YоуТубе поглавља:

00:00 Јанковић: Зашто ћу гласати за Студентску листу
08:36 Подршка студентима уз озбиљне резерве и спорна кадровска решења
25:23 Изборна кампања, Ћациленд и опасност од постизборног насиља
29:07 Делиблатска пешчара, ЕКСПО, рудници, мигранти и јавно здравство
46:21 Како вратити отети новац, обновити институције и сменити картел

Председник Српског демократског савеза др Слободан Јанковић изјавио је у интервјуу за Јутјуб канал „Србин.инфо — канал Центар” да ће на предстојећим парламентарним изборима гласати за Студентску листу, не зато што је одушевљен њеним саставом, већ зато што је види као једину изборну снагу која у овом тренутку може да смени власт Александра Вучића. „Моје једино одушевљење је што гласам против картела”, поручио је Јанковић, уз оцену да су избори добили референдумски карактер и да Србија више не бира између идеалних политичких програма, већ између наставка постојећег система и отварања простора за обнову државе и институција.

„Гласам без одушевљења, али гласам против картела”

Јанковић је нагласио да његов коначан став не значи безусловну подршку свему што Студентска листа представља. Према његовим речима, Српски демократски савез требало би да објави засебно страначко саопштење после изјашњавања својих одбора, док он лично сматра да на изборима треба заокружити листу под бројем три. Образлажући тај став, рекао је да је то, по његовој процени, „последња шанса” да власт буде смењена у колико-толико мирним условима.

Он очекује да ће Александар Вучић прогласити победу без обзира на стварни исход, али верује да би Студентска листа могла да освоји више стварних гласова. Као показатељ расположења јавности навео је своје недавне разговоре у Шумадији, где су, како тврди, и људи који су раније били благонаклони према СНС-у и СПС-у сада говорили да ће гласати против власти. Сличне утиске, додао је, чује и од других људи, док су редови за потписе показали снажну мобилизацију бирача.

„Тај глас неће бити глас за оно што представља Студентска листа, него да се обори режим”, рекао је Јанковић. Он сматра да ће значајан број људи гласати на исти начин: не због одушевљења свим кандидатима или порукама листе, већ зато што власт, по његовој оцени, делује против државе и народа. У више наврата је поновио формулу којом објашњава свој избор: Студентску листу види као лошу или недовољно добру опцију, док актуелни систем власти описује као „зло”.

Озбиљне резерве према Студентској листи

Иако подржава студентске протесте од почетка и каже да су у њима учествовали и чланови Српског демократског савеза, Јанковић је изнео бројне примедбе на начин формирања листе. Одбацио је тезу да сама младост гарантује политичку честитост и зрелост, подсећајући да зна примере некадашњих младих опозиционара који су, након добијања функција, брзо прешли на страну власти. Знање без искуства, оценио је, није довољно, као што ни старост сама по себи не гарантује мудрост.

Посебно му је спорно што су, како је рекао, међу могућим кадровима за будућу власт помињани и људи који током 14 година нису били препознатљиви по отпору режиму. Навео је да лично познаје две особе које су разматране за министарске тимове, а које су, према његовим тврдњама, на радним местима подржавале власт или од ње имале материјалну корист. Испричао је и да му је у једном разговору понуђено учешће у тиму за Министарство спољних послова, али да му се после његових критика појединих кадрова више нису јавили.

Јанковић је рекао да нема опипљиве доказе које би могао јавно да представи, али да је од људи укључених у разговоре чуо да појединци који сарађују са Вучићевом влашћу истовремено имају утицај и на Студентску листу. Због тога је упозорио да се критичко мишљење не сме укидати ни када постоји заједнички циљ смене власти. Људе који постављају питања о листи не треба аутоматски проглашавати режимским сарадницима, јер таква атмосфера, по њему, подсећа на деловање масе која се одриче сопственог расуђивања.

