Прочитај ми чланакСтрепела је кошаркашка Србија, трептела као мигавац, причала о томе колико је Никола Јокић добар, да му треба дати времена, да га треба сачекати, разумети, да ће одговор бити позитиван, надали смо се сви, веровали, неко мање, неко више... И на крају смо добили позитиван одговор који нас је све обрадовао. Јутро 24. маја однело је највећу дилему - Никола Јокић ће играти за репрезентацију Србије на Светском пренству! А најбоље од свега је што је то само почетак...
Имамо много разлога за задовољство. Не само због тога што ће Србија на првенству Света рачунати на најбољег центра на свету, члана прве петорке НБА лиге, него зато што ће се многима испунити влажни сни о томе да у Кини гледају српски Дрим тим на делу, који без Јокића не би био то. И без њега би то био врло јак тим. Овако… Па, овако нека се спреме сви, па и ти непобедиви Амери.
Тео, Богдан, Калина, Бели, Боби, Јока, Милутинов, Васа, Гудурић, Јовић, Недовић, Лучић, Радуља, Бирча, Симон, Гаги, Мачван да није имао проблема са повредама, Кузмић, мада је и њега мучило здравље, да неког не заборавимо… Биће селектор Ђорђевић на огромном испиту кога да позове, кога да изостави. Једно је сигурно, имаћемо екипу јаку као црна земља. Наравно, само да нас повреде заобиђу и да се сви остали одазову позиву, а извесно је да хоће.
Већ месецима, можемо да кажемо и годинама, ово Светско првенство се најављује као круна генерације. Некако су сви носиоци довољно сазрели и ово је “пик“ целог тима, место где Србија иде у најјачем могућем саставу, по злато. Два пута смо губили у финалу од САД-а, у финалу Светског првенства и Олимпијских игара, и можда је сада шанса да се проба нешто више у финалу ако до њега дође.
Међутим, без Јокићевог одазивања шансе би нам биле далеко мање. Зато, шта Србија добија са Николом?
НИКОЛА ЈОКИЋ
Добија најбољег на свету под кошем. То што је изабран испред Џоела Ембида у прву петорку нам то говори. Довољно је само погледати његове бројке, па то је да се смрзнеш. Нико ни у Европи ни у Америци није могао да претпостави да ће дежмекасти момак из Сомбора овако напредовати. Већ је догурао до ол-стара, до прве петорке НБА, до чињенице да га на сваком кораку пореде са најбољима у историји ове игре, а пошто је центар најчешће је то Вилт Чејмберлен.
Јокић је ове сезоне имао у просеку 20,1 поен што му је рекорд каријере, као уосталом то му је сезона бола рекордна и у скоковима (10,8) и у асистенцијама (7,3). Играо је у просеку 31 минут. Постао је први центар од Вилта Чејмберлена и сезоне 1967/1968 који је имао најмање 20 поена, 10 скокова и седам асистенција у сезони и први играч у историји који је то урадио са мање од 35 минута у игри.
Јокић је ове сезоне два пута биран за најбољег играча седмице у Западној конференцији, завршио је сезону са 12 трипл-даблова, што је други најбољи резултат у историји Нагетса. Имао је и 56 дабл-даблова, што је најбољи резултат у историји франшизе, чиме је заузео место одмах иза Дикембеа Мутомба и његових 58 дабл-даблова у сезони 1992/1993.
Таква сналажљивост испод коша, окретност, знање, природан осећај за асистенцију… Па још када се све то повеће са знањем Теодосића или Богдановића, могли би Орлови да разносе противнике по паркету у Кини. Имаћемо дакле минимум два плејмејкера на паркету, без проблема може Тео да конструише игру, или Мицић када њега нема у игри, или Јовић, или Јокић. Дате центру лопту и видите како се догађа магија. Блок на врху капице, уручење или шут за три поена, или продор до коша.
Никола ради све. Зато је ол-стар играч. Зато се његова одлука толико чекала. Зато ће Србија бити једна од најјачих екипа на шампионату света.
ОДМОРНИ ТЕО И БОГДАН
Репрезентација наравно није само један играч и то никада не сме ни да буде. Никола има прилично добар однос са саиграчима са којима је пре три године освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма. Нема сумње да њих нису толико дотакле приче и спекулације око тога ко ће играти, а за све ће бити заслужан Александар Ђорђевић који зна да направи победничку атмосферу у тиму, о чему нам говоре и његови успеси и сребра са Светског првенства, Олимпијских игара и Европског првенства.
Неће само Александар Ђорђевић имати муку око тога којих 12 да изабере на листу путника, квалитет је несумњиво огроман, већ ће узрочно-последично имати проблем и за прву петорку. О том потом, али сама помисао да је на старту ове сезоне Србија имала петорицу НБА играча говори о каквом се квалитету ради – Милош Теодосић, Богдан Богдановић, Немања Бјелица, Никола Јокић и Бобан Марјановић. Тешко да ће заиграти баш у овој петорци, али смо са овим тимом фаворити за медаљу.
