Милош Јовановић, носилац листе „Аутентична десница“ и председник Нове Демократске странке Србије, поручио је да његова листа подржава сарадњу са Европском унијом, али не и чланство Србије у ЕУ.

Како је Јовановић истакао, промена власти за њега није довољна уколико је не прати и промена политике.

„Прво питање је смена Вучића, али шта радимо после? С ким радимо после? Шта када позову из Брисела или Вашингтона? Са променом власти мора да дође и до промене политике“, рекао је.

Према његовом мишљењу, једно од важних питања на изборима јесте и будући спољнополитички став Србије.

„Референдумско питање је да ли ће Србија остати слободна и борити се да буде достојанствена, да брани своје националне интересе или ћемо поклекнути пред ЕУ и бити потчињени Западу“, рекао је Милош Јовановић.

„Можемо да сарађујемо са ЕУ, а да не будемо чланица“

Говорећи о односу Србије према Европској унији, Јовановић је поновио став да његова странка није за чланство Србије у ЕУ. Он верује да би Србија могла да опстане и без новца који долазе из фодова ЕУ.

„Што се тиче фондова, они су јако мали и некако смо развили просјачки менталитет. Хајде да ми правимо јаку економију. Фондова вероватно не би било, али свега осталог би било, трговина се наставља. Ми сада нисмо чланица, па тргујемо, што значи да ћемо трговати и даље“, рекао је.

Услови Брисела неприхватљиви?

Према његовим речима, сарадња са европским државама могла би да буде настављена и у другим областима без чланства Србије у ЕУ.

„Наставила би се сарадња у сваком другом домену, од академског до спољне политике. То што не можемо да будемо чланица ЕУ – а не можемо због Брисела, не нужно због нас, последица је услова који су за нас неприхватљиви“, рекао је Јовановић.

Као кључно питање издвојио је однос према Косову.

„Они постављају услове. Да ли Србија треба да прихвати сецесију Косова и Метохије? То је питање за остале актере. Они кажу: ‘Видећемо’. Нема шта да видимо. Ми кажемо: не“, рекао је.

Јовановић каже да су француско-немачки план и Охридски споразум, као део преговарачког оквира са ЕУ, за његову странку неприхватљиви.

„Услов да признамо сецесију Косова је њихов (захтев Брисела, прим. аут) и то нећемо променити. У преговарачком Поглављу 35 то пише. Француско-немачки план и Охридски споразум део су преговарачког Поглавља 35. То је, по нашем мишљењу, имплицитно признање Косова и Метохије. То је противуставно и неприхватљиво“, рекао је Јовановић.

„Нема ни русофилије ни бриселофилије“

Јовановић каже да се Аутентична десница залаже за сарадњу са различитим међународним партнерима, али да би основни критеријум требало да буду интереси Србије.

Као пример навео је однос према Русији.

„Сутра да Руска Федерација призна сецесију Косова, ми мењамо однос према њима. Нема ту ни русофилије ни бриселофилије. Ми се руководимо националним интересима“, рекао је Јовановић.

Према његовим речима, Србија би требало више да се ослони на сопствене капацитете.

„Мислим да смо велики народ и да смо ту чињеницу заборавили. Много тога морамо да градимо независно од Москве, Брисела, Пекинга или Вашингтона. Нико нас не спречава да променимо изборни систем, да спроведемо децентрализацију земље или политику реиндустријализације“, навео је.

На питање шта подразумева под замрзнутим конфликтом у ситуацији у којој су српске институције на Косову све мање присутне, Јовановић је рекао да такав концепт не значи одустајање Србије од политичког деловања.

„Замрзнути конфликт не значи да не радимо ништа. И те како има простора за борбу Србије и српске државе. Не заборавите оквир – већина човечанства не признаје сецесију Косова и Метохије. Резолуција 1244 је и даље важећа“, рекао је.

Говорећи о положају Срба на северу Косова и интервенцијама косовске полиције, Јовановић је оценио да Србија мора да им гарантује безбедност. Упитан шта би био потез Србије уколико би се косовска полиција појавила у болници или школама, Јовановић одговара:

„Радите оно што је рађено 2023. године, у чему ова власт није истрајала. Срби у том тренутку реагују, а ми треба да им гарантујемо безбедност. Да ли је то барикада или нешто друго – они имају право да буду у својим болницама и школама“, рекао је.

Према његовом мишљењу, Србија би требало да користи дипломатске и безбедносне механизме који су јој на располагању како би спречила ескалацију.

„Ако треба, у крајњој инстанци треба да их штити држава Србија, али пре тога имате КФОР, имате Руску Федерацију, имате Брисел. У преговорима се не дозвољава да то ескалира. Никоме не одговара сукоб на Косову, понајмање Западу“, рекао је.

Јовановић је оценио и да би исход догађаја из 2023. године био другачији да тада барикаде нису уклоњене.

„Да Александар Вучић није повукао барикаде 2023. године, добили бисмо оно што смо тражили“, рекао је.