Укупне финансијске обавезе Црвене звезде износе 86 милиона евра. У структури дуговања највећи део се односи на стране клубове и играче. Осим тога, Звезда дугује за порез око 7,86 милиона евра, за репрограм пореских обавеза 3,46 милиона евра, а за ПДВ и остале јавне приходе још око 5,91 милион евра. Откад је Александар Вучић за управника Звезде поставио Звездана Терзића дуговања су порасла за 22 милиона евра, а из државног буџета и јавних предузећа клуб је добио донације и спонзорства у износу од 40 милиона евра. У последњих пет година, Звезда је купила и продала стотинак играча. Већина трансфера је нанела штету клубу, али и зараду менаџерима и појединцима укљученим у поделу провизија. Осим последица спорног пословања, Звезди прети нова истрага због сумње у намештање резултата утакмице са израелским Хапоелом, на чему је, наводно, неко остварио профит од 115 милиона евра.
Као што је Александар Вучић приватизовао и злоупотребио државне институције, тако је Звездан Терзић уништио Црвену звезду. Заједничким снагама, њих двојица су од фудбалског клуба направили организовану криминалну групу, која извлачи и пере новац из буџета и јавних предузећа, манипулише финансијским извештајима и, уз помоћ полиције и правосуђа, прикрива трагове својих незаконитих поступака.
Звездан Терзић је био оптужен за злоупотребу службеног положаја док је руководио ОФК Београдом. Тужилаштво га је теретило за то што новац од продаје четири фудбалера 1998. године није уплаћивао на рачун клуба, него на рачуне других приватних и правних лица. Истрага је покренута 2007. године, а Терзић је побегао у Црну Гору. Иако је био под међународном потерницом, тамо се скривао до новембра 2010, када се предао. Од три тачке оптужнице, две су застареле, а трећа (која се односила на присвајање два милиона евра од трансфера репрезентативца Бранислава Ивановића у московску Локомотиву) одбачена је у априлу 2024. због недостатка доказа.
Застаревање кривичних дела и недостатак доказа представљају поуздан начин избегавања одговорности. Терзић и његови ортаци из управе Црвене звезде исти модел одбране су применили 2018, кад је у Француској покренута истрага због сумње у намештање резултата утакмице ПСГ – Црвена звезда у оквиру Лиге шампиона. Француско финансијско тужилаштво је 30. септембра 2018. обавештено да је „један високи функционер Црвене звезде“ уложио пет милиона евра, кладећи се да ће Звезда изгубити са тачно пет голова разлике. Зарада на тој опклади је била већа од 120 милиона евра. Три дана касније, у среду 3. октобра, Звезда је изгубила са 6:1.
На основу конкретне дојаве, Финансијско тужилаштво је покренуло истрагу у којој је учествовао специјализовани полицијски одред Сервице централ дес соурсес ет јеуx. У полицији су прво саслушани руководиоци ПСГ-а, спортски директор Антер Енрике и генерални директор Жан-Клод Блан. У јануару 2019. године, у Паризу су саслушани спортски директор Црвене звезде Митар Мркела и оперативни директор Стефан Пантовић. Француски угледни медији Ле Монд и Л’Екип објавили су информације о томе да је истрага „опструисана из Србије, чија полиција је одбила да сарађује“. Осим тога, француско регулатор тржишта игара на срећу саопштила је да „није утврђена аномалија у регистрованим обрасцима клађења у Француској“. Наравно да није, јер уплате нису вршене у француским, него у азијским кладионицама, у Тајвану и Хонг Конгу. Услед недостатка доказа, истрага је обустављена 12. маја 2021. године.
Та прича је добила наставак пре неколико дана, када су се на друштвеним мрежама појавиле објаве о томе да аустријска полиција води истрагу о новом намештању утакмице Црвене звезде ради зараде на клађењу. Према тим информацијама, намештен је резултат утакмице у квалификацијама за Лигу шампиона Црвена звезда – Хапоел Бер Шева, која је одиграна 11. августа. Иста особа је, наводно, на 12 места уплатила по 200.000 евра да ће резултат бити 0:2, на шта је квота била 48. Укупна зарада је била 115.200.000 евра. Сумње су појачане чињеницом да ниједан фудбалер Звезде није хтео да даје изјаве после те утакмице, а да је Дејан Станковић одмах дао оставку на место тренера.
Могуће је да аустријска истрага заврши као и она у Француској. Међутим, много је значајнија истрага коју би требало да покрене српско тужилаштво због спорног пословања ФК Црвена звезда.
Финансијски извештаји показују да Терзић води пословање клуба на исти начин као што Вучић управља државним буџетом и осталим јавним ресурсима. Консолидовани извештај, објављен у марту ове године, открива да је клуб остварио приход од 102 милиона евра, расходе од 91 милиона евра и укупну добит од 11 милиона евра. У структури прихода, онако како је наведено, 68 милиона је зарађено од трансфера играча, 20 милиона бонуса од УЕФА, 10 милиона од спонзорстава и 4 милиона од улазница. Да би такав биланс представио као свој пословни успех, Терзић истиче да је клуб 2014, кад је он доведен на место директора, имао 64 милиона евра дуга, а само осам милиона евра прихода. Чак и да је то тачно, а није, математика опет показује колико је он неуспешан. Дуговања је повећао за 22 милиона, а зараду за три. Притом, Црвена звезда је, током ових 12 година, добила око 22 милиона евра државних донација, а од Телеком Србија, у истом периоду, на име спонзорства још 18 милиона евра. Дакле, Терзић је повећао дуг за 22 милиона, а из јавних ресурса добио 40 милиона евра.
