Прочитај ми чланакНаводни план Кине да увлачи земаље у дужничко ропство заправо не постоји. То сведоче примери Грчке, Италије, Швајцарске и Француске
Искривљени погледи индијских стратешких аналитичара на кинеску иницијативу Појас и пут постали су неизбежно главно мишљење у земљи. Ово се, нажалост, дешава због генерално погрешне претпоставке да се на основу искривљеног погледа на један случај може извести закључак о читавом свету. Индијски аналитичари су узели Шри Ланку као огледни случај за БРИ (Иницијатива појас и пут, прим. прев). Али ово није толико битно.
Чињеница је да је БРИ постао централни део кинеске спољне политике, која има глобални досег. БРИ изванредно функционише на пољу које Кини највише значи – у Европи. Пре неких две године, амерички тинк-тенк Стратфор је са жаљењем објавио чланак под називом „За Кину сви путеви и појасеви воде до Европе“. Текст је, на неки начин, био је пророчки.
ЕВРОПСКА ЕКСПАНЗИЈА КИНЕ
Узмите у разматрање експанзију Кине у европске луке као део њеног новог Поморског пута свиле. У протеклој деценији, према студији Организације за економску сарадњу и развој, кинеске компаније су стекле уделе у 13 лука у Европи, укључујући оне у Грчкој, Шпанији и, недавно, у Белгији. Ове луке покривају око 10 одсто капацитета европских бродских контејнера.
Има смисла то што је Кина ставила приоритет на свој Поморски пут свиле на европском континенту, због тога што је Кина највећи извор увоза за Европску унију и њено друго по величини извозно тржиште, што резултира вредношћу трговине од више од једне милијарде долара дневно. И поморски транспорт надмашује железнички или ваздушни превоз робе.
Највећа кинеска инвестиција до сада била је куповина главне луке Пиреј у Грчкој. Продаја Пиреја кинеској фирми била је део отпора левичарске владе под вођством Сиризе захтевима за штедњом од стране међународних кредитора. Ипак, то је запањило многе због тога што је то била атинска бродска лука још од када су антички Грци владали морима пре 2,500 година.
За Кину је то био сјајан продор будући да је државни бродски гигант КОСКО група заузела 67 одсто луке Пиреј коју је контролисала грчка влада. За Грчку је новац од продаје био Божији дар. А заузврат Кина је добила улогу да као партнер управља европском инфраструктуром. Наравно, Кина има велике планове. Хуавеј сада управља логистичким центром у луци Пиреј, а у фази изградње је и кинеска железничка пруга која би повезала Пиреј са Централном Европом, што би трајало много краће од редовног превоза шлеперима или теретним возовима из три главне европске луке, Хамбурга, Ротердама и Антверпена.
КОСКО је масивно надоградио дотрајали крански систем у луци Пиреј и изградио ново дубокоморско пристаниште које може примити велике контејнерске бродове. Очекивано, саобраћај у Пиреју се повећао и лука је ушла у велику европску лигу контејнерских лука. Важно је напоменути да је Кина луку, која је била у дуговима, претворила у машину за прављење новца. Након две године кинеског пословања, лука је остваривала побољшање од 147 одсто у односу на претходну годину, остваривши профит од 27,9 милиона евра.
„НАЈВАЖНИЈИ ПРОЈЕКТИ ОВОГ ВЕКА“
Феноменалан успех луке Пиреј постао је БРИ блокбастер. Врло је могуће да је грчко придруживање БРИ-ју инспирисало Италију да у марту самостално иступи и постане прва земља Г7 која се придружила БРИ-ју. У априлу, Швајцарска је формално објавила да подржава БРИ. Тада је потписан меморандум о разумевању како би се интензивирала сарадња у трговини, инвестицијама и пројектном финансирању на трећим тржиштима дуж путања БРИ-ја. На церемонији потписивања у Пекингу, председник Швајцарске Ули Маурер изјавио је за медије: „Пројекти унутар БРИ-ја су најважнији инвестициони пројекти овог века. Ако желимо просперитет – а желимо га – прво морамо инвестирати. Овај пројекат ће служити читавом свету“.
Сада долазимо до извештаја из Шангаја од 16. маја да је лука Денкерк у Француској вољна да искористи могућности које пружа БРИ. Трговина између Француске и Кине је у процвату (62,9 милијарди евра у 2018. години), а луку Денкерк, која се налази у срцу троугла између Брисела, Лондона и Париза, очекује огромно проширење капацитета услед интеграције у БРИ.
У овоме је цела поента. Искривљени погледи индијских аналитичара наносе непроцењиву штету јер погрешни закључци који се пропагирају у медијима доводе у заблуду јавно мњење. Нажалост, доста тога се такође дешава под туторством (или покровитељством) синофоба унутар индијског естаблишмента. Иако су односи са Кином изузетно значајни, у Индији постоји врло мало истраживања о БРИ-ју као таквом.
Очигледно је да Кина није поставила замку Грчкој, Италији, Швајцарској или Француској, нити их је уплела у мрежу БРИ. Напротив, ове индустријске земље су виделе одређене предности од учешћа у кинеском пројекту. Ниједна од ових земаља неће имати разлога да се плаши „дужничке замке јер дужничка замка није примењива на економије које имају способност да сервисирају сопствене дугове (што, узгред, укључује и Индију). А ако се ове земље ипак уплету у дугове, разлог ће бити то што су се у финансијском смислу пружале више него што су дугачке. Што се тога тиче, чак и такозвана „дужничка замка“ за Шри Ланку нема никакве везе са БРИ.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
