Прочитај ми чланак

ИЗБОРИ ЗА ЕУ ПАРЛАМЕНТ: Шта гласање значи за Балкан и Србију

0

За посланике Европског парламента гласају грађани земаља чланица Европске уније, али су за исход избора готово једнако заинтересовани и у суседним државама.

Око 400 милиона гласача из 28 земаља бира 751 посланика институције чије је седиште у Стразбуру, али најчешће заседа у Бриселу.

„Ови избори неће значити крај Европске уније какву познајемо, али јесу прилика да дође до неких реформи у функционисању Уније“, каже за ББЦ на српском Димитрије Милић из организације Нови трећи пут.

Све промене пажљиво се прате на Западном Балкану, а Србија и Северна Македонија „имају“ и кандидате – представнике мањинских странака које учествују на изборима у Хрватској и Грчкој.

Европски парламент је једино тело ЕУ чије представнике грађани директно бирају, а избори се од 1979. године одржавају на сваких пет година.

Основна функција Европског парламента је усвајање закона које предлаже Европска комисија, а одобрава Европски савет.

Један од првих задатака нових посланика биће избор новог председника Европске комисије.

Шта избори значе за Србију?

Правац којим ће кренути Европски парламент Србију интересује понајвише због будућих преговора о статусу Косова.

Чињеница да је на последњем сусрету Александра Вучића и Хашима Тачија у Берлину одређена „пауза“ у разговорима до почетка јула и завршетка конституисања Европског парламента показује да и европски врх чека да се изборни процес заврши.

Затишје у разговорима српски председник искористио је и за једну необичну дипломатску посету, коју су многи спремни да доведу у везу са европским изборима.

Александар Вучић посетио је Италију 8. маја и састао се са тамошњим вицепремијером Матеом Салвинијем – који по рангу није саговорник истог нивоа као председник државе, али јесте један од лидера растуће европске деснице.

Димитрије Милић каже да играње на карту ових снага и очекивање да би могле да промене однос Брисела према питању Косова до сада није дало конкретне резултате.

„Када се погледају мерљиви ефекти њихових политика у националним државама, промена заправо нема.

Салвинијева влада у Италији није повукла признање Косова, нити је Кристијан Штрахе гласао другачије од остатка владе Аустрије која је подржала улазак Косова у Интерпол.“

Срби би на овим изборима могли да имају и прву парламентарну листу која би носила њихово име – у Хрватској су међу 24 изборне листе и две српске групације: Самостална демократска српска странка (СДСС) Милорада Пуповца и Демократски савез Срба (ДСС) Срђана Милаковића.

„Парламент је огромна институција и, са 751 послаником, не даје много простора за исказивање.

Али добро је да постоји неко ко може бити коректив, да упућује на друге чињенице о стању на терену или политичкој арени“, одговара Милић на питање о стварним ефектима оваквог потенцијалног избора.

У претходном сазиву Европског парламента, први држављанин Србије који је постао посланик у Европском парламенту био је Андор Дели који је изабран као посланик владајуће мађарске странке Фидес.

Шта избори значе за Балкан?

Одлука о почетку приступних преговора са нестрпљењем се очекује у Северној Македонији и Албанији.

Пакет о проширењу Уније који спрема одлазећи европски комесар за проширење Јоханес Хан, требало би да буде објављен 29. маја.

У Скопљу и Тирани надају се да избори за Европски парламент неће успорити напредак.

Почетак преговора била је једна од централних тема недавних македонских председничких избора. Кандидат владајуће коалиције Стево Пендаровски имао је подршку премијера Зорана Заева који је стално истицао да његова влада и нови председник доносе земљи отварање преговора овог лета.

„Откад је Северна Македонија решила спорове са Грчком и Бугарском, очекивања јавности од избора за Европски парламент су порасла“, каже за ББЦ на српском новинар дневника Нова Македонија Дејан Србиновски.

За познаваоце прилика је јасно да се европска политика према Балкану неће значајније мењати.

„У Србији и Босни и Херцеговини је спољна политика веома нефокусирана, па ко год да преузме власт у Европској комисији и добије већину у Европском парламенту, неће много утицати на државе које се нису суштински определиле“, каже Милић.

