Израелски стручњак за беспилотне летелице и одбрамбену технологију Тал Инбар оценио је за Н1 да сарадња Србије и израелске одбрамбене индустрије на производњи дронова вероватно неће остати само на склапању летелица, већ да може подразумевати и трансфер технологије и знања. Он сматра и да би дронови произведени у Србији у будућности могли да буду намењени извозу.

Говорећи за Н1 о војној сарадњи Вучићеве Србије и Израела, Инбар је оценио да је реч о „доброј сарадњи“ две земље.

„Када је реч о најновијим вестима о дроновима и беспилотним летелицама, мислим да је за Србију веома добар избор да сарађује са израелском компанијом која има доказано искуство и веома добру технологију“, рекао је Инбар.

„Неће бити само склапање“

Србија није прва држава у којој је израелска компанија успоставила локалну производњу беспилотних летелица. На питање Н1 да ли ће се у Србији само склапати дронови израелског дизајна или сарадња подразумева трансфер технологије који би земљи једног дана омогућио самосталну производњу тих система, Инбар каже да не може да говори о конкретним детаљима уговора.

Ипак, указује на праксу у међународним пословима у сектору одбране.

„Знамо да већ дуги низ година готово сваки посао у сектору безбедности, барем делимично, укључује трансфер технологије и знања. Зато верујем да се овде не ради само о склапању и да ће тога у будућности бити много више“, рекао је Инбар.

Дронови произведени у Србији могли би и у извоз

Једно од питања јесте и где би дронови произведени у Србији могли да заврше, посебно у тренутку када беспилотне летелице имају све већу улогу у ратовима широм света.

Инбар наглашава да није стручњак за спољну политику Србије, али подсећа да су дронови постали један од кључних елемената савременог ратовања.

„То видимо у ономе што се годинама догађа у Украјини, као и кроз иранске нападе на Израел и друге земље у региону“, рекао је.

Према његовим речима, уколико Србија стекне способност производње софистицираних система попут борбених дронова, логично је очекивати да производња неће бити намењена искључиво потребама Србије.

„Ако Србија буде имала способност да производи тако софистициране системе као што су борбени дронови, они неће бити само за унутрашњу употребу и могли бисмо да видимо извоз тих система“, оценио је Инбар.

Нагласио је, међутим, да говори о могућем развоју такве индустрије генерално, а не о конкретним извозним плановима новоотворене фабрике.

Ко одлучује коме Србија може да извози израелску технологију?

На питање Н1 ко би имао последњу реч уколико би дронови засновани на израелској технологији били извезени из Србије, Београд или израелска влада, Инбар каже да је међународна трговина наоружањем подложна детаљном систему дозвола.

„Постоје правила која се односе на крајњу намену и крајњег корисника. Постоје дозволе које одређују којим земљама је дозвољено продавати, а којима није“, објаснио је.

Када је реч о израелској технологији, кључну улогу, према његовим речима, има израелско Министарство одбране, које издаје извозне дозволе компанијама из одбрамбеног сектора попут Елбита.

„Израелско Министарство одбране, у договору са српским властима, на крају одлучује којим државама или другим компанијама та технологија може да буде пренета“, рекао је Инбар.

Зашто јавност не може да види фабрику?

Новинарима није било дозвољено да уђу у погон приликом отварања фабрике, уз образложење да је реч о поверљивој производњи. Јавности су и даље непознати бројни детаљи аранжмана.

Инбар каже да таква тајност у одбрамбеној индустрији може имати различите разлоге.

„У неким случајевима информације су поверљиве зато што компанија не жели да са широм јавношћу дели све детаље одређеног уговора или посла. У другим случајевима постоје питања безбедности и поверљивости, која се не односе само на технологију већ и на друге аспекте“, навео је.

Чак и фотографије производних линија, додаје, могу открити информације о војним и индустријским способностима одређене државе.

„Фотографије из самог производног погона могу много тога да открију о способностима неке земље“, рекао је Инбар, наводећи као пример производњу дронова у Русији.

Он је, међутим, нагласио да не представља компанију и да није одговоран за одлуку о томе које информације о пројекту у Србији остају поверљиве.

Н1