Ломпар, Ђокић, Видић и људи са Косова и Метохије

Као пример спорног односа према људима који су подржавали студентски покрет, Јанковић је навео професора Мила Ломпара. Подсетио је да је Ломпар од почетка јавно заступао Студентску листу, због тога трпео нападе и говорио на бројним трибинама, али да се на крају није нашао међу кандидатима. Поменуо је и да на листи нема Немање Видића, док је Радомир Сајчић, запажен као говорник на великом скупу на Славији, постављен на 98. место.

Иако је раније критиковао могућност да ректор Владан Ђокић буде носилац листе и сматрао га делом система, Јанковић је оценио да је и према њему можда учињена неправда и да је могао да буде кандидат. Са друге стране, сматра да јавност не види све људе који из позадине утичу на студентску листу, иако су и они били део система. На листи, како је рекао, има и добрих кандидата, али целокупан кадровски избор за њега остаје разлог за опрез.

Посебно је критиковао чињеницу да међу кандидатима практично нема Срба који данас живе на Косову и Метохији, саставном делу Србије који се налази под окупацијом албанских сепаратиста. Према његовим речима, људи са Косова и Метохије који су подржали Студентску листу, иако је за њих такав чин носио највећи ризик, на крају су „обрисани”. Двојица кандидата пореклом са Косова и Метохије, додао је, не живе тамо, а за једног од њих није познато да се икада јавно успротивио власти.

„Победа листе би била почетак политичког оздрављења”

Упркос свим резервама, Јанковић сматра да ниједна опозициона листа не би могла да води гору политику према Косову и Метохији од актуелне власти. Он је оптужио власт да је Бриселским споразумом и прихватањем примене француско-немачког плана у Охриду уклонила механизме заштите српског становништва на северу покрајине. Навео је да се број Срба у северној Косовској Митровици драстично смањио, не рачунајући студенте, док се људи застрашују, имовина угрожава, а српска православна гробља скрнаве.

Вест о пресудама некадашњим вођама тзв. ОВК стигла је током снимања интервјуа. Јанковић је том приликом указао на ранију сарадњу Александра Вучића и Хашима Тачија, оценивши да је актуелна власт у Београду годинама прихватала политички оквир који је ишао на штету Срба у покрајини. Управо зато победу Студентске листе види као прилику да Србија крене путем политичког оздрављења и поново створи услове за нормалан јавни и институционални живот.

Расцепи у опозицији и „Ми — снага народа”

Говорећи о сукобима и поделама у покрету „Ми — снага народа”, Јанковић је оценио да је то наставак процеса који је припреман дуже време. Подсетио је да је Бранимир Несторовић током пандемије коронавируса добијао велики простор на медијима блиским власти, а да су се касније, после почетка рата у Украјини, оснивачи покрета додатно промовисали кроз различите емисије. По његовом мишљењу, полуге система су од почетка биле умешане у настанак и развој тих политичких организација.

Јанковић је рекао да је професору Ратку Ристићу раније говорио да препознаје правац приближавања Александру Вулину, још од тренутка када се Вулин појавио на скупу посвећеном геноциду над Србима у НДХ и када је Несторовић гостовао на скупштини Покрета социјалиста. Зато га актуелни сукоб, како је навео, није изненадио, већ га види као логичан епилог ранијих односа.

Ћута, Народни покрет Србије и „Аутентична десница”

Коментаришући одлуку дела опозиције да не учествује на изборима и подржи студенте, Јанковић је оценио да је до тога вероватно дошло под притиском чланства „одоздо”. Из те групације издвојио је Александра Јовановића Ћуту као политичара чији теренски ангажман цени, посебно у борби против мини-хидроелектрана и стављања планинских река у цеви. Поменуо је и сарадњу Српског демократског савеза са „Здравим друштвом” професорке Данице Грујичић, Народном мрежом Владана Глишића и Српским националним форумом из Грачанице.

Када је реч о коалицији „Аутентична десница”, Јанковић није изнео коначну прогнозу, али је подсетио на ранија истраживања према којима се она налазила око 2,2 одсто. Сматра да би незадовољство делом кадровских решења на Студентској листи могло тој коалицији донети додатне гласове и омогућити јој прелазак цензуса. Програмски му је Нова ДСС блиска, јер је Српски демократски савез, како је објаснио, основан на изворним идејама некадашњег ДСС-а, уз израженије православно и српско опредељење. Ипак, нагласио је да постоје разлике у практичном деловању.

