YоуТубе поглавља:

00:00:00 Увод: Дејан Лучић за СМС Ливе ТВ
00:00:22 Дијаспора и интересовање за изборе
00:00:59 Повратак у Србију, језик, слава и припадност
00:02:08 Позив против Вучића и резерве према студентској листи
00:02:54 Сребреница, Младић и Лучићеве тврдње о рату
00:03:31 Оптужбе о страним службама и литијум
00:04:02 Подршка Јовановићу: „Политичар кад зине, он лаже“
00:04:50 Шта дијаспора доноси: институције и правосуђе
00:06:13 Триста доказаних људи и однос према корупцији
00:07:22 Предлог сената угледних Срба
00:09:06 Ко може да уједини Србију и како представити стручњаке
00:10:27 Позив људима из расејања и влада у сенци

„Политичар кад зине, он лаже“, поручио је Дејан Лучић, уредник и оснивач Јутјуб канала „Дејан Лучић Ексклузивно“, у разговору са Дејаном Петром Златановићем за „СМС Ливе ТВ — Слободни медији из Србије“. Говорећи о парламентарним изборима 25. октобра, Лучић је позвао грађане у расејању да изађу на гласање против Александра Вучића, а као политички ослонац издвојио Милоша Јовановића и листу „Аутентична десница“.

Затражио је да се људи који су се доказали у иностранству јавно представе, изложе планове и ставе своје знање на располагање Србији. Као дугорочну институционалну промену предложио је горњи дом парламента — сенат угледних Срба из земље и расејања, са доживотним чланством и улогом коректива политичарима.

Дијаспора жели повратак, али и Србију у којој може да живи

Повод за разговор било је питање Златановића о великом интересовању дијаспоре за изборе. Водитељ је навео да се за гласање у иностранству пријавило више од 110.000 људи и упитао може ли њихово учешће да буде пресудно за политичке промене. Лучић је одговорио да Срби у расејању често снажније осећају приврженост Србији од оних који у њој свакодневно живе, јер удаљеност појачава осећај припадности.

Као пример навео је човека који у иностранству на Јутјубу угледа Теразије и заплаче. Сматра да многи желе да се врате, а посебно је говорио о старијим Србима у Америци који са унуцима разговарају на енглеском и гледају како се породична веза са српским језиком и крсном славом губи. По његовој оцени, пословни успех и новац не могу да надокнаде такво удаљавање наредних генерација од порекла.

У том контексту изнео је и своја предвиђања о пропасти долара, могућем губитку уштеђевине и паду вредности некретнина услед грађанског рата у САД. За те прогнозе у разговору није понудио доказе или образложење. Повратак у Србију затим је повезао са потребом смене власти, оптужујући Вучића да наноси штету земљи и користећи изразито оштре религијске квалификације, укључујући назив „дете антихриста“.

„Ти желиш да он оде, а да би он отишао, од вас сто хиљада што сте се пријавили, морате да одете да гласате против њега“, поручио је Лучић расејању.

Подршка Јовановићу, уз сумњу у студентску листу

Лучић сматра да се бирачима често нуде „лажне алтернативе“. За студентску листу употребио је израз „мачка у џаку“, објашњавајући да међу студентима има национално опредељених људи, али да не верује свима који наступају у њихово име. Тврди да су национално оријентисани студенти потиснути и да међу истакнутим представницима преовлађују људи које назива „такозваним либералима“.

Изнео је и оптужбу да су поједини представници тог круга „агенти од утицаја“ немачке обавештајне службе и да заступају антисрпске ставове. Помиње и Војводину, али је реченица у достављеном транскрипту прекинута, па се конкретан став који им приписује не може поуздано реконструисати. Имена људи на које се односе ове оптужбе и доказе о обавештајним везама није навео.

„За мене једина тачка на коју можемо да се ослонимо је Милош Јовановић“, рекао је Лучић, издвајајући „Аутентичну десницу“, коју је назвао и „жестоком десницом“. Образложио је то својом оценом да се на тој листи налазе одлучни, национално опредељени Срби и поручио да се бирачи који их подрже неће покајати.

