ИЗА КУЛИСА Помпеове посете Русији

0

Постоје извештаји који указују да су САД расположене да Русији изађу у сусрет у Украјини у замену за попуштање Москве у Венецуели

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је прошлог четвртка да се на самиту Г20 у Јапану који се одржава 28. и 29. јуна не очекују контакти између руског председника Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа. „За сада није планиран сусрет и нема разговора о о састанку“, рекао је Песков. Ова напомена би се могла схватити као протоколарна опсервација да није, гле случајности, изречена уочи предстојеће посете америчког државног секретара Мајка Помпеа Русији од 12. до 14. маја.

US Secretary of State Mike Pompeo (R) talks with Russia’s Foreign Minister Sergei Lavrov as they meet on the sidelines of the Arctic Council Ministerial Meeting on May 6, 2019 in Rovaniemi, Finland. (Photo by MANDEL NGAN / POOL / AFP) (Photo credit should read MANDEL NGAN/AFP/Getty Images)

Било је много спекулација у америчким медијима да је самит између Трампа и Путина вероватно једна од тема разговора Помпеа са руским руководством. Можда напомену Пескова треба схватити као благи подсетник за Помпеа. „Извлачење на страну“ којем је Трамп прибегавао на маргинама међународних догађаја како би укратко попричао са Путином се уклапа у овај шаблон. Прво, ствари су остајале стриктно између два државника на личном нивоу, и друго, у САД нико није имао мира док је трајала истрага Роберта Малера око „дослуха са Русијом“.

УЖУРБАНА ПОСЕТА

Договор је оставио руску страну незадовољном јер неструктуирани неформални разговори нису довели ни до чега. Руско-амерички односи наставили су да се погоршавају, а званичници Трампове администрације нису били у журби да окрену нови лист у америчко-руским односима. Стога не изненађује што је Помепу требало више од годину дана да закаже своју прву посету Москви након што је преузео дужност државног секретара априла 2018. године. Такође, ниједан амерички министар одбране још увек није посетио Русију током Трамповог председниковања.

Вашингтон је о предлогу посете Помпеа ужурбано дискутовао раније овог месеца. Стога, ако се Помпеова посета третира на ниском нивоу, може бити да Москва од ње не очекује много. Ствар је у томе да иако Малерова истрага није доказала било какав „дослух“ између Трампа и Кремља, Русија и даље остаје осетљива тема за домаћу јавност у САД. За Трампове критичаре, он и Русија су често синоними. Осим тога, прича да су Трамп и људи око њега били уплетени у неприкладне активности са Русијом неће ускоро ишчезнути. На Белтвеју ће вероватно бити предузети неки нови кораци како би се пронашла било каква могућа повезница Трампове компаније – па чак и његове породице – са руским ентитетима или олигарсима.

Затим, ту је и спорно питање америчких санкција против Русије, које суштински ограничавају простор за било какво разумно ширење веза. Санкције уведене након 2016. године не произилазе из извршних овлашћења, већ из закона које је усвојио амерички Конгрес, који је Трампу одузео моћ да их укине. Оне чак и нису везане за неко специфично руско понашање; суштина је у томе да Руси довољно добро разумеју да санкције неће бити укинуте дуго времена.

На брифингу Стејт Департмента 10. маја неименовани високи амерички званичник открио је да ће контрола наоружања бити на врху Помпеове агенде током посете Русији. Он је рекао да Трамп тражи нови споразум са Русијом „који одражава модерну реалност“. Ови споразуми морају обухватити шири спектар земаља и узети у обзир шири спектар система наоружања од наших актуелних билатералних споразума са Русијом“. Поред тога, он је рекао: „Разговараће се о читавом низу глобалних изазова, укључујући Украјину, Венецуелу, Иран, Сирију и Северну Кореју“.

