Pročitaj mi članakrad Beograd ponovo nabavlja interaktivne table za Kalemegdan – 800.000 evra za opremu sa kamerama koje snimaju prolaznike
Иако су већ 2016. године на Калемегдану постављене интерактивне туристичке табле, које су и данас у функцији, Град Београд покренуо је нову набавку исте опреме. Према доступним подацима, вредност уговора износи близу 800.000 евра (91,8 милиона динара), а посао је добила приватна фирма Timecode из Београда.
Стари пројекат није доведен у питање
Пре девет година, на Београдској тврђави и Калемегданском парку постављене су 44 информативне табле које и даље функционишу. Оне су двојезичне (српски и енглески), а три су прилагођене слепима и слабовидима уз Брајево писмо. Због тога је нејасно зашто град улаже новац у нове уређаје уместо да одржава постојеће.
Нове табле – са камерама
Документација показује да ће нове табле бити „савременије“: имаће екране осетљиве на додир, USB прикључке за преузимање материјала на телефон, као и камере. Управо оне изазивају највише сумњи – јер ће снимати све пролазнике и уз помоћ алгоритама препознавати основне карактеристике (старосну групу и пол), под изговором да се садржај тако прилагођава публици.
Један понуђач
Занимљиво је да се на јавном позиву појавио само један понуђач – фирма Timecode. Она постоји од 2007. године, има четири запослена и у 2024. години остварила је приход од 81,8 милиона динара. Њен власник и директор је Саша Козлица, а основна делатност, према АПР-у, није производња дигиталне опреме, већ „производња и емитовање телевизијског програма“.
Апликација „испод жита“
Иако на Порталу јавних набавки није наведена мобилна апликација, у документацији Timecode-а она је опширно описана. Апликација би требало да нуди интерактивну мапу, персонализоване туре, резервације водича, аудио-визуелне садржаје… Међутим, већ 2019. године Туристичка организација Србије представила је апликацију „Oroundo“, која нуди сличне услуге за Калемегдан, што отвара питање дуплирања посла и средстава.
Питање јавног интереса
Јавност остаје без одговора: зашто се набављају табле које већ постоје и раде, због чега се уграђују камере које снимају пролазнике и зашто посао добија фирма која нема искуство у овој области? Уместо транспарентности, поново сведочимо пракси где један понуђач добија милионски посао – уз ризик да нова „паметна технологија“ постане још један инструмент надзора над грађанима.