Насупрот томе, за гласање за студенте каже да може да се покаже као исправан избор, али и као грешка. Страхује да би део тог политичког круга, ако стекне довољно снаге у парламенту, могао са опозицијом коју повезује са Драганом Ђиласом да надгласа национално оријентисане снаге. Одбацује и примедбе да његове оцене не треба узимати озбиљно зато што га називају теоретичарем завере.

„Политичари можда знају истину, али никад не говоре истину. Политичар кад зине, он лаже“, навео је.

Оптужбе о страним службама и противљење ископавању литијума

Лучић је Ивицу Дачића назвао енглеским агентом, а за Александра Вучића тврдио да је раније био везан за британски, а сада за немачки утицај. Сматра да британске, америчке, немачке и француске структуре сарађују и да Вучић спроводи немачке интересе. Ове оптужбе изнео је као своје тврдње, без предочене документације.

Као пример такве политике издвојио је литијум. Тврди да Немачка жели ископавање у Србији, док сопствено становништво штити од ризика које би рударење донело. Изнео је и тврдњу да Немачка има више литијума од Србије, али да неће да га ископава код себе. Није навео податке о резервама или пројектима на којима заснива то поређење.

Посебно је огорчен могућношћу да се рударење одвија на простору обележеном гробовима српских војника погинулих у борбама са Немцима и Аустријанцима. Његова порука је да се природни ресурси и здравље грађана не смеју подређивати интересима страних држава и компанија.

Сребреница, Ратко Младић и српске жртве

У делу изјаве о рату у Босни и Херцеговини Лучић је оспорио одговорност Ратка Младића и правну квалификацију злочина у Сребреници. Тврдио је да је Младић био у Београду и да није знао шта се дешава. Убијање заробљеника описао је као велики злочин и кршење Женевске конвенције, али је негирао да је реч о геноциду, износећи сопствену дефиницију тог појма и број од хиљаду до две хиљаде убијених.

Лучић је затим говорио о српским жртвама у Кравици и околини, наводећи број од четири до пет хиљада и описујући злостављања и убиства. За наведени број и описе у разговору није навео изворе. Злочин над заробљеницима повезао је са осветом за претходне злочине над Србима, што представља његово тумачење мотива, а не оправдање или укидање одговорности за убиства заробљеника. Изнео је и тврдњу да Насер Орић није одговарао због веза са обавештајним структурама.

Шта дијаспора може да донесе: поделу власти и независно правосуђе

На питање шта људи из иностранства могу да донесу српском политичком животу, Лучић је издвојио искуство уређених институција и раздвојених грана власти. Као пример навео је Америку какву памти: земљу у којој су судска, законодавна и извршна власт одвојене. Србија, по његовом мишљењу, не тражи ништа необично ако захтева исто — правду и институције које не зависе од политичке воље.

Истовремено је оптужио стране структуре за утицај на избор судија. Тврдио је да су после 5. октобра Сорош и амерички извори дали око 15 до 20 милиона долара удружењу судија и тужилаца, при чему је и сам био неодређен о називу примаоца. Тај новац представио је као средство корумпирања правосуђа, а промене у избору судија као последицу западних захтева.

За разлику од стварности, где стврно судије бирају и странци, Устав Србије надлежност за избор судија даје Високом савету судства. Савет чине шест судија које бирају судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда.

„Кад одузмеш судство од неког народа, ти си му одузео правду“, рекао је Лучић, упозоравајући на систем у којем, како каже народна изрека, „кадија те тужи, кадија ти суди“. Неправедну Вучићеву власт поново је описао религијским речником и поручио да промена треба да се остварује деловањем сваког човека, укључујући људе у дијаспори.

Триста доказаних људи и оштра порука о корупцији

Позивајући се на оца Агатона, Лучић је предложио окупљање „300 паметних и утицајних Срба“ који су поштени, доказани и способни да преузму одговорност. Важан услов за њега је да ти људи имају сопствену материјалну сигурност, како у политику не би улазили ради стана, аутомобила и личног богаћења. У прилог том ставу навео је и своје тумачење старог Рима, тврдећи да су политиком могли да се баве само богати.