Срби и Македонци – пре у Парламент него у чланство

Осим две листе које у називу имају реч „српска“, до фотеља у Стразбуру и Бриселу покушаће да се пробију и Македонци.

Виножито, странка македонске мањине у Грчкој, једна је од 40 странака које се такмиче за грчка места у Европском парламенту.

Такође, Андреј Дочински налази се на листи Словеначке народне странке (СНС), а има и македонско држављанство.

„Шансе су веома мале да један Грк или Словенац са македонским пореклом стигну до Стразбура, али то би била добра шанса да се чује македонски глас и пренесу ставови Северне Македоније у Стразбуру“, каже Србиновски.

Иако су предизборне анкете показивале да ће крајња десница на овим европским изборима проћи боље него на претходним, Димитрије Милић сматра да десница неће освојити довољно гласова да промени кључни правац.

„Постоји известан раст десничарских странака, али се очекује да, насупрот медијском утиску, освоје тридесетак мандата више него у претходном сазиву.“

У европским земљама гласа се од четвртка 23. маја, па све до недеље 26. маја.

Према изборним правилима, резултати ни у једној земљи не смеју да буду објављени све док се биралишта не затворе и у последњој чланици.

Најдуже ће гласати Италијани – све до недеље у 23 сата, па се прелиминарни резултати избора могу очекивати пре поноћи и почетка нове радне недеље.

Грађани Србије који испуњавају један услов данас први пут гласају на изборима за EУ парламент

Готово 100.000 грађана Србије са двојним српско-мађарским и српско-хрватским пасошима има данас могућност да учествује на изборима за Европски парламент.

У конзулатима Хрватске и Мађарске у Београду и Суботици гласање је почело јутрос у 7.00 сати, а грађани с правом гласа могу то да гласају до 19.00 сати.

Грађани Србије са двојним држављанством имају први пут могућност да бирају европарламентарце, а највише грађана са два пасоша има у Војводини, па осим у београдским гласа се и у конзулатима Мађарске и Хрватске у Суботици, преноси РТС.

За Хрвате 12 места у ЕП, за Мађаре 21

Када је Хрватска у питању, она има 12 места у европском парламенту, пријавиле су се 33 листе, а у Србији је регистровано 27.200 бирача – 12.400 у суботичком конзулату, а у београдском конзулату 14.800.

Што се тиче Мађарске, она има 21 место у европском парламенту, девет листа се пријавило, а 70.700 регистрованих бирача је из Србије.

Мађари су имали прилику (који се налазе у Србији и ван матице) да гласају путем поште, тако да је већ сада извесно да је у Националну изборну канцеларију стигло око 30.000 коверата из Србије.

– Регистровани бирачи ће данас до 19 сати у конзулату Мађарске моћи да предају своје коверте које су добили на кућну адресу у Србији, бирачи који су се изјаснили да ће гласачке листиће преузети у конзулату Мађарске у Суботици (њих 684) моћи ће да обаве своју грађанску дужност до 19 часова уз важећи документ – речено је у конзулату Мађарске у Суботици.

Довољна је хрватска лична карта

Сви хрватски држављани који немају пребивалиште у Хрватској, а живе у Војводини, могу да гласају, навели су из хрватског конзулата у Суботици.

Ти гласачи не морају се регистровати, већ могу да дођу са личном картом Хрватске и да гласају, преноси РТС.

Комесаријат за избеглице и миграције Србије такође је подсетио све пунолетне грађане избеглице из Хрватске који поседују хрватско држављанство (домовницу) и било који важећи документ Републике Србије са сликом, да данас могу да гласају за представнике Републике Хрватске у Европском парламенту, у недељу, 26. маја.

У недавном саопштењу Комесаријата се наводи да хрватски држављани у Републици Србији могу да гласају на бирачким местима у просторијама Конзуларног уреда Амбасаде РХ у Београду (Кнеза Милоша 82) и Генералног конзулата Републике Хрватске у Суботици (Максима Горког 6).

Без обзира на то да ли су се до 15. маја регистровали или не, сви пунолетни грађани држављани РХ могу да гласају ако у дипломатско-конзуларним представништвима РХ затраже потврду и са собом понесу на увид домовницу и важећи документ Републике Србије са сликом, каже се у саопштењу.