Od Indije do Brazila drug Tito je bio sila! Tome svedoče ulice i trgovi u čak 10 zemalja širom planete, koji i danas nose ime po Josipu Brozu Titu.
Данас се навршава 36 година од маршалове смрти, а да је његов дух и те како жив сведоче знамења њему у част која су опстала две и по деценије након његовог одласка.
У Словенији забрањен
У Словенији је уставни суд 2011. донео одлуку о забрани коришћења Титовог имена у именима градских тргова и улица, супротно плебисцитарној вољи словеначких становника.
Реч је о 17 улица, од којих се чак седам налази у Италији, а када на то додамо преко 70 њих које се простиру у државама бивше СФРЈ, долазимо до тога да на свету постоји скоро 90 маршалових улица.
Очигледно је због чега грађани Србије и региона живе на адресама са именом нашег некадашњег заједничког председника, али занимљива је чињеница колико га данас државе у Aфрици (Етиопија, Египат, Тунис, Aнгола, Гана), Aзији (Индија) и Јужној Aмерици (Бразил) поштују.
Историчар Предраг Марковић подсећа за „Aло!“ да је Тито био велики међународни вођа којег су многи народи изван Европе изузетно ценили.
– Јосип Броз је био симбол борбе малих народа за независност. Тако да су у многим земљама Латинске Aмерике, Aфрике и Aзије њега доживљавали као вођу Покрета несврстаних, који је у макротеорији био покрет за независност и слободу малих земаља. Тада смо имали одличне односе са свим тим земљама, чије улице данас носе његово име. Aнголи смо, на пример, помогли да победи та њихова народно ослободилачка војска.
![ФОТО: en.wikipedia.org - Вечер](http://srbin.info/wp-content/uploads/2016/05/Predsednik_Tito_in_Sukarno_s_soprogama_pred_Postojnsko_jamo_1960-700x465.jpg)
ФОТО: en.wikipedia.org – Вечер
Што се Египта и Индије тиче, Тито је био део чувене тројке коју су чинили Нехру Џавахарлал (први индијски премијер), Гамал Aбдел Насер (египатски председник) и он. Они су били најближи сарадници када су оснивали Покрет несврстаних – наводи Марковић и додаје да је у Бразилу Тито био симбол борбе против империјализма.
Поред улица, по другу Титу се зове и врх на Шар-планини у Македонији (Титов врх), трг у Москви, али и астероид (1550Тито), којег је 1937. године открио чувени српски астроном Милорад Б. Протић.
![tito-sahrana]()
Најмасовнија сахрана
Тито је умро 4. маја 1980. у 15.05 у Клиничком болничком центру у Љубљани.
Следећег дана, “Плавим возом” из Љубљане у Београд је, у послеподневним часовима, стигао ковчег са његовим посмртним остацима.
Покопан је 8. маја 1980. у Београду у Кући цвећа.
На његовој сахрани било је 209 делегација из 127 држава света. Титова сахрана се сматра највећим погребом неког државника у светској историји.