Председница Народне скупштине требало је одмах након оставке Александра Вучића да распише председничке изборе, али то још није учинила. Правни стручњаци указују да Пословник Скупштине не оставља простор за одлагање

Александар Вучић поднео је оставку на функцију председника Републике пре скоро недељу дана. Међутим, председнички избори још увек нису расписани.

Међувалшће

Период такозваног међувлашћа може да траје најдуже 90 дана. Нови председник Србије мора да положи заклетву најкасније 28. децембра.

У члану 120 Устава Србије стоји да „председник Народне скупштине може да замењује председника Републике најдуже три месеца”, те да је „изборе за председника Републике председник Народне Скупштине обавезан да распише тако да се одрже најкасније три месеца од престанка мандата”.

Ана Брнабић у председничком кабинету

Вучић је поднео оставку у недељу (27. септебра), опростио се од сарадника и предао дужност Ани Брнабић која је од тог тренутка в.д. председника државе. Пре пет дана (28. септембра), извршена је и примопредаја у Парламенту.

Међутим, иако то налаже Пословник Народне Скупштине Србије, председница Скупштине, у чијим је рукама сада председнички печат Републике, није расписала изборе.

Наиме, члан 267. Пословника Народне Скупштине Србије каже да када председник Републике поднесе оставку и о томе обавести председника Народне скупштине, председник Скупштине ово обавештење одмах доставља народним посланицима. У њему их обавештава да замењује председника Републике до избора новог. Председник Народне скупштине тада и расписује изборе за председника Републике – што се није догодило.

Хоће ли реаговати Уставни суд?

Да смо већ у понедељак морали да знамо датум избора, за Инсајдер каже професор изборног и уставног права новосадског Правног факултета Слободан Орловић.

„Тај члан Пословника не оставља никакав простор за неке посебне калкулације. Дакле, ту изричито пише да се одмах расписују избори, што значи да ако је у недељу поднета оставка, тад је, односно у понедељак, требало да буду расписани и избори за председника републике. Међутим, то се није десило, али искрено да вам кажем, ова власт у свих ових протеклих година не поштује Устав, не поштује закон, а камоли какав пословник као подзаконски акт”, објашњава Орловић.

Како пословник уређује уставну материју требало би да да га штити Уставни суд.

„Без обзира што се ради о Пословнику као формално-правном подзаконском акту, Пословник уређује уставну материју, дакле, материју од највишег могућег значаја и, као такав, као извор уставног права, требао би да, да га заштити Уставни суд. Међутим, то је тешко очекивати од овог састава Уставног суда, као и од оног претходног, јер он практично ништа није урадио да би заштитио Устав”, закључује Орловић.

(Време)