У извештају ММФ први пут постоји признање негативног утицаја догађаја у Украјини на економију читавог источноевропског региона. Истовремено су експерти ММФ-а у суштини признали да су протекционистичке мере за заштиту свог домаћег тржишта, које су предузеле неке државе региона на челу са Мађарском и Пољском, имале разлога и постигле успех.
Обнова економије у такозваној „развојној Европи“ ове године ће бити спорија, а ескалација кризе у Украјини ће лећи на њих као „тешко бреме“ – то је најважнији закључак експерата ММФ-а. Ту се мисли на седам чланица ЕУ: на Бугарску, Хрватску, Мађарску, Латвију, Литванију, Пољску и Румунију, као и на Турску и Србију које нису чланице. Значајно је да су изван те групе остали њихови суседи из региона – Естонија, Словачка и Словенија (као земље из зоне евра), као и Чешка. Аутори извештаја сматрају да дестабилизација Украјине води даљем повећању социјално-економског дебаланса у самој Европској унији.
А још у октобру 2013.године економске перспективе Источне Европе су се ММФ-у чиниле много ружичастије. Прогноза из тог времена је региону обећавала укупан раст БДП-а у 2014.години од 2,75%. Сада је прогноза спуштена на 2,4%[1].
„Несигурно стање у зони евра, бреме унутрашње политике, пораст волатилности на финансијским тржиштима и све јачи геополитички ризици до којих долази због развоја догађаја у Украјини, стварају претњу даљег пада, који се већ осећа“ – констатује се у извештају ММФ-а.
О аутору
Петар Искендеров је виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“.
Аутори документа не крију шта је тачно оно, што је у периоду од октобарског извештаја подрило перспективе источноевропских економија. То је период када је криза у Украјини јачала – због њене повезаности трговинско-економским везама са регионалним суседима.
Осим тога, општа нестабилност у региону је потенцијалне инвеститоре и кредиторе натерала да се уздрже од активних потеза, што је још јаче продубило социјално-економску кризу. Тако да политика западних земаља које подржавају противуставно насиље у Кијеву добија свој негативни финансијски одраз широм читаве Европске уније.
Не може, а да се у политици ЕУ и ММФ-а не примети још једна унутрашња противуречност у односу на земље Централне и Источне Европе. Са једне стране – последњих година они су стављали нагласак на пренос у те земље општеевропских модела, укључујући и њихову агитацију у корист преласка на евро. Како смо видели из последњег извештаја, припадање зони јединствене валуте као да само по себи одмах земљу пребацује из категорије „у развоју“ у категорију „развијених“.
Међутим, са друге стране – и сами експерти ММФ-а као позитивни пример издвајају две земље које активније од других спроводе политику заштите националних економских интереса и унутрашњег тржишта – Пољску и Мађарску. Међу елементе овакве политике спада фактичко одбијање да се у скорије време уђе у зону евра. Експерти ММФ-а Варшави и Будимпешти прогнозирају јачи економски раст него њиховим суседима и дипломатски то објашњавају спровођењем економског правца који „одговара унутрашњим потребама“[2].
Виктор Орбан, премијер Мађарске, који само што је на парламентарним изборима однео блиставу победу, у француском интернет-издању Le Huffington Post, изразио се још оштрије:
„Мислим да су у садашњој ситуацији потребне енергичне вође. До кризе која се распламсала 2008.године сматрало се да Европу не воде људи, већ институције. И док је све било добро то није стварало проблеме: у фотељама премијера су седели симпатични и драги људи, који нису радили ништа посебно. Радиле су институције. У принципу није било разлога за узнемиреност. Али – времена су се променила. Европа преживљава кризни период. У таквим условима потребна је власт у рукама једног човека“[3].
Последњих месеци на истоку Европе се појавила још једна потенцијално опасна тенденција: приметно јачање присуства немачких фирми и капитала на тржиштима Централне и Источне Европе[4]. У новембру 2013.године Европска комисија је објавила сигнализирајући „антинемачки“ извештај у коме је поставила „под сталну пажњу“ буџетску политику власти Берлина у односу на „проблематичне“ земље зоне евра, какве су Грчка или Португалија. Немачка је окривљена за невероватно висок ниво трговинског профицита који је ујесен прошле године достигао скоро 20 милијарди евра[5].
Како Европска комисија мисли – наведени ниво је постигнут захваљујући вештачком повећавању извоза у условима постојања економских проблема код главних трговинских партнера Немачке – код земаља Централне и Источне Европе. Експерти ЕУ су констатовали да се оваква ситуација на крају крајева враћа као бумеранг тим истим земљама источноевропског региона. А председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу се замислио над реторичким питањем: да ли је Немачка у таквим условима у стању да „помогне да се обнови избалансираност економије у Европској унији“?[6]
И тако – круг се затворио: Источна Европа се нашла у финансијско- економским клештима између Немачке која се пробија ка Истоку, и Украјине која се кривицом Запада нашла преко главе у хаосу. Региону то не обећава баш ништа добро!