Прочитај ми чланакЈедино доследно поштовање Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини чини могући оквир за постојање те земље, закључак је трибине "Шта БиХ чини (не)могућом државом" у организацији портала "Све о Српско" и Представништва Републике Српске у Београду.
Чини се да је списак онога што Босну и Херцеговину чини немогућом државом предугачак, рекао је шеф Представништва Републике Српске (РС) у Србији Млађен Цицовић, на отварању трибине одржане у Медија центру Удружења новинара Србије у Београду.
– Кроз све разлоге и показатеље пута ка немогуц́ности провлачи се заједничка нит организованог приступа правном насиљу, које скоро увек прати јавна или тајна подршка одређених кругова такозване међународне заједнице – наставио је он.
– БиХ је могућа држава само у стриктном поштовању и доследној имплементацији Дејтонског споразума, онако како је потписан у Дејтону и потврђен у Паризу, који је толико јасан да му није био потребан ниједан високи представник као помоћ у тумачењу и спровођењу – нагласио је Цицовић.
Правним насиљем у дугом континуитету, додао је он, БиХ је постала простор бесправља и нелегитимитета, земља правне несигурности у скоро свим областима, посебно на нивоу заједничких органа, где се уз подршку високог представника и одређених кругова међународне заједнице одузимају и отимају надлежности РС.
Према речима социолога Слободана Антонића, у БиХ се догодила бошњачка аквизиција државе, што је главни фактор дезинтеграције.
– Бошњачки национализам Србе и Хрвате у БиХ доживљава као страно тело, које у првој погодној историјској прилици треба избацити из државе или асимиловати. То је посебно изражено према Србима, као потенцијалним жртвама бошњачког ресантимана који ври у тежњи ка ’реваншистичком геноциду‘. Што је овакав бошњачки национализам јачи, то је БиХ нестабилнија и дисфункционалнија – Антонићев је закључак.
Проблем са бошњачким национализмом је у томе што он не схвата да је секуларно друштво основ БиХ. Дакле, исламизација Бошњака, која се интензивно дешава, поготово исламска радикализација, нужно води такозваној „дебоснизацији“ Срба и Хрвата, каже он.
Главни уредник интернет магазина „Нови стандард“ Александар Вујовић указао је на чињеницу како БиХ није и не може да буде класична национална држава, али ни либерално-грађанска држава какву замишља Жељко Комшић.
БиХ је, док је била у оквиру Југославије, била донекле функционална, док је судбина РС, а тиме и БиХ, великим делом одређена карактером најдоминантније политичке фигуре Милорада Додика. Додикова бескомпромисност у погледу слеђења српских интереса, према Вујовићевим речима, држи читав дејтонски систем у равнотежи.
Након четврт века неуспешног покушавања да у БиХ обуздају етнонационалне разлике и генеришу државну нацију и босански патриотизам, западни аналитичари се деле на оне који сматрају да треба наставити по старом, само агресивније, на оне који сматрају да је БиХ пропала, недовршена и безнадежна и на оне који сматрају да треба признати независност РС, Херцег-Босне и бошњачких кантона као функционално интегрисаним деловима, речи су професора Ненада Кецмановића.
– Занимљиво је да никоме од њих ни после четврт века надзираног мира не пада на памет да би о томе требало упитати саме Бошњаке, Србе и Хрвате. Откако се фактички одрекла изворног Дејтона, ’међународна заједница‘ је охрабрила сваки од три народа у БиХ да се окрену својим превашингтонским и предејтонским опцијама, али јој то можда и добро дође као алиби за продужење протектората у недоглед – сматра Кецмановић.
Према мишљењу политиколога Александра Павиц́а, сарајевска политичка класа налази се заробљена у једнополарним наративима. Такво њихово понашање једино гарантује будуц́ност БиХ као, како Павиц́ каже, зомби-државе под сталним надзором структура једног вец́ превазиђеног глобалног поретка.
Шта су узроци постојања и каква је будућност „немогуће државе“, пита се Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду.
– Западни аналитичари кривицу за такво стање углавном пребацују на босанскохерцеговачке народе – каже он. Као најважнији узрок стања у БиХ Пророковић означава непостојање развојне парадигме.
– Мислим да у томе лежи један од најважнијих узрока опстајања ’немогуће државе‘. Прво, из разлога што потенцијали моћи, политичке, војне и економске и Вашингтона, а поготово Брисела континуално опадају од 2008. године, и у апсолутном, и у релативном износу. На то нам указују бројни индикатори који се могу пратити. Везивати визију и стратегије за силе у опадању не само да није паметно, већ је и штетно – наглашава Пророковић.
Иако се међу бошњачком политичком и научном елитом говори о томе да је БиХ једина од бивших југословенских република са стабилним границама, академик Дарко Танасковић је у својој анализи показао да то баш и није тако.
– Границе БиХ дефинисане су тек у 19. и почетком 20. века – каже он, а не у Средњем веку.
– Све чињенице из прошлости упућују на то да је БиХ могла постојати као релативно повезана целина једино у саставу већих државних организама, као неке врсте спољашњег скелета. Њене променљиве границе утврђиване су мировним споразумима између великих сила. Последњи такав споразум је Дејтонски и нису га случајно потписали лидер Муслимана/Бошњака и председници Србије и Хрватске, уз гарантујуће присуство највиших званичника великих сила – каже Танасковић.
Нема сумње да једино Дејтонски споразум, ако се примењује у свом изворном смислу, гарантује спољне границе БиХ, без обзира на разне мистификације о њиховој наводној историјској стабилности и вишевековном континуитету, закључује он.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