Политичка опција	Јанковићев став из интервјуа	Кључни разлог
Студентска листа	Подршка уз озбиљне резерве	Једина реална опција која, по њему, може да смени власт
Власт СНС–СПС и савезници	Потпуно противљење	Систем описује као картел који разграђује државу и институције
„Аутентична десница”	Програмски ближа, могућ прелазак цензуса	Могла би да привуче национално оријентисане бираче разочаране Студентском листом
Део опозиције који се повукао	Разуме одлуку да подрже студенте	Верује да је пресудио притисак чланства и бирачке базе
„Ми — снага народа”	Изразито критичан	Поделе види као последицу веза и утицаја структура блиских власти

Страх од насиља после избора и улога „Ћациленда”

На питање шта очекује током кампање, Јанковић је рекао да није разматрао сценарио у ком би избори били потпуно отказани, али да већу опасност од насиља види после гласања. Према његовој процени, власт Пионирски парк и такозвани „Ћациленд” држи као простор за спречавање великих окупљања испред Скупштине и Председништва, али и као могуће полазиште за изазивање инцидената уколико режиму то буде потребно.

Он је поставио питање колико су врх полиције и Жандармерије спремни да остану лојални власти у тренутку када би постало јасно да је већина Србије гласала против ње. У таквом сценарију, казао је, најпоузданији савезници режима могли би да остану људи из криминалног миљеа. Подсетио је и на пребијања, привођења и информативне разговоре са учесницима протеста, оценивши да ће различитих притисака вероватно бити и током кампање.

Претње кривичним гоњењем људи који су говорили о употреби звучног топа 15. марта Јанковић види као наставак застрашивања. Посебно је рекао да би евентуална подршка водећих представника Европске уније Александру Вучићу током кампање представљала сигнал да власт има одрешене руке. Према његовом виђењу, Брисел, Лондон и део структура из Вашингтона годинама подржавају Вучићев систем, па борба против режима није само унутрашњи политички сукоб.

Оптужбе о изборним злоупотребама и довођењу бирача

Јанковић очекује да ће власт на изборима покушати да искористи сваки расположив механизам. Као једну од могућих злоупотреба поменуо је организовано довођење људи из Републике Српске који би за новац гласали за листу власти. Истовремено је оштро одбацио колективно оптуживање Срба западно од Дрине, нагласивши да одговорност има сваки појединац који пристане на изборну корупцију, без обзира на то да ли долази из Бањалуке, Београда, Врања, Пожаревца или било ког другог места.

Говорио је и о подацима који су се појавили у јавности о великом броју новоиздатих личних карата. Прецизирао је да не зна колико се њих односи на мигранте из Азије и Африке, а колико на Србе из иностранства, Русе, Украјинце и друге категорије. Зато није тврдио да је укупан број од око 200.000 до 240.000 докумената издат мигрантима, али је рекао да би надлежни морали да објаве потпуне и проверљиве податке.

У интервјуу је изнео и тврдње које је означио као незванична сазнања о прикривању појединих кривичних дела која су починили мигранти. Позвао се на причу човека који је, како је навео, у полицијској станици чуо да се о једном случају сексуалног насиља неће говорити, али је сам додао да не може да потврди истинитост тог сведочења. Оценио је да питање миграција вероватно неће бити главна тема ове кампање, иако га сматра важним за будућност земље.

Делиблатска пешчара: захтев за истрагу пожара и планова за ветропарк

Јанковић је посебан део интервјуа посветио пожару у Делиблатској пешчари. Изнео је непроверено сведочење да су поједини ватрогасци и полицајци на терену наводно имали наређење да не гасе пожар. Такође је навео причу коју је чуо од човека повезаног са радником једне кинеске компаније — да се на делу тог простора планира ветропарк површине око 4.500 хектара, односно приближно 45 квадратних километара.