Шема за извлачење новца из буџета изгледа овако: Влада Републике Србије доноси одлуку о пребацивању средстава из текућих буџетских резерви на рачун Генералног секретаријата Владе, одакле се прослеђује Фудбалском савезу Србије и потом крајњем кориснику, Фудбалском клубу Црвена звезда. Трансфери новца иду преко Министарства финансија. Тај механизам је употребљен 30. марта 2023, када је Звезди поклоњено 295 милиона динара, односно нешто више од 2,5 милиона евра. Током 2024. године, Фудбалски савез је у више наврата добијао новац из текуће буџетске резерве. На пример, у октобру је Влада одобрила ФСС-у донацију од 236 милиона динара. Одлуку је потписао тадашњи премијер Милош Вучевић, а новац је поново ишао преко Генералног секретаријата Владе, а не преко Министарства спорта. По правилу, велики износи се сваке године пребацују из текуће буџетске резерве на економску класификацију 481 – „донације невладиним организацијама“, из које се финансирају спортски савези. Напредњачка власт је увела ову праксу како би прикрила трагове новца, који се одлива из буџетских резерви.
Током 2025. и у прва три месеца 2026. године, ФК Црвена звезда је, по истој шеми, из буџетских резерви преко ФСС-а, добила 529,8 милиона динара, што је приближно 4,5 милиона евра.
Црвена звезда је новац добијала и од Градске управе Београда. Клуб се 11. марта 2021. године обратио Секретаријату за спорт и омладину Града Београда и затражио 118 милиона динара за реализацију развојног програма, не зна се каквог. Девет дана касније закључен је уговор којим су одобрена средства. Десет дана касније, Звезда је затражила још 177 милиона динара. До 31. марта 2022, Град Београд је дао Звезди 546 милиона динара, односно око 4,6 милиона евра. Градска управа није објавила документацију о тим донацијама.
Као што прикрива трагове новца, које извлачи из јавних ресурса, Црвена звезда манипулише подацима о својим финансијским обавезама. Као што се Вучић хвали подизањем нивоа просечне плате са 350 на 1.050 евра, тако и Терзић истиче да је Звезда, за његовог мандата, остварила око 550 милиона евра прихода, од чега чак 448 милиона из иностранства.
Приходи су стигли из два врло промењива извора, од продаје играча и награда за учешће у такмичењима УЕФА. Колико је то повезано види се из биланса успеха у последње две године. Црвена звезда је прошле и ове године испала из квалификација за Лигу шампиона, а ове и из Лиге УЕФА. Губитак очекиване зараде (око 18 милиона евра само за учешће у Лиги шампиона, плус бонуси од десетак милиона евра за остварене резултате) клуб је покрио продајом играча. Само овог августа, после испадања из квалификација, Звезда је распродајом фудбалера зарадила око 25 милиона евра.
Опет као што Вучић измишља скупе и непотребне пројекте, да би се уграђивао у провизије, тако је и Терзић повећао трговину играчким кадром. У последњих пет година, Звезда је купила и продала стотинак фудбалера. На десетак њих је остварила зараду, а остали играчи су се показали као промашена инвестиција. Тачније речено, од њих није профитирао клуб, него само они и њихови менаџери. Ни највернији навијачи Звезде не сећају се наступа „појачања“ као што су били Немања Мотика (плаћен је 2,5 милиона евра), Јегор Пурцев (900.000 евра), Иракли Азаров (300.000), Урош Сремчевић (два милиона евра), Урош Кабић (800.000), Хозе Луис Родригез (два милиона евра) и многи други епизодисти.
У структури финансијских дуговања налазе се и потраживања страних клубова од којих је Звезда куповала играче. Та дуговања износе око десет милиона евра. Међу највећим повериоцима налазили су се: ФК Базел (2,2 милиона евра), Макаби Тел Авив (2,1 милион евра), португалски клубови Фаренсе (1,3) и Фамалишао (1,29) Улсан (око милион евра), као и домаћи ТСЦ, Младост Лучани и суботички Спартак, којима Звезда дугује од 400.000 до 700.000 евра.
У финансијском извештају за 2025. годину, Звезда је пријавила да добављачима у Србији и иностранству дугује 28,49 милиона евра, за кредите, позајмице и лизинг 20,56 милиона, а за премије играчима и осталим запосленима 13,78 милиона евра.
Иако је Терзић изјављивао да „Звезда не дугује држави ни динар“, у извештају за последњу пословну годину се наводи да дуг за ПДВ и остале јавне приходе износи 5,91 милион евра, а за репрограм пореских обавеза још 3,46 милиона евра. Поред тога, постоје одложене пореске обавезе од 7,86 милиона евра.
Црвеној звезди, очигледно, прети тотална финансијска пропаст. Једина нада за спас најављена је за 25. октобар ове године. Кад се Србија ослободи тираније Александра Вучића и његовог картела, ослободиће се и Звезда. Ослободиће се и тужилаштво, које ће моћи и морати да покрене истрагу и утврди ко је и колико новца опрао кроз клупску касу, на штету клуба, а у свом личном интересу.
Магазин Таблоид – Предраг Поповић
