Прочитај ми чланакУ настојању да се избори са белом кугом, свака држава покушава да низом одредби и закона стимулише жене и мушкарце да заснивају породице. Србија је, веровали или не, пре 180 година, за време кнеза Милоша Обреновића имала закон који је мушкарцима који су бежали од брака ударао прописно по џепу због начина на који су живели.
Пре, безмало два века, кнез Милош закључио је да бела куга озбиљно прети народу Сербском, како је речено тада. Водећи се логиком – ако нема народа, нема ни над киме да се влада, кнез се одлучио за драстичне мере и 1839. године поставља Бећарски закон.
О чему се заправо радило?
Како би се повећао наталитет и бројчана вредност Србаља, ваљало је ударити по нежењама и вагабундима, односно мушкарцима који су од брака и породице бежали „ко ђаво од крста“, били „без самосталних послова“ и „јурили сојке“ по Београду. Да би наставили са оваквим животом, морали су да плате позамашан данак од 1406 гроша годишње, што је за то доба била поприлично висока свота новца.
Међутим, настојању кнеза да искорени белу кугу и упркос Бећарском закону многи су мушкарци ипак одлучили да се држе паролекоја је била популарна у то доба, а гласила је „да је жена добра и Бог би је имао“.
О томе сведоче кнежеви писари који бележе да је у првој години од доношења закона чак 2764 Београђана платило овај намет. Ваља узети у обзир да је Београд тог доба имао нешто мање од 69.000 становника што значи да је процентуално велики број мушкараца радије бирао момачки него онај мирнији, брачни живот.
Овај закон био је на снази све до 1864. године и четврт века пунио касу Кнежевине.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
