Yоу тубе поглавља:

00:00 Нова Вучићева „представа” о државном удару
02:39 Хапшења су будалаштина: случај Миле Пајић и аболиција
03:58 „И ја спадам у опсервиране”
04:57 Ђукановићев лажни државни удар из 2016.
05:35 Нотарски оверена изјава од 9. октобра
07:16 Ко криминализује изборе, руши уставни поредак
08:02 План за изборни дан и приговори РИК-у
10:37 Предвиђање промашено за један дан
11:09 Зашто сада: мања излазност и спречавање протеста
13:25 Хрватске службе и хрватски пасоши
14:48 Ко заиста има капацитет за државни удар
15:19 Узурпација државних ресурса: Вучић и Срдановић
16:26 Гебелсовски манир: „опозиција ће покрасти изборе”
17:04 Позив: Славија, рано гласање, контрола бројања
17:43 Без лажних резултата и мандата: оздрављење друштва

Нова епизода старе представе: „завереници” у име студената

Паровић на самом почетку одбацује званичну причу као још једну „Вучићеву представу за јавност”. Према његовим речима, режим грађанима сервира наративе о групи „наводних завереника” који, наравно, делују у име „такозваних студената блокадера”, о људима које власт назива усташама, наводно сви имају хрватске папире, планове и мапе. Паровић наглашава да се тај сценарио понавља толико пута да је изгубио сваку убедљивост.

„Већ толико пута виђена представа у организацији режима Александра Вучића постала је, наравно, трагикомична”, каже Паровић. Он сликовито објашњава да нешто што гледате први пут може бити занимљиво, други пут понекоме још донекле интересантно, али када се иста ствар врти по ко зна који пут, она постаје „потпуно незанимљива, потпуно бљутава и потпуно контрапродуктивна”. Другим речима, по Паровићу, власт више не убеђује никога осим себе саме.

Уплашена власт и опасност од трагедије

Ипак, Паровић упозорава да иза бљутавости постоји и озбиљна опасност. Такве потезе, каже, вуку „уплашени људи”, а режим Александра Вучића и људи око њега, са њим на челу, према његовој оцени су „јако уплашени, јако нервозни” и очигледно спремни на много тога да би сачували власт, „а самим тим и своју личну слободу”. Управо зато, тврди Паровић, у тој трагикомедији постоји елемент у коме може доћи до трагедије, коју би режим могао да изазове „у свом паду”.

Као доказ да је реч о људима спремним на све, Паровић поново подсећа на долазак Александра Вучића у Нови Сад државним возом. Према Паровићу, Вучић је „као обичан грађанин” узурпирао државни воз, уведен мимо возног реда, са новинарима и државним обезбеђењем које, каже, не би смео да има, и дошао у град у коме су људи изгинули под надстрешницом железничке станице, „за шта нико није одговарао”. „Онда вам је јасно с каквим људима имате посла”, закључује он.

Од Миле Пајић до аболиције: образац који се понавља

Нова хапшења по Србији, са оптужбама за наводно удруживање ради насилног рушења уставног поретка, Паровић без увијања назива „будалаштином”. Зашто је тако сигуран? Зато што је, каже, почетком октобра добио индиције да ће власт поново покушати да исконструише исту причу какву је већ пласирала уочи великог студентско-народног скупа 15. марта прошле године. Тада је, подсећа, у Новом Саду саткана прича о групи, „она Мила Пајић и екипа”, која се наводно организовала за насилно рушење власти.

Епилог те приче, према Паровићу, говори више од сваке оптужнице. Неки од оптужених су, како каже, „као” успели да побегну у Хрватску, уз опаску да им је то било дозвољено, неки су остали у притвору, а на крају је Вучић читаву групу аболирао. „Пазите: аболирате некога кога претходно оптужите да је хтео да изврши државни удар”, истиче Паровић. По његовом тумачењу, „ту је била посреди игра”, а аболиција је послужила да Вучић уз њих аболира и „једно тридесетак својих лојалиста, ћаци-криминалаца”, и да тако „прекрије једно другим”.

