Кинески полицијски службеници су поново у заједничким патролама с полицијом Србије, од 23. септембра до 13. октобра у Београду и Новом Саду. Полиција то објашњава помоћи кинеским туристима, становницима и радницима. Сличне патроле постоје и у другим државама. Али присуство полицајаца у униформи отвара питање њихових овлашћења, док пословање великих кинеских инвеститора отвара друго: колико ефикасно српске институције штите раднике, јавно здравље и природне ресурсе? , запитао се, обраћајући се уживо јавности, на You tube канлу „Србин.инфо, главни одговорни уредник ове медијске куће, Дејан Петар Златановић.
У свом уживо обраћању Златановић се даље упитао, а онда и навео:
Шта се дешава на улицама Србије?
Према саопштењу МУП-а које је пренела Бета, заједничке патроле обилазе тргове, уже градске зоне и културне знаменитости Београда и Новог Сада. Кинески службеници треба да помогну колегама у комуникацији с држављанима Кине који у Србији туристички бораве, живе или раде. Реч је о трећем циклусу, после 2019. и 2023. године. У септембру су и српски полицајци патролирали с кинеским колегама у Хајнану, од 11. до 24. септембра.
МУП је још 2019. навео да патроле почивају на споразуму с кинеским министром јавне безбедности, а 2022. прецизирао да је меморандум потписан 19. маја 2019. и да кинески службеници током првог циклуса нису имали право на употребу средстава принуде. Тадашње саопштење помињало је помоћ у контакту кинеских грађана и организација са српском полицијом и дипломатским представништвом. Објављено саопштење о циклусу 2026. не разрађује појединачно питања легитимисања, приступа полицијским евиденцијама, снимања или размене личних података.
Да ли је то уобичајено у другим земљама?
Јесте, нарочито у туристичкој сезони. Хрватски МУП наводи да од 2006. позива стране полицајце да с његовим службеницима патролирају приморским местима и помогну туристима да разговарају с домаћом полицијом. Кинески полицајци су 2019. били укључени у патроле у Загребу и још три полицијске управе. Италијанска полиција је, на пример, у Фиренци 2017. ангажовала кинеске полицајце у униформи, без оружја, као помоћ италијанским колегама и кинеским туристима. Уобичајени повод су језик, туристички шпиц и лакши контакт с институцијама; конкретна овлашћења зависе од домаћег права и договора држава.
Поређење, међутим, не решава питање надзора у Србији. Туристичка патрола није исто што и страни полицијски пункт са самосталном надлежношћу. МУП је у децембру 2022. саопштио да нема сазнања о наводним кинеским полицијским станицама и да у том тренутку кинески полицајци нису присутни у земљи. То саопштење не може да послужи као опис ситуације у септембру 2026, када је нови циклус званично најављен.
| Земља / програм | Повод и улога страних полицајаца | Шта је битно за Србију |
|---|---|---|
| Србија–Кина, 2026. | Помоћ у комуникацији с кинеским туристима, становницима и радницима, 23. 9–13. 10. | Објавити трајање, овлашћења и правила обраде података. |
| Хрватска, туристички програм | Страни службеници помажу домаћој полицији у туристичким местима; учествовали и кинески. | Пракса постоји и ван Србије и не подразумева сама по себи пренос суверенитета. |
| Италија–Кина, Фиренца | Ненаоружани службеници помогли су домаћој полицији и туристима. | Јавна ограничења улоге олакшавају проверу. |
Исток Србије: руда, радници и еколошки трошак
Кинеско присуство на истоку Србије има економску основу знатно ширу од полицијских патрола. Влада Србије је 2018. саопштила да је „Зиђин“ стекао 63 одсто РТБ Бор улагањем 350 милиона долара у докапитализацију, уз најављен инвестициони програм од 1,26 милијарди долара. Производња и рударски радови у Бору и околини доносе послове и приходе, али и питања заштите на раду, квалитета ваздуха, воде и земљишта. Из саме чињенице да држава и инвеститор деле власништво не следи да је одређени поступак коруптиван; следи снажан јавни интерес да надзор буде независан и видљив.
Постоје и конкретни налази. Радио Слободна Европа је објавио решење инспекције рада из децембра 2025. према којем „Зиђин Копер“ није благовремено предвидео мере за смањење ризика од повећаних концентрација тешких метала у топионици. Компанија је раније оспорила тумачење самосталних анализа крви радника, истичући различите референтне вредности за општу популацију и професионалну изложеност. Еколошка организација РЕРИ наводи да је у другом поступку за загађење из 2019. и 2020. изречена првостепена, дакле не нужно коначна осуђујућа пресуда.
Америчка царинска и гранична служба је 16. јуна 2026. издала налог да на граници САД задржава бакар и бакарне производе „Сербиа Зијин Цоппер“. Навела је разумну сумњу на принудни рад засновану, између осталог, на исказима радника и материјалним подацима; издвојила је шест показатеља, укључујући задржавање докумената, ограничење кретања, ускраћивање зарада и прекомеран рад. То је америчка увозна мера, која није правноснажна пресуда српског суда. Компанија је саопштила да испитује наводе и да се противи принудном раду.