“Ако та петорица играча дођу, буду здрави, потпомогнути Лучићем, Јовићем, Милутиновим… играчима из Евролиге, Бога ми, па хајде да кажемо, у најмању руку финале са Американцима. Ја сам вечити оптимиста. Сматрам да смо поред Американаца ми ту по квалитету. И нема говора, сви играју кошарку, али познавајући наше момке финале с Америма је неизбежно”, рекао је Милан Гуровић недавно у разговору за наш сајт. Ако ико зна како се побеђују Амери на Светском првенству, онда је то он. И зато треба пратити његов оптимизам.
Поред Николе Јокића, очекује се да носиоци буду још Милош Теодосић и Богдан Богдановић. Прво што пада на памет је да су то играчи који су одморни. Тео није играо од фебруара, није му драго због тога, али је после дуго времена могао мало да предахне и напуни батерије како би за Светско првенство био спреман у пуном сјају. Можда то неће бити Тео са пика његове каријере, али то је човек који је персонификација ове репрезентације, њен лидер ван терена и у свлачионици и нема сумње да ће такву улогу имати у Кини.
Његова жеља да игра за национални тим никада није била упитна, пропустио је Евробаскет због повреде, али Тео значи за тим далеко више од поена и асистенција. Сећамо се како је загаламио на једном од тајм-аута: “Хоћемо да играмо или да идемо кући?“. И остало је историја. Зато је Тео селектор број два.
Ако он и Јока крену да плешу по паркету и деле асистенције иза главе, кроз ноге и остало, то ће да буде спектакл.
Притом, ту не смемо да заборавимо Богдана. И њему овај шампионат у септембру долази у првом часу. Имао је довољно времена да се навикне на НБА, прошао је школе Душка Вујошевића и Жељка Обрадовића, стасао у најјачој лиги света, преболео повреде, имао времена да се одмори, напуни батерије и буде спреман као запета пушка.
Када год буде Орловима затребала тројка на Мундобаскету, сви поред малих екрана ће повикати „Дај је Богдану“. Не Јокићу. Не Теу. Него Богдану. Зна се ко је први Салетов митраљез.
И Богдан ће је убацити. Будите сигурни. Тај не греши.
ДОБРО ДОШАО НАЗАД, НЕМАЊА
Ако су Јока и Тео мозак екипе, ако је Богдан Срце, Боби тело тима, онда је Немања Бјелица његова душа. И много је недостајао на Олимпијским играма и на Евробаскету у Истанбулу. Повреде су биле јаче. Мајице играча са његовим именом током турнира само су показивале приврженост и повезаност.
Он је тај који је дуго у националном тиму, пре 10 година је освојио сребро на ЕП у Пољској, саиграчи га воле и поштују и на крају свега тога – ради се о врхунском играчу. Јесте се вратио кратко за квалификације, свака му чст на томе, али на Мундобаскету ће бити његов прави повратак.
Тако је важно да имамо Немању на позицијама три и четири, може да преузима у одбрани практично кога желите, радио је доста на телу, побољшао га у НБА лиги, а пријало му је и то што се пребацио у Сакраменто, “српски“ Сакраменто и можемо да кажемо да и он дочекује Мундобаскет у доброј форми.
“Ми смо, играчки гледано на папиру, после америчке, најбоља репрезентација на планети. Свидело се то некоме или не, али ја мислим да је то тако. Имамо лепу прилику у Кини да направимо успех. Најважније је да сви будемо на окупу. Жреб нисам гледао, али рачуница је јасна – победиш све и играш са Американцима у финалу. Мислим да је наша генерација заслужила да освоји једну златну медаљу. Е сад, да ли ће то да буде светска, европска или олимпијска, видећемо“, рекао је Бјелица за Алтернативну ТВ.
БОБАН МАРЈАНОВИЋ
Причу о НБА играчима на које селектор Ђорђевић може да рачуна завршавамо са Бобаном Марјановићем. Не треба да објашњавамо зашто је битно да имате у екипи џина од преко 220 центиметара који зна кошарке. И неће ту привилегију имати многи. Србија хоће.
Прешао је током сезоне Боби у Филаделфију, добио је ту одређену минутажу, можда не какву заслужује, али није ни то лако поред Џоела Ембида. Био је Марјановић уз Богдана један од најзаслужнијих што је Србија дошла до сребра на прошлом Европском првенству, уклопио се у Ђорђевићев систем и може да буде драгоцен.
Наравно, јесу латералне кретње проблем, брањење пика и тако даље, али када је мука неће бити тешко “забунарити“ лопту у рекет јер ће тамо чекати наш Боби и онако је закуцати без скока како само он то зна.
