U drugoj emisiji Dvadeset pet minuta gde doktor ekonomskih nauka Dragan Petrović predstavlja određene teme politikološke i društvene tematike, tema je bila pojam levice i desnice u današnjoj Srbiji i velika pljačka Srbije od strane neoliberalnih elita u Srbiji koji su obične marionete MMF i velikih stranih banaka.
Заправо ти појмови су озбиљно доведени у питање, јер примена неолибералне економије и антисоцијалног законодавства од владајућих странака, попут СПС или Вулиновог покрета се свакако не може подвести под левицу, јер су уперени против есенцијалних интереса ширих слојева становништва.
„Ми у Србији имамо такозване економисте који на кључним позицијама контролишу нашу економију за рад интереса страних глобалних финансијскух елита: Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије, који уопште није економиста нити има регуларни факултет; Ана Брнабић је неолиберал и марионета ММФ; Јоргованка Табаковић је доктор економских наука докторирајући за време изборне кампање на истом приватном факултету на коме је Тома Николић одбранио мастер; и итд”, подвукао је др Петровић.
Слично полиитка Вучића по питању КиМ или Црне Горе се не може подвести под националну политику класичне деснице. У том правцу, је илузорно патриотску опозицију у Србији етикетирати десницом, или чак „крајњом десницом“ јер се залаже за алтерантиву неомонтаризму, а то је неокејнзијанизам, са социјалним лицем, а то је управо у интересу широкиих слојева становништва. Отуда треба избегавати овакве стеоретипе, које лансира режим кроз медије.
Петровић је указао потребу сарадње у опозицији по низу питања, јер управо класична десница или левица, центар губе смисао данас, када је земља суочена са губитком суверенитета, медији блокирани, а међусобна сарадња преко потребна, јер су управо додирне тачке борба за есенцијалне демократске вредности, што повезује, макар по том и низу других питања, и патриотску опозицију и ону грађанског типа.