„И ја спадам у опсервиране”

Паровић признаје да у прво време није поверовао да ће власт поновити исти потез. Помислио је, каже, да Вучић ипак није толико неразборит да исту ствар покуша изнова. Међутим, иста информација стигла му је „из још неколико углова”, уз податке да и он сам спада међу „опсервиране”. Тада је, наводи, морао да узме у обзир могућност да и он постане мета такве конструкције.

Ту могућност Паровић описује као апсурд који у Вучићевој Србији ипак није немогућ. Он подсећа да је у 42. години живота, доктор техничких наука и отац двоје деце, те да током политичке, радне и научне каријере дуже од двадесет година, од студентских дана наовамо, нема ни прекршајну пријаву, осим неколико саобраћајних, „а камоли неку кривичну”. А сада би му, по тој логици, прво кривично дело било насилно рушење уставног поретка. „Имајући у виду Вучића, ништа није немогуће”, каже Паровић.

Ђукановићев рецепт из 2016. на београдски начин

Кључ за разумевање тренутних хапшења Паровић тражи у Црној Гори. Мило Ђукановић је, према његовим речима, 2016. године „измислио аферу ’Државни удар’”, по којој су се нека госпођа од шездесет и кусур година из Новог Сада, неки макро из Косовске Митровице и „неки наводни Руси” удружили да руше уставни поредак Црне Горе. Таква прича, сматра Паровић, тада је имала јасну изборну намену.

Ђукановић је тако, каже Паровић, добио изборе 2016: спустио је излазност, а хапшења која су трајала током читавог изборног дана онемогућила су протесте после избора које је, по Паровићевој оцени, покрао. „Слично као што Вучић сада планира да уради”, упозорава он. Поређење није реторички украс: у њему Паровић види целовит приручник који режим у Београду, по његовом мишљењу, примењује корак по корак.

Нотарски оверена изјава од 9. октобра

Да би, како каже, с једне стране ставио до знања да зна шта се спрема, а с друге благовремено обавестио домаћу и међународну јавност о могућности да се читав изборни поступак криминализује, Паровић је предузео мере предострожности. Отишао је код нотара и оверио јавну изјаву. Објашњава да она нема правно дејство, нити јој је то била сврха: требало је да носи одређену озбиљност и, пре свега, проверљив датум овере.

Пред камерама је показао документ са овером од 9. октобра у 14 часова и 12 минута, дакле две недеље пре снимања изјаве. Целу изјаву није читао, уз напомену да је објављена на његовим друштвеним мрежама. Суштина је, каже, у томе да под пуном материјалном и кривичном одговорношћу изјављује да никада није имао кривична дела и да је читав живот посветио борби за уставност, поштовање закона и уређење Србије као модерне државе, уређене законима и Уставом.

У истом документу Паровић наводи да се током избора активно ставља на располагање Студентској листи, јер ју је Народни слободарски покрет „искрено подржао”, и да у кампањи помаже да та листа „на овим изборима победи мафију”. Један део његових јавних наступа, објашњава, посвећен је управо тврдњи да је Александар Вучић, „грађанин Србије без било какве функције”, тај који свакодневно и на разне начине криминализује изборни процес.

Ко у Србији заиста има капацитет за државни удар

Паровић подсећа да је рушење уставног поретка најтеже кривично дело у свакој држави и да за њега није довољна шачица људи. „Треба вам озбиљна организација, озбиљан број људи”, повезаност са домаћим и страним службама, логистика и још много тога. Управо зато, по његовој оцени, оптужбе против ухапшених немају упориште у стварности.

Јер све наведено, тврди Паровић, у Србији има само један човек – „грађанин Александар Вучић, који јесте срушио уставни поредак Републике Србије по свему”. Као доказ наводи да у земљи „не функционише ни једна институција” и да је „све подређено њему”. По Паровићу, дакле, државни удар није оно што се спрема у неком подруму са мапама, већ оно што се годинама већ одвија пред очима јавности.