Nancy Pelosi of California takes the gavel from House Minority Leader Kevin McCarthy, R-Calif., after being elected House speaker at the Capitol in Washington, Thursday, Jan. 3, 2019. (AP Photo/Carolyn Kaster) ORG XMIT: DCCK111

ВЕНЕЦУЕЛАНСКИ ДОГОВОР

Међутим, довољно је индикатора да ће највећа пажња бити усмерена на то да ли је могуће постићи америчко-руски договор о Венецуели. Пре три недеље, Фиона Хил, виши директор за европске и руске послове у Савету за националну безбедност у Белој кући, посетила је Москву и одржала консултације.

Између осталих, упознала је Путиновог помоћника за спољну политику Јурија Ушакова. Према медијским извештајима, Хилова је ставила приоритет на Венецуелу, као најважније питање у америчко-руским односима у овом тренутку. Руси су проценили да би оно што би Трампа више мотивисало од нафте или Монроове доктрине могао бити утицај промене режима у Венецуели на Хисапно гласаче на Флориди у председничкој трци 2020. године.

Овај утисак је додатно појачан прошле недеље, када је Помпео срео Лаврова на маргинама састанка Арктичког савета у Хелсинкију, када је, опет, Венецуела имала истакнуто место у агенди њиховог разговора. Након што је недавни покушај америчког државног удара у Венецуели пропао, вероватноћа директне америчке интервенције је мала, готово непостојећа. Трамп ће тражити руску помоћ за уставне промене у Каракасу које би он могао представити као „победу“. И Вашингтон и Москва су веома искусни у усвајању трансакционог приступа у својим односима.

С друге стране, што се тиче Русије, њена подршка Мадуровој владу у Каракасу је подједнако подстакнута финансијским и енергетским интересима, као и визијом Москве о мултиполарном светском поретку који се заснива на међународном праву.

УСПОСТАВЉАЊЕ ПРАВИЛА

Као што је недавно написао Фред Вир, дописник Хришћанског научног монитора из Москве, „иако може изгледати и звучати као хладноратовски застој, за Русију је заиста важно само једноставно утврђивање правила за конкурентне велике силе у постхладноратовском свету. У Венецуели, као и између САД и Русије уопште, нема оштре идеолошке поделе око доктрина које обликују свет, као што је комунизам против капитализма“.

Једноставно речено, руско-америчке несугласице око Венецуеле своде са на следеће: Вашингтон жели да Русија престане да се „меша“ у западну хемисферу, док би Москва заузврат очекивала да ће САД такође престати да подстичу анти-московске револуције у руском дворишту.

Иначе, руски стручњаци признају да за Москву није толико битно ко влада у Каракасу. Утицајни стратешки мислилац из Москве Фјодор Лукјанов рекао је Виру: „Однос који је настао између Русије и Венецуеле био је случајност. Углавном је то била иницијатива Уга Чавеза који је тражио противтежу за зависност своје земље од САД-а. Наравно, овај потез је наишао на ентузијастичну подршку у Москви“.

„Али треба нагласити да је у то време, почетком 2000-их, Чавез био богат и да је могао платити руско оружје и савете. Пошто је Чавез умро, а с обзиром да се његов наследник није показао тако вештим или популарним, многи у Москви су били забринути због наших великих инвестиција у потенцијално нестабилном режиму“.

Потпуно је разумљиво да би овај компликовани руско-амерички танго „мешања“ у регион друге стране могао бити управо оно што је подстакло Вашингтон да испланира Помпеову ужурбану посету Русији како би се сусрео са Лавровим и Путином у Сочију 14. маја. Сасвим природно, оживљавање Монроове доктрине од стране Трампове администрације пружа дипломатско отварање према Москви, која, наравно, наставља да негује односе са територијама бивших совјетских република као својом „сфером утицаја“.

Да поново цитирам Лукјанова: „Ово навођење Монроове доктрине је нешто врло интригантно и било би срдачно дочекано у Москви кад бисмо знали да су Американци то схватили озбиљно“. Заиста, неки извештаји о разговорима Фионе Хил у Москви прошлог месеца наговештавају да је она у грубим цртама дала предлог да Русија одустане од Венецуеле у замену за неке америчке концесије у Украјини.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!