Доктор инжењерства Мирослав Паровић објавио је на друштвеној мрежи Икс позадину телефонског разговора председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина. Према његовим речима, разговор је одржан на инсистирање српске стране јер је гасни аранжман са Русијом истицао 1. октобра. Путин је одобрио привремено продужење по којем Србија наставља да добија гас по вишеструко нижој, повлашћеној цени.

Вучић је јавно потврдио да је разговор трајао око сат времена и да је гасни аранжман тема број један. Рекао је да уговор истиче 30. септембра и да верује да ће бити продужен. Према његовим речима, Србија би и даље плаћала 318 евра за хиљаду кубних метара, уместо тржишне цене од 868 евра. Говорио је и о Нафтној индустрији Србије, уз наду да ће се наћи решење прихватљиво за обе стране.

Паровић иде корак даље од званичне поруке. Још 17. септембра је, како каже, најавио да ће Вучић тражити да позове Путина и које ће теме бити на столу. После самог позива поручио је да је најважније то што Вучић није смео да прихвати Путинов предлог за НИС.

Према Паровићевом тумачењу, пропала је идеја да Руси продају свој удео у НИС-у мађарском МОЛ-у, уз могућност да им се удео врати после укидања санкција. Та опција је, каже, посебно ослабила откако је нова мађарска влада Петера Мађара протерала око десет руских дипломата. Протеривање дипломата из Будимпеште јесте јавно потврђено: нова влада је раскинула са орбановском политиком блискости са Москвом и затражила од десет руских дипломата да напусте земљу.

Постојала је, по Паровићу, и друга опција: да се Вучић обавеже да Србија откупи руски део, али да га врати Русији кад санкције падну. Вучић је то, како тврди, могао да обећа. Није, међутим, смео да прихвати Путинов предлог. Разлог је, према Паровићевим речима, потпуна потчињеност Америци и Западу.

Питање НИС-а месецима је под америчким притиском. Сједињене Америчке Државе су санкцијама циљале руски капитал у компанији, а Београд је више пута говорио о преговорима МОЛ-а и Гаспромњефта око већинског удела. Вучић је раније тврдио да је Србија била спремна да плати и двоструко више од понуђене цене, али да Руси нису хтели да удео продају Београду. Сада Паровић ту причу чита као доказ да председник није смео да прихвати решење које би сачувало руски утицај после санкција.

Паровићеве тврдње долазе у тренутку када Србија поново зависи од кратког продужења гасног уговора, док питање власништва над НИС-ом остаје отворено и по свему судећи неће бити решено до одржавања парламентарних избора 25. октобра.

(Србин инфо)