Хиљаде полицајаца за Вучића, ниједан за Срдановића

Најопипљивији израз тог стања Паровић види у безбедносном апарату који прати Вучића на предизборним митинзима, од Новог Сада до Ниша. „Како је могуће да једног човека чува толико државних службеника, а он је обичан грађанин?”, пита он. На изборима учествује 18 листа, па би, по тој логици, сваки носилац листе морао да има по хиљаду полицајаца, јер сви имају иста права, а нико унапред не зна како ће се избори завршити.

Паровић ту супротставља Вучића и носиоца Студентске листе Илију Срдановића. Срдановић, каже, нема државни воз, државна кола ни хиљаде полицајаца, него пешачи од Новог Сада до Београда без пратње, док Вучић долази окружен државним службеницима „плаћенима од стране нас”. Напредњаци, додаје Паровић, Срдановићу на улици прилазе, уносе му се у лице и вичу му „усташо”, а Вучићу се не може прићи „ни на километар”. „То је узурпација државних ресурса, а то је акт рушења уставног поретка”, оцењује он.

Гебелсовски манир: оптужи друге за своје грехе

Паровић тврди да Вучић, „у том старом гебелсовском маниру”, за све што сам чини оптужује друге. Најсликовитији пример му је Вучићева изјава да неће дозволити опозицији, односно Студентској листи, да покраде изборе. „Па када је игде успела опозиција да покраде изборе?”, пита Паровић, указујући на апсурдност такве тврдње.

Суштина је, по Паровићу, у пребацивању кривице: крађу избора и криминализацију изборног процеса, које сам спроводи, Вучић покушава да припише другима, да би потом наступио као заштитник који им „то неће дозволити”. „Схватате ли ви у каквом балону лудила живимо?”, пита Паровић, сводећи тиме читаву предизборну атмосферу на једну оштру слику.

Позив грађанима: Славија, рано гласање, контрола бројања

Из свега изложеног Паровић изводи конкретан позив. „Што масовније на Славију у четвртак од 18 часова, што масовније ујутру 25. на гласање”, поручује он. Они који желе промене, каже, треба да на бирачка места стигну пре оних „који су натерани и морају да дођу”. Порука је јасна: масовност и рани долазак као одговор на страх који режим, по Паровићевој оцени, свесно шири.

Паровић подсећа и да сваки бирач у Србији има право да активно контролише бројање гласова и да, до проглашења коначних резултата, буде део изборног процеса. То је, наглашава, дефинисано законима и Уставом, „наше уставно и законско право и треба га користити”. За њега грађанин није пасивни посматрач изборне ноћи, него њен равноправни учесник и контролор.

Ни лажни резултати, ни мандати после насиља

Паровић поставља и црвену линију која се тиче не само режима, него и опозиције. „Нико не сме да прихвати Вучићеве лажне изборне резултате. Нико”, поручује он. Једнако је одлучан када је реч о сценарију у коме би изборни процес био насилно затворен: нико не сме да прихвати да се то догоди и потом прихвати мандате, „јер би то био акт издаје народне воље”.

Та реченица имплицитно је упућена свакоме ко би био у искушењу да после спорних избора уђе у институције и тиме им пружи привид легитимитета. Према Паровићу, легитимитет се не може добити ни преварним бројањем, ни прећутном нагодбом с онима који су бројање преварили.

Циљ није само смена власти, него оздрављење друштва

На крају, Паровић излаже шири политички циљ. „Ми само треба да направимо политичку кризу режима и да тиме кренемо да оздрављујемо друштво”, каже он. Тренутно је, према његовој дијагнози, режим још увек релативно стабилан, док је друштво подељено и у кризи. Ствари треба обрнути: режим треба да постане нестабилан, а друштво да изађе из подељености и постане што нормалније и стабилније, „јер ће онда ова држава коначно бити нормална”.

Паровић то начело не резервише само за садашњу власт. Свака наредна власт, ма ко је чинио, „ево, све и сутра ја да дођем”, по његовом мишљењу треба да буде у положају у коме је несигурна и мора стално да се доказује, док је друштво сигурно, стабилно и врши притисак на власт да ради најбоље. „То треба да буде коначни резултат читавих ових наших процеса”, закључује председник Народног слободарског покрета, завршавајући изјаву поклицем: „Живела Србија, до победе!”