МНОГО СМО, БРЕ, ЈАКИ
И сада ако неко са стране, из других репрезентација, буде гледао ово што смо до сада навели, мало ће да му скочи шећер. Али, тек када се види дубина српске репрезентације и опуса играча које имамо, тада се схвата права снага. Поменута петорица играча из НБА су само подлога око које ће се градити цео тим. Србија има и те како много играча који могу да ускоче и покажу да нису далеко ни они од НБА квалитета.
Ту најпре гледамо у Евролигу, као друго најјаче такмичење на свету после НБА. Ево кренимо прво од Фајнал фора ове сезоне. Бриљирао је Васа Мицић и показао да је после Јокића вероватно играч који у Кину долази са најбољом сезоном и формом. Невероватно је колико је напредовао до те мере да је убацио 25 поена у полуфиналу Евролиге. Ако Теу не буде ишло, има на кога да се ослони јер је Мицић постао баш оно што му се и предвиђало.
“Све то на папиру изгледа одлично, ако се сви одазовемо биће још веча очекивања. Наш квалитет је увек био што смо играли тимски, ма који састав био, и зато су и резултати били огромни. Уколико се сви одазову квалитет ће бити максималан, али може можда да буде и мач са две оштрице – да тимска игра закаже, а она је по мом мишљењу најважнија. Ако се све слегне и буде како треба, имамо шансу да одемо до највећег могућег резултата”, истакао је Мицић у разговору за наш сајт важну ствар, а то је: хемија мора да буде изнад имена. И то треба свим играчима да буде на уму.
У редовима Фенербахчеа гледали смо Марка Гудурића и Николу Калинића. Калинић је и ове сезоне показао да је човек од поверења Жељка Обрадовића, да је увек ту да пружи све што се од њега тражи, осим наравно када није повређен. Имао је проблем са раменом, али остаје да се надамо да му то неће правити проблем да се одазове. Много би значио у ротацији са Бјелицом, посебно што Никола пегла опасну одбрану.
О Гудурићу смо писали још током Фајнал фора у Београду. То је играч који се развија сличним путем којим је ишао Богдан Богдановић. И даље му треба да буде константнији, али када га крене Гудура може да затрпа кошевима сваког противника. Суштиниски, никада није био бољи играч него што је то данас, тако да га Србија за предстојећи Мундобаскет има онаквог какав јој је потребан. Има ту луду жицу да погоди немогуће шутеве када је важно, па нека тако буде у Кини. Од српских играча на Фајнал фору ту је био и Огњен Кузмић, али с озбзиром да је ове сезоне одиграо само 12 утакмица, да су га повреде “убијале“, па и с обзиром на то каква је конкуренција на центарским позицијама – јако ћемо тешко гледати Кузму у Кини. Владимир Штимац, који игра јако добро у Турк Телекому, још раније се опростио од репрезентације, као и Стефан Марковић.
Никола Милутинов
Када смо код центара, одмах на памет пада Никола Милутинов. Имао је феноменалну сезону у Евролиги, био је понајбољи играч Олимпијакоса, брутално је напредовао, Сан Антонио вага и гледа да ли да га узме у НБА лигу. Имао је утакмице где је бележио и дабл-даблове са скоро 20 забележених скокова.
Милутинов је за децималу остао без звања играча са најбољим индексом корисности у Евролиги (имао у просеку 20,00, а Мајк Џејмс 20,02). Био је и други скакач Евролиге.
Наравно, ту су и српски играчи из Бајерна предвођени момцима који су много дали репрезентацији Србије као што су Стефан Јовић и Владимир Лучић, а да није било повреде у оптицају би вероватно био и Милан Мачван. Не заборавимо и Немању Недовића који се такође мучио са повредама у Арманију, Мирослава Радуљицу, који је “трејдмарк“ Орлова годинама уназад и који је долазио из Кине да игра квалификације, а исто се односи и на Марка Симоновића. Био је редован. Он не поставља питања. Он се увек одазове. Лојалност му је јача страна, као и Стефану Бирчевићу који је долазио да игра за репрезентацију и када није имао клуб, а приде смо на четворци можда и најтањи.
На крају, долазимо и до селектора Ђорђевића. Неће моћи да се одужи свима који су изнели квалификације и довели Србију до Мундобаскета, неће моћи да им каже довољно велико „Хвала“, али такав му је посао. Мораће да води најбоље и ту “нема љутиш“.
И он долази на Мундобаскет после успеха на клупском плану где је после дуго времена одвео Виртус из Болоње до европског трофеја. Подигао је трофеј намењен победнику ФИБА Лиге шампиона. Са оваквом гомилом мајстора које има на располагању, надајмо се сви да ће успети у септембру да подигне још један пехар.
Онај намењен шампиону света!
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