Златановић је приметио да и богати улазе у политику да би заштитили имовину. Лучић је одговорио да говори искључиво о часним људима који су новац часно зарадили. Насупрот њима, домаће милијардере паушално је оптужио да су се обогатили поткрадањем државе, а не проналасцима, стварањем и радом.

За оне који су пљачкали државу предложио је забрану будућег пословања са њом, коју би проширио на њихове породице током седам генерација. Корупцију је изједначио са издајом државе: „Пљачка државе кроз корупцију је издаја државе.“

Тема	Лучићев став	Предлог или порука
Избори 25. октобра	Позива дијаспору да гласа против Вучића	Подржава Јовановића и „Аутентичну десницу“
Студентска листа	Изражава неповерење према делу представника	Тражи да бирачи провере коме дају подршку
Правосуђе	Захтева правду и одвојене гране власти	Критикује оно што сматра страним и политичким утицајем
Стручњаци из расејања	Србији недостају доказани кадрови	Јавно представљање планова и окупљање владе у сенци
Сенат	Угледни Срби из земље и расејања треба да буду коректив власти	Горњи дом од око 30 до 50 људи, по позиву, са доживотним чланством
Корупција	Пљачку државе назива издајом	Предлаже забрану пословања са државом и за потомке починилаца

Сенат угледних Срба као коректив политичарима

На питање о посебној изборној јединици или загарантованим посланичким местима за дијаспору, Лучић је понудио другачије решење. Предлаже да садашњи парламент остане, а да се формира сенат као горњи дом, у који би по позиву улазили најугледнији Срби из Србије и расејања. Као могућу величину таквог тела помиње 30 или 50 чланова.

Сматра да сама чињеница да неко долази из иностранства није довољна препорука. У сенату би, према његовом предлогу, седели људи са доказаним угледом који не би лако подлегали корупцији. Задатак тог дома био би да зауставља штетне законе и буде коректив политичарима, које описује као пролазну категорију. Као пример штетног закона наводи пропис којим би се, његовим речима, укинуле одреднице „тата и мама“.

Предложио је доживотно чланство и одбацио идеју да године саме по себи умањују вредност нечијег искуства. Наводећи да има 76 година, упитао је зашто би неко од 40 аутоматски био мудрији. По његовом мишљењу, угледан човек у сваком кораку води рачуна шта говори, како се понаша и какав пример пружа јавности. Начин позивања чланова, конкретна овлашћења и поступак успостављања сената није разрадио.

Позив расејању: представите знање, план и људе за владу у сенци

Златановић је отворио и питање може ли неко из расејања да уједини подељену Србију, помињући Новака Ђоковића као једно од имена о којима се говори. Лучић није предложио конкретног кандидата за председника или премијера, већ је позвао способне људе да се јаве редакцији, представе биографију, објасне шта су радили и шта би урадили у Србији.

Предложио је интернет интервјуе у којима би сваки заинтересовани стручњак укратко изложио план. Сматра да би Милош Јовановић, ако освоји довољно гласова и буде у прилици да утиче на власт, требало да прими такве људе и размотри њихово ангажовање. Као пример навео је министарство енергетике, за које тражи људе са стварним знањем о електроенергетском систему.

У том делу разговора оштро је критиковао министарку енергетике, коју није именовао, доводећи у питање њену стручност и користећи омаловажавајуће примедбе о професији и приватном животу.

На крају су Лучић и Златановић упутили позив стручњацима да се јаве. Лучић предлаже да њихово окупљање најпре добије облик владе у сенци, која би припремила људе и планове за преузимање одговорности. Сматра да је велики део способних кадрова отишао из Србије и да њихово знање треба вратити у јавни живот.

„Не треба много причати, него после сваког разговора треба да буде закључак и шта треба да радимо“, поручио је Лучић, завршавајући изјаву речима: „Србија је велика док су јој деца верна.“

Извор: Србин.инфо / СМС Ливе ТВ
Аутор: дејан Петар Златановић