Прочитај ми чланакНикада ми није била намера да завирујем у нечији новчаник, али ова прича о селекторским платама је заправо прича о систему, о начину рада о којем је Немања Видић покушао више пута да говори, али га нико није разумео и на крају је и он дигао руке од српског фудбала.
Дакле, пред почетак Европског првенства у Немачкој појавио се списак плата свих селектора. Најплаћенији је био Герет Саутгејт (Енглеска) – 5,8 милиона евра, па Јулијан Нагелсман (Немачка) – 4,8 милиона евра… Али, сада многима очи боде то што је на 12. месту био Драган Стојковић – 1,4 милиона евра, а на 13. Луис де ла Фуенте (Шпанија) – 1,25 милиона евра.
И сада се многи с правом питају како је Пикси имао већу плату од финалисте Европског првенства.
Тај одговор, међутим, не би требало да да Драган Стојковић, већ онај ко је с њим преговарао. А, знамо ко овде преговара у име целе Србије.
И ту сада није проблем ко има већу плату већ како је дошао до плате коју има.
Они који не прате детаљно фудбал питали су се ко је уопште Луис де ла Фуенте?!
Тешко да ће се неко на прву лопту сетити његових играчких трофеја из Билбаа, а још мање његових тренерских. Али, Фудбалски савез Шпаније је овог тренера поставио за селектора У19 репрезентације 2013. године, с којом је постао првак Европе 2015, па је прекомандован у селекцију У21 2018, а годину дана касније постао је првак Европе, да би 2021. преузео У23 и освојио сребро на одложеним Олимпијским играма.
Потом је 2022. на ред дошао и А тим и одмах је освојио Лигу нација.
Других менаџерских успеха, у Билбау и Алавесу, ето нема.
И он ће сада водити екипу у финалу.
Драган Стојковић је, с друге стране, велико фудбалско име, Звездина звезда, легенда, дакле има „широка леђа“ иза којих други лако могу да се сакрију и наравно зараде неки поен/глас/премију. Пикси је као тренер радио у јапанској Нагоји, коју је водио до титуле, и кинеском Гвангжу Р&Ф. И онда је преузео репрезентацију Србије јер се веровало да је његов ауторитет најбоља препорука за клупу „орлова“.
И то је све што треба да се напише о ова два селектора, платама, начину избора, дугорочним планова, систему, о којем је Немања Видић неуморно говорио.
Можда ни он по овом критеријуму није требало да буде председник Фудбалског савеза, јер „није водио ни кућни савет у својој згради“, али је можда ипак требало неко да послуша шта има да каже.
И то и јесте наш највећи проблем – не чујемо се. И зато плаћамо високу цену.