Паровићеве тврдње на једном месту

Тема	Шта, према Паровићу, пласира режим	Паровићев став	Цитат (време у снимку)
Нова хапшења	Група завереника у име „студената блокадера” спрема насилну промену уставног уређења	Трагикомична представа уплашене власти	„Већ толико пута виђена представа… постала је трагикомична” (00:00:43)
Опасност	–	Уплашен режим могао би у свом паду да изазове трагедију	„Може доћи и до некакве трагедије коју овај режим можда и изазове у свом паду” (00:01:50)
Преседан из марта	Група око Миле Пајић хтела је да сруши власт	Прича се завршила аболицијом, уз коју је аболирано и тридесетак лојалиста	„Аболирате некога кога претходно оптужите да је хтео да изврши државни удар” (00:03:34)
Ђукановићев модел	–	Вучић понавља лажни „државни удар” из Црне Горе 2016.	„Слично као што Вучић сада планира да уради” (00:05:30)
Нотарска изјава	–	Најавио је сценарио 9. октобра и промашио датум за један дан	„Значи, један дан сам промашио” (00:11:06)
Изборни процес и Устав	Опозиција руши поредак	Ко криминализује изборе, руши уставни поредак; таква власт је неуставна	„Та власт нема легитимитет, односно та власт је неуставна” (00:07:54)
Циљ хапшења	Борба против тероризма	Смањење излазности за 2–3% и спречавање протеста	„То је рачуница” (00:12:04)
Протест и приговори	Грађани треба да чекају резултате	Мирни протест и приговори РИК-у су уставно право свих	„Нико вама није дефинисао у закону да… седите испред телевизора” (00:12:23)
Хрватски пасоши	Ухапшени имају хрватске папире, дакле терористи	Стотине хиљада Срба, укључујући функционере СНС-а, имају хрватске пасоше	„Највећи број… који имају хрватске путовнице гласа за Српску напредну странку” (00:13:58)
Капацитет за удар	Мала група је спремала пуч	Само Вучић има организацију, службе и логистику	„Све је подређено њему” (00:15:17)
Државни ресурси	–	Полиција и државни воз за Вучића су узурпација	„То је узурпација државних ресурса” (00:16:19)
Крађа избора	Опозиција ће покрасти изборе	Вучић гебелсовски пребацује своју кривицу на друге	„Када је игде успела опозиција да покраде изборе?” (00:16:47)
Мандати	–	Прихватање лажних резултата и мандата било би издаја	„То би био акт издаје народне воље” (00:17:54)
Визија	–	Нестабилан режим, стабилно друштво; свака власт да се доказује	„Да власт буде несигурна… а да друштво буде сигурно” (00:18:29)

Закључак: страх као изборна стратегија

Изјава Мирослава Паровића своди се на једну тешку и јасну оптужбу: режим Александра Вучића, према његовим речима, не брани уставни поредак, него га руши – криминализацијом изборног процеса, узурпацијом државних ресурса и потчињавањем свих институција једном човеку. Хапшења због наводног државног удара у таквом читању нису борба против завере, него изборни алат, преписан из Ђукановићевог приручника из 2016. године.

Паровићев одговор није позив на насиље, већ на масовност и законитост: рани излазак на бирачка места, контролу бројања гласова, приговоре Републичкој изборној комисији и мирни протест као уставно право. Његова порука опозицији је подједнако оштра као она упућена власти – нико не сме да прихвати лажне резултате, ни мандате стечене после насилно затвореног изборног процеса.

Најдубљи слој његове поруке ипак превазилази 25. октобар. Србија ће, по Паровићу, постати нормална држава тек када се однос снага обрне: када власт, ма чија била, буде несигурна и принуђена да се стално доказује, а друштво сигурно, стабилно и довољно снажно да је на то приморава. До тада, поручује он, грађанима остаје једно – да не пристану на страх.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић