Прочитај ми чланакПросветни радници у Србији који су у обустави наставе, позвани су прошле недеље на петодневну обуставу, која траје до петка 7. марта, када је генерални штрајк. Према речима саговорника Нова.рс, врло је могуће да се позив за обуставу понови и за следећу недељу, а све зависи од сутрашњег дана, када ће просветари добити први део фебруарске зараде.
Александар Винић из Асоцијације школа у штрајку каже у изјави за Нова.рс да је врло могуће да се позив на петодневну обуставу наставе понови и на следећу недељу, те да ће о томе одлучивати у наредна два дана.
„Ми смо упутили позив као Удружена просвета за ову целу седмицу, дакле до краја недеље односно до генералног штрајка 7. марта, а мислим да ће на наредним састанцима уследити позив и за наредну недељу. Број школа је приближно исти као и прошле недеље, дакле више од половине школа у Србији је у неком облику штрајка. Приближавамо се, надамо се, неком решењу“, истиче Винић.
Додаје да што се тиче чачанских школа одакле, иначе, долази и Винић, план тамошњих просветних радника је да наставе у истом смеру – да буду и даље у обустави.
„Мислим да ће такав став имати и Удружена просвета и друга удружења, али не бих могао да говорим у њуихово име док се не усагласимо око тога. Верујемо да је то заједнички став свих нас, да се у овоме истраје до испуњења захтева, али опет не бих да причам у њихово име, док не будемо имали заједнички договор, а о томе ћемо одлучивати сутра или прекосутра“, наводи он.
Из неформалне заједнице ПУЛС средњих школа које функционишу при Удружењу „Удружена просвета“ истичу за наш портал да су њихови чланови данас имали састанак, те да још нису сређени подаци и статистика од ове недеље која је, по многим школама, обуставна у смислу да нема наставе.
Додају да је рано да говоре о наредној недељи обуставе, јер се ствари мењају на дневном нивоу, па ће тако сачекати да виде шта ће бити са сутрашњим фебруарским зарадама, а које су најављене да ће лећи умањене.
„Ова недеља је протекла прилично добро, гимназије су углавном у потпуној обустави. Е сада, има школе које су поклекле, па се део наставника вратио на рад од 30 минута, има неких које раде и 45, али оне су заиста у мањини. Причамо о Београду, наравно. Свакако, разлика у односу на претходни период јесте то што нам се придружују средње стручне школе. На пример, сада имамо ГСП школу, дизајнерску које су у потпуној обустави, а тих школа није било на почетку штрајка“, наводе из ове организације.
Чињеница је, наглашавају из ПУЛС-а, да је претња о смањењу фебруарских зарада повећала солидарност међу просвентим радницима, па тако и могућност да и следеће недеље буде обустава у школама.
„После свега што просвета доживљава, то је нешто што је пробудило инат који нико није очекивао и још већи притисак као што су умањене плате, изазива још већи отпор. Према томе, рано је да говоирмо о обустави, ипак је тек среда јер се ствари мењају на дневном нивоу. Кључни нам је четвртак, пошто би сутра требало да нам легне први део плата, па ћемо видети. Људи су примили к знању ту информацију о смањењу плата, али и даље не верују да ће се то и догодити. А ако се догоди, верујем да хоће утицати на поновни позив на обуставу, бар у већини школа“.
„Свака школа доноси одлуку за себе“
Подвлаче да је задатак удружења и организација просвентих радника да позову све просветаре на обуставу наставе, али да свака школа доноси одлуку за себе.
„Свака школа доноси одлуку за себе, наше је да позовемо. Мислим да ћемо то урадити сутра, након што легну плате и будемо имали састанак. Свакако, људи се све више ослобађају, то је уочљиво. Али бих ставила акценат на нешто друго. Наиме, нон-стоп се прича о проценту наставника који су у обустави, а не причамо о броју ђака који су том обуставом погођени, неважно да ли су ђаци у обустави или су наставници. Да бисте имали функционалан рад школе, вама треба најмање 50 људи. Ако је у питању основна школа која има само по једно одељење, дакле имате 15 предмета плус учитељ, значи треба вам 16 људи за једну сеоску школу, а питање је колико има ђака у таквој школи. Али, ако узмемо за пример гимназију у Београду која има 1.200 ђака, то је много већи број ђака односно проценат ђака који је у причи. Било би добро да се неко позабави тиме и да каже, рецимо 70 одсто ђака у Србији нема целу школску годину. То није 30 одсто ђака јер 30 одсто наставника не ради. То је јако важно“, поручују они.