Ове наводе Јанковић није представио као доказану чињеницу, већ као разлог да тужилаштво и други надлежни органи покрену истрагу. Повезао их је са ранијим сазнањима да је Србија у оквиру „зелене агенде” спремна да преузме кредите вредне чак 20 милијарди евра. За њега је неприхватљиво да се под изговором зелене енергије уништава шума подизана два века, која представља „плућа Баната” и станиште заштићених биљних и животињских врста.

Кошутњак, Макиш, Космај и експанзија рударења

Као друге примере управљања простором у корист привилегованих инвеститора Јанковић је навео планове за сечу и градњу на подручју Кошутњака, као и раније пројекте на Макишу. Подсетио је да у Београду већ постоји велики број празних станова и оценио да нова градња није вођена стварним стамбеним потребама грађана, већ интересима компанија блиских власти.

Поменуо је и сечу шуме на једном делу Космаја према Младеновцу, уклањање контејнера испред кућа повезаних са породицом градоначелника Александра Шапића и стварање дивље депоније. Пренео је сумње мештана да би припрема терена могла бити повезана са будућим рударским пројектом, подсећајући да су се Космај и делови Авале појављивали на мапама истражних и рударских зона. И ове наводе изнео је као питања која захтевају проверу, не као утврђене чињенице.

Говорећи о источној Србији, Јанковић је критиковао ширење рударских копова и ниску рудну ренту од око три до три и по одсто. Тврди да се мештани формално представљају као добровољни продавци земље, иако су у пракси изложени притиску због копања, буке, оштећења и угрожавања кућа. Поставио је и питање здравствених последица по становништво Бора и околине, као и тога шта ће се догодити ако се рударске активности приближе Зајечару.

ЕКСПО, јавни дуг и „посебни закони”

Јанковић је оценио да је пројекат ЕКСПО један од највећих механизама будућег задуживања. Подсетио је да се у јавности у почетку помињао трошак од око 1,2 милијарде евра, док су касније процене, према његовим речима, достигле 18, па и 20 милијарди евра када се урачунају пратећи пројекти. Упозорио је да се у јавности не зна поуздано колики је укупан дуг Србије, као ни обим свих будућих обавеза које је власт преузела.

Посебно је критиковао доношење леx специалис-а за велике пројекте. Сматра да се посебним процедурама заобилазе редовна правила о располагању земљиштем, јавним набавкама, избору извођача и контроли трошкова. Такви закони, по њему, не доносе корист већини грађана, већ омогућавају додатно богаћење људи повезаних са влашћу.

Област	Проблем који Јанковић истиче	Шта тражи или очекује
Избори	Притисци, куповина гласова, могуће постизборно насиље	Масован излазак, контрола гласања и одбрана стварног резултата
Институције и тужилаштво	Политички притисак и неорганизована „тиха већина” професионалаца	Смена извршне власти, независне истраге и провера порекла имовине
ЕКСПО и јавни дуг	Непрозирни трошкови, велики кредити и посебни закони	Објављивање обавеза, контрола уговора и утврђивање одговорности
Рударење и животна средина	Ниска рудна рента, ширење копова, уништавање земље и шума	Преиспитивање уговора и пуна процена еколошких и здравствених последица
Здравство и култура	Мањак лекара и одсуство новца за библиотеке	Враћање јавних средстава основним државним функцијама
Медији	Контрола телевизија и избацивање критичких гласова	Нови етички стандарди, делотворнији РЕМ и отворен јавни простор

Здравство испод потреба грађана, библиотеке без новца

Као илустрацију урушавања јавних служби, Јанковић је навео информацију да само на општини Вождовац недостаје између 40 и 50 лекара. Подсетио је да је реч о великој општини са бројним амбулантама и сеоским насељима, због чега мањак кадрова директно погађа велики број грађана. Оценио је да је здравствени систем Србије још 2014. био рангиран веома лоше и да се од тада суштински проблеми нису решили.

