Прочитај ми чланакПредстојећи самит Г20 добио је сасвим нову димензију након изјаве Доналда Трампа да том приликом жели да се састане са Владимиром Путином. Иако је још увек непознато да ли ће до тог сусрета уопште и доћи, аналитичари су сагласни да је изузетно мала вероватноћа да би овај састанак могао бити прекретница у односима између Русије и САД.
Ова изјава америчког председника уследила је у јеку несугласица које се могу свакодневно чути на релацији Вашингтон-Москва и то по малтене свим питањима са међународне политичке сцене, почевши од Венецуеле, преко Сирије, па све до изградње гасовода „Северни ток 2“.
Иако је Трамп у својој намери деловао поприлично сигурно, из Москве по питању предстојећег сусрета ништа конкретно нису рекли. Штавише, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да из Беле куће није стигла никаква званична иницијатива, те да самим тим нису ни почеле припреме састанка.
Иако званичне потврде о сусрету нема, политички аналитичар и извршни директор Међународне посматрачке организације ЦИС-ЕМО Станислав Бишок сматра да ће до састанка сасвим извесно доћи, будући да је формат овог сусрета на маргинама самита Г20 организационо далеко једноставнији него када би Трамп, рецимо, долазио у Русију, или пак Путин путовао у Америку.
То је, како објашњава, безбеднија варијанта, јер је такав сусрет могуће у сваком тренутку отказати или га заменити неким успутним поздравом или руковањем у ходнику и то „на путу до тоалета“.
Упитан шта можемо да очекујемо од предстојећег сусрета, Бишек сугерише да би најбоље било првенствено погледати какви су досадашњи успеси њихових састанака, те подсећа да се они нису баш најбоље завршили, те да је након сваког њиховог сусрета уследило мноштво нових оптужби на рачун Русије од стране САД по питању мешања у изборе, али и других ствари, што се потом претварало у увођење нових санкција.
Дакле, констатује он, ствар је поприлично контрадикторна — са једне стране чињеница је да лидери великих земаља морају регуларно да се састају, како би макар имали слику о томе око чега се све не слажу, а са друге имамо ситуацију да се након сваког тог сусрета билатерални односи још више компликују.
„Стога мислим да је мало вероватно да ће доћи до неког пробоја у односима између Русије и САД, јер не постоји никакав основ да се сматра да било шта може добро да се роди у жижи свих ових несугласица које данас постоје“, додаје.
Сличног става је и Александар Кубишкин са Факултета за међународне односе у Санкт Петербургу, који сматра да је тешко било шта коментарисати по питању предстојећег сусрета, не само јер званичног захтева да се сусрет организује још увек није ни било, већ зато што је стил вођења спољне политике актуелне америчке администрације, баш као и самог Трампа, сасвим непредвидив.
Сведоци смо, како тврди, потпуног колапса свих дипломатских традиција и стиче се утисак да је политика добила некакав „реактивни“ карактер — америчка администрација све што чини јесте да реагује на свакодневна дешавања која су, узгред буди речено, болна.
Иако је сигуран да ће до сусрета заправо доћи, Кубишкин сматра да он неће имати ефекта. „Не треба веровати свим оптимистичним изјавама Трампа о томе како жели да се помири са Русијом. Сваки пут када тако нешто каже, уследе нове санкције и нова ограничења, баш као што се тренутно воде расправе у Конгресу какве мере је потребно предузети по питању гасовода ’Северни ток 2‘“, констатује.
Кубишкин додаје и да је чињеница да обе стране желе дијалог, али да ниједан такав дијалог до сада није дао никакве резултате. „То је апсолутни хаос, јер је чак и у ери Хладног рата постојала одређена логика у преговорима, одређена схема уз помоћ које су и постигнути бројни договори и споразуми који се практично никада нису кршили“, закључује он.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
