Цео рударски градић Кубер Педи изграђен је у подземљу, а српска православна црква Светог Илије је посебна атракција
Споља изгледа као обично брдо усред недођије у које је пободен крст; али ово је кров прелепе српске православне цркве која се налази у подземљу аустралијске пустиње.
Заправо, цео рударски градић Кубер Педи, у којем се црква налази, изграђен је испод земље. Има 1.700 становника, међу којима је доста Срба. Има разлога што је изграђен у подзељу; температура споља редовно прелази 50 степени и немогуће је живети на површини.
Црвка је посвећена Светом Илији и украшена је живописним витражима, кроз које се прелама спољна светлост. Прозор с најлепшим витражем, који споља изгледа као сутеренски, налази се заправо на шест метара висине гледано из унутрашњости цркве.
С обзиром на околности, да је црква испод земље, статуе светаца исклесане су у стенама.
Црква Светог Илије изграђена је пре 20 година на добровољној бази. Тако се и одржава, а Миломир Белошевић, који је председник црквене заједнице, каже да многи Аустралијанци, Немци, па и Хрвати и муслимани помажу у одржавању ове вансеријске цркве.
„Сви које замолимо за помоћ, дођу да нам помогну“, каже Белошевић.
Нико се не жали на „фото галерију“ у цркви – видно место заузима урамљена фотографија генерала Ратка Младића, његов лични поклон цркви.
Црква тренутно нема свештеника, па Лука Белошевић, потпредседник црквене заједнице, каже да сами некако држе богослужја.
Српска заједница у Кубер Педију каже да подземна црква привлачи туристе, али и они се труде; праве велики Парк Светог Илије у којем ће бити више од 600 стабла воћака.
Гледано споља, предео изгледа као суморни призор пустињског пакла; али у утроби земље је све што можете да очекујете у једном модерном граду.
Мештани живе у кућама исклесаним у стени. Ако пожеле да се прошире – просто ископају још једну просторију. Притом се можда и обогате – Кубер Педи је светска престоница опала, полудрагог камена који је још код старих Грка и Римљана био симбол наде, невиности и чистоте. Најскупљи опали на свету ваде се овде, а име граду дали су Абориџини – купа пити, што значи “бели човек у рупи”.
Погледајте и сами снимке овог чудесног места.
(Курир)