Слично стање види у култури и науци. Испричао је да му је запослена у библиотеци у Шапцу рекла да та установа осам месеци није добила ни динар за набавку нових књига. Док недостаје новац за лекаре, књиге и основне услуге, огромна средства се, према његовом мишљењу, усмеравају ка ЕКСПУ и пројектима који отварају простор за корупцију.

Како вратити новац и процесуирати одговорне

Једно од кључних питања разговора било је како после изборне промене одузети незаконито стечену имовину и спречити досадашњу економску елиту да купује нове посланике и функционере. Јанковић је одговорио да у тужилаштву и полицији постоји велики број професионалаца који желе да раде по закону, али да су неорганизовани и изложени притиску мањих, утицајнијих група повезаних са влашћу и иностраним центрима моћи.

Промена извршне власти, по њему, ослободила би део тих људи да поступају по закону. Очекује и да би појединци из садашњег система новој власти понудили документацију и сведочења у замену за статус заштићеног сведока или блажи третман. Такав материјал могао би да омогући кривичне поступке против људи који су противправно стицали имовину, злоупотребљавали положај или кршили прописе.

Он подржава проверу порекла имовине, коју Студентска листа помиње у свом програму, и сматра да ће управо њена примена бити један од првих великих тестова искрености будуће власти. Поменуо је и могућност формирања специјализованих тимова и тужилачке полиције, али је додао да пука промена назива или форме неће бити довољна без кадрова са професионалним и моралним интегритетом.

„Институције не раде саме — потребни су честити људи”

Јанковић је критиковао поједностављену поруку да је довољно само „пустити институције да раде свој посао”. Институција, објаснио је, није механизам који функционише сам од себе, већ заједница конкретних људи који морају да поступају одговорно, савесно и законито. Ако се на функције поставе људи који никада нису реаговали на безакоње или кршење правила сопствене професије, не може се очекивати да ће одједном постати носиоци обнове државе.

Упозорио је да се не сме поновити искуство после 5. октобра 2000. године, када су многи дугогодишњи борци против режима били скрајнути, док су се у новом систему поново појавили стари кадрови и интересне групе. Сличан процес, по његовој оцени, догодио се и после доласка СНС-а на власт, када су људи који су веровали да се боре против „жуте мафије” били потиснути, а утицај задржали или стекли припадници ранијег система.

Јанковић не верује да грађани пре избора могу у потпуности да контролишу све кадровске изборе Студентске листе. Реална моћ бирача сада је, каже, да гласају, а затим да преко јавности, медија и политичког организовања контролишу нову власт. Нагласио је да у сваком друштву одлуке непосредно доноси мањина, али да та мањина мора бити ограничена законима, јавном контролом и могућношћу политичке смене.

Скупштина претворена у машину за усвајање закона

Према Јанковићевој оцени, Народна скупштина је изгубила уставну улогу јер се на једној седници усваја по 50 или 60 закона и других аката, често без стварне расправе. Као прекретницу је навео седнице на којима су велики пакети закона изгласавани убрзано, укључујући прописе о задуживању, гаранцијама и великим инфраструктурним пројектима.

Он сматра да Србији није потребна непрегледна маса прописа, већ мањи број јасних и праведних закона који се заиста примењују. Тврди и да велики део законодавства које власт усваја добија подршку Брисела, због чега политички сукоб са Вучићевим системом види и као сукоб са политиком европских структура које тај систем подржавају.

Медијска контрола, РЕМ и одговорност Пинка

Јанковић је оценио да су практично све телевизије са националним дометом под контролом власти, док се критички гласови углавном задржавају у затворенијим круговима на Телеграму, Иксу, Фејсбуку и другим платформама. То, по њему, ствара информативне мехуре у којима грађани углавном комуницирају са истомишљеницима, док шира јавност остаје изложена строго контролисаним порукама.

Посебно је критиковао телевизију Пинк и њеног власника Жељка Митровића. Изнео је више веома тешких навода који су раније кружили друштвеним мрежама, али је и сам оставио могућност да је један од спорних снимака манипулисан или створен вештачком интелигенцијом. Због тога је позвао надлежне органе да утврде чињенице, уместо да се јавност ослања на гласине и оптужбе са интернета.

Према његовом мишљењу, после промене власти морало би да се испита пословање Пинка, начин стицања и коришћења земљишта, пореске обавезе и сви други спорни аспекти. Тражи и промену начина рада РЕМ-а, као и нов етички кодекс за медијски простор којим би се штетан садржај јасно означавао, ограничавао на плаћене канале или, у најтежим случајевима и у складу са законом, забрањивао.

Вучић, Мило Ђукановић и наводна порука митрополиту Амфилохију

На крају интервјуа Јанковић је говорио о дугогодишњој сарадњи Александра Вучића и Мила Ђукановића, као и о односима власти у Београду са политичким структурама у Приштини. Подсетио је да су Вучић и Ђукановић сарађивали док су провладини медији у Србији и Црној Гори слали различите поруке публици, те да су власти у региону биле повезане и кроз пројекат „Отворени Балкан”.

Јанковић је потом пренео причу коју је, како каже, чуо од човека блиског покојном митрополиту Амфилохију, а коју је наводно потврдио и један свештеник. Према том сведочењу, Вучић је уочи литија у Црној Гори митрополиту наводно понудио новац како Српска православна црква не би пружала отпор Ђукановићевом Закону о слободи вероисповести. Јанковић је нагласио да преноси оно што му је речено; у интервјуу нису понуђени материјални докази за ту тврдњу.

Та прича, према његовом тумачењу, доводи у питање касније представљање Вучића као човека који је помогао паду Ђукановића. Он сматра да је власт у Београду, напротив, настојала да сачува партнера у Подгорици и да се исти политички образац наставља покушајима слабљења јединства Српске православне цркве.

Шта значи Вучићева најављена оставка

У разговору је анализирана и могућност да Александар Вучић пре избора поднесе оставку на место председника Републике. Јанковић сматра да би Вучић формално могао постати „обичан грађанин”, али да би, као први на изборној листи, остао политички центар система. Картел, како га описује, не зависи од формалне функције, јер је своје људе и механизме утицаја распоредио по институцијама.

Ако би Ана Брнабић, као председница Скупштине, привремено преузела функцију председника Републике, могла би у том својству провести највише 90 дана. Јанковић претпоставља да би, у случају губитка власти и реалне опасности од процесуирања, део највиших функционера покушао да напусти земљу. Ипак, не искључује могућност отпора, па чак ни изазивања ширег сукоба, јер сматра да је систем спреман на све ако за то добије подршку спољних покровитеља.

Коментаришући одсуство Синише Малог, Марка Ђурића и Златибора Лончара са изборне листе, Јанковић је изнео претпоставку да они можда сами нису желели кандидатуру. Указао је на њихове бројне међународне контакте и оценио да би заштиту могли да траже и изван Србије. За Марка Ђурића је пренео гласине да би желео дипломатско место при Уједињеним нацијама, али је нагласио да не зна да ли су те информације тачне.

„Једина опција која сада може да их сруши”

Сажимајући свој став, др Слободан Јанковић је рекао да у Студентској листи види бројне слабости, спорне кадрове и нетранспарентан начин одлучивања. Не прихвата култ непогрешивости студената, противи се гушењу критике и не верује да ће сама изборна победа аутоматски решити проблеме Србије. Нова власт, упозорава, мораће да изгради институције, пронађе честите кадрове, испита порекло имовине, отвори медије и заустави даље задуживање и распродају природних ресурса.

Ипак, у садашњим околностима он не види другу листу која може да окупи довољно грађана за смену власти. Зато ће његов глас, како је поновио, бити пре свега глас против система Александра Вучића. „Као најмање лошу, односно једину опцију која може да их сруши, гласаћу за ову листу под бројем три”, закључио је Јанковић у интервјуу за „Србин.инфо — канал Центар”.

Извор: Србин.инфо / Центар
Аутор: Дејан Петар Златановић