Један човек и једна жена
(Поп-рок песма; пева: Драган Стојнић)
Вечерас док слушамо старе плоче
и неке давне кише опет лију
вечерас на дан нашег венчања
тихо ме питаш дал’ памтим још Венецију
Вечерас уз песму и старо вино
твоје ме очи милују и пију
вечерас на дан нашег венчања
шта мислиш мила дал’ памтим још Венецију
Један човек и једна жена
једна љубав за сва времена
дани иду живот се брише
ја тебе чувам волим све више
Један човек и једна жена
два су тела а једна сјена
моја срећа је срећа њена
један човек и једна жена
Вечерас док гледамо старе слике
и твоје очи неку тугу крију
вечерас на дан нашег венчања
зар могу ипак да заборавим Венецију