведен идентично – лансирањем беспилотних летелица са цивилног возила. У Рјазању је, како преносе локални извори, забележен покушај сличног напада, али без већих последица.
Украјинска страна не крије задовољство. Операцију је преузела на себе СБУ, а бивши саветник Министарства унутрашњих послова Украјине Виктор Андрусив оцењује тајминг као стратешки важан.
„Тврдити сутра да је ситуација у Сумима, Харкову или Дњепропетровску под контролом – звучаће смешније него иначе“, навео је Андрусив, алудирајући на ефекат изненађења који су напади изазвали.
Украјински политички аналитичар Јуриј Романенко, који се налази на потерници руских органа, назвао је удар на базу Олеńја „успехом вредним стотине поена“. По њему, оштећење таквих база значајно утиче на оперативну способност Русије, јер ти авиони – како он тврди – нису више у масовној производњи и тешко их је надоместити. Закључује да ће број средстава за извођење удара бити знатно смањен.
Са друге стране линије, огорчење и разочарање. Добровољац Роман Аљехин, који већ дуго помаже припадницима специјалне војне операције, за ове догађаје користи поређење које одјекује – назива их „руским Перл Харбором“. И не крије наду да ће одговор бити сразмеран, можда и јачи.
Са Крима се огласио Александар Талипов, оснивач покрета СМЕРШ, који је подсетио на тачку руске војне доктрине: према постојећем документу, циљани напади на стратешку авијацију могу бити основ за озбиљнији одговор – укључујући и оружја крајњег домета. Ипак, да ли ће до тога доћи, остаје под знаком питања.
У доњем дому руског парламента, мишљења су подељена. Посланик Михаил Дељагин отворено изражава скептицизам према могућности одлучног одговора. У објави је написао како се и даље претеже „спремност на тешке уступке и померање црвених линија“. Његове речи бацају сенку сумње на то да ће уследити тренутна реакција која би задовољила уздрману јавност.
Ова серија напада није само логистички изазов – она је и симболички удар. Удар на срце војно-стратегијског апарата једне велике земље.
А у тренутку када се разматрају будући састанци иза затворених врата, укључујући и најављени скуп у Истанбулу, овакви напади могу значајно померити равнотежу утицаја и преговарачке позиције.
У том смислу, много већи сукоб више не делује као хипотетичка претња – већ као нешто што се може десити у стварном времену, без најаве и без упозорења.