Банат: „Линглонг“ и питања која нису завршена отварањем фабрике
У Зрењанину је „Линглонг“ постао највидљивији кинески индустријски пројекат у Банату. Организација АСТРА је објавила документацију о радницима из Вијетнама који су градили фабрику преко подизвођача, са наводима о одузетим пасошима, дуговима према посредницима, ограниченом кретању и опасним условима смештаја. АСТРА се позива и на податак инспекције о 500 радника у једној фази доласка. Ово су документовани наводи о радној експлоатацији, који захтевају делотворан одговор институција.
Америчка царина је 18. децембра 2025. издала сличан налог за задржавање аутомобилских гума произведених у зрењанинској фабрици, наводећи девет показатеља принудног рада. Уз радничка права, спорна је и примена еколошких и грађевинских правила: РЕРИ наводи да је инспекција 2024. наложила обуставу рада на складишту отпада изграђеном без потребне дозволе, а да је надлежни покрајински орган потом поништио одлуку нижег органа у поступку процене утицаја. Организација „Грађански преокрет“ у јулу 2026, позивајући се на инспекцијске податке прибављене захтевом за информације, указала је и на количине опасних материја које фабрику сврставају у постројење с ризиком од великог хемијског удеса. За текући статус дозвола и наложених мера потребно је затражити најновија решења надлежних органа.
Да ли су у Србију довођени кинески затвореници?
„Зиђин“ је 2020. демантовао медијски навод да запошљава своје држављане који су осуђени на затвор. Истраживање о радницима у Бору јесте пренело изјаву радника да су се због услова осећали „као затвореници“.
Опрез с тим изразом не ублажава чињенице о принуди. Цхина Лабор Wатцх је разговарао с радницима из Кине, Индије, Непала, Замбије и Индонезије ангажованим око „Зиђина“ и „Линглонга“ и описао више показатеља експлоатације. Људи којима се задрже документи и не исплате зараде могу бити жртве тешких злоупотреба иако немају статус затвореника.
Где почиње питање корупције
Не постоји поуздан, обједињен проценат који би показао „колико кинеских фирми послује незаконито“. Инспекцијски налаз говори о конкретној повреди или пропуштеној мери; кривична пријава о сумњи; судска пресуда о утврђеној одговорности у одређеној фази поступка. На основу наведених предмета није оправдано све компаније прогласити незаконитим. Али није оправдано ни случајеве с конкретним решењима и документима свести на необавезне политичке утиске.
Постоји и конкретан случај сумње на корупцију у ланцу набавки: МУП је октобра 2024. објавио хапшење двоје запослених у „Сербиа Зијин Мининг“ и једног представника друге фирме због сумње на примање, односно давање мита у привредној делатности. За системски ризик важан је и модел уговарања: Транспаренцy Интернатионал за Србију препоручује да се обустави коришћење изузетака од јавних набавки на основу међудржавних споразума за велике послове. Европски парламент је посебно изразио забринутост због транспарентности и примене еколошких и радних правила код инвестиција из Кине.
Постоји, најзад, и спор о примени радног права на кинеске раднике. Европски парламент је 2021. оценио да билатерални аранжман омогућава примену кинеског радног права на кинеске раднике у Србији. Српско министарство рада је, при потписивању споразума о социјалној сигурности 2018, тај документ представило као уређивање права из социјалног осигурања и одвојено поменуло могући договор о привременом запошљавању.
Шта јавност има право да сазна
Српска и кинеска полиција могу да сарађују ради безбедности туриста, као што то раде и полиције других држава. Од српског МУП-а јавност истовремено има право да добије важећи текст меморандума или правног основа за циклус 2026, писано разграничење овлашћења, списак места и трајање службе, правила о приступу подацима и поступак за притужбе грађана. Инспекције и тужилаштва треба да објаве исходе поступања поводом радничких и еколошких предмета у Бору и Зрењанину, у границама законом дозвољеног. Најважније питање није држављанство полицајца или радника, већ да ли су српски закон, полицијска овлашћења и заштита људи једнаки и проверљиви за свакога, закључио је у свом уживо обраћаљу јавности главни одговорни уредник, Србин.инфо, Дејан Петар Златановић.
Извори за текст:
1. Извор: Инсајдер, пренето саопштење МУП-а.
2. Извори: МУП преко Бете; Влада Србије.
3. Влада, 2019; МУП, 2022; МУП преко Бете, 2026.
4. МУП Хрватске, програм; МУП Хрватске, кинески службеници; Полиција Италије, Фиренца.
5. МУП, 2022.
6.Влада Србије, 2018.
7. РСЕ, инспекцијско решење; РЕРИ, статус поступка.]
8. Америчка царина; пренет одговор „Зиђина“.
9. АСТРА, предмет вијетнамских радника.]
10. Америчка царина; РЕРИ; Грађански преокрет.
11. Деманти компаније пренела Бета/Н1; оригинално истраживање БИРН-а.
12. Цхина Лабор Wатцх, 2025.
13. МУП, хапшења; Транспаренцy Интернатионал; резолуција Европског парламента
14. Европски парламент; Министарство рада.
Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић
