НИ ПАСУЉ НАМ ВИШЕ НИЈЕ СРПСКИ – Киргистанац у нашем лонцу

0

Српска чинија с албанским парадајзом или шпанском салатом, док се у лонцу крчка киргистански или аргентински пасуљ зачињен белим луком из Кине. На трпези су и пржени кромпирићи који су у тигање ускочили из Холандије. Невероватно, али истинито, Србија као земља са епитетом пољопривредне увози воће и поврће и од комшија, али и од целог света, а још невероватније да увози чак и које истовремено и извози.

Нажалост, то је наша реалност, каже за „Вести“ аграрни аналитичар, бивши директор Сектора за пољопривреду Привредене коморе Србије Жарко Галетин.

Србија, према његовим речима, увози „све и свашта“, па тако, како каже, на тезгама имамо велики црвени парадајз који када је реч о укусу, не личи ни на шта.

– То је последица нашег запуштеног повртарства које је, како можемо видети, развијено само у неким крајевима земље и то на малим површинама, попут јужне Бачке и неким крајевима централне и јужне Србије – указао је овај стручњак.

Задруге као спас

Он решење незавидне ситуације у пољопривреди види у италијанском моделу „цооперативе“ који је дао успешан репродукциони ланац.

– Нама недостаје такав модел, а са разједињеношћу и индивидуалношћу произвођача, нема успеха. Зато су нам потребна кооперативна удруживања и задруге. До тада ћемо, као сада, јести било шта. Иако постоји фитосанитарна инспекција, на нашем тањиру се нађе кинески лук за који се не зна да ли је генетски модификован, има ли хормона и чиме је и колико прскан – прича нам Галетин.

Парадајз, указује он, у Србију долази и из удаљених земаља попут Турске и Туниса.

– Кад стигне до наших продавница треба да буде свеж и углавном јесте, али када га купите за два до три дана буде труо, што говори да то, поврће одређено време, држи нешто попут хормона. Или, рецимо, имамо у рафовима и на пијаци јабуке таквог изгледа да када их само погледате не знате да ли су праве или пластичне, што довољно говори да нису на здрав начин гајене – описује овај стручњак увозно воће и поврће.

Галетин објашњава да производи са српских њива имају далеко мање хербицида и пестицида, али можемо да приметимо и да тих „маде ин Сербиа“ има далеко мање на домаћим трпезама.

Села пред уништењем

Ипак, највише парадајза, половина укупног увоза је из Албаније, а ово Србима омиљено поврће стиже и из Италије, већ традиционално из Македоније, Турске и Грчке. Краставци и паприка су дошли на пијаце и у рафове из Шпаније, Македоније, Грчке и Турске, а шаргарепа из Велике Британије и Русије док се осим шпанске увози и зелена салата из Туниса и Италије.

Осим киргистанског на трпези у Србији су и пасуљ из Алжира, кромпир из Белгије и Немачке, а грађани једу и немачки грашак из суседне Мађарске. У тортама је лешник из Турске, а јабуке и крушке су увезене из Пољске. Шаргарепа осим из Европе, стиже и са удаљених дестинација попут Јужноафричке Републике, а црни лук чак са Новог Зеланда.

Због, како га председник Уније пољопривредних произвођача Златан Ђурић, назива „неконтролисаног увоза“ пољопривредних производа, српска села су, истиче он, пред уништењем. За такво стање криви и Европу и Србију.

– Очито је дириговано да српско село и сељак не постоје и да треба да буду сведени са 48 одсто популације у земљи, колико их је било, на свега три одсто, како би развијене државе још профитирале проширењем свог тржишта на нас. Уз то и да нам узму све природне ресурсе које имамо – коментарише председник ове пољопривредне асоцијације са седиштем у Сремској Митровици.

Тврди и да реализацији оваквог сценарија који Србији намећу европски комесари као домаћи задатак, кумује српски увознички лоби.

Црно на бело

Србија истовремено увози и извози црни лук, шаргарепу кромпир, парадајз, пасуљ, грашак, купус… Увоз поврћа у Србију је већи од извоза, указује за „Вести“ пољопривредни стручњак Бранислав Гулан и износи податке да се у последњих пет година просечно годишње извезе 87.400 тона свежег поврћа, а увезе 103.900 тона и тај увоз годишње расте око четири одсто.

– Највећи просечан извоз је у шаргарепи, 18.240 тона годишње или нешто више од петине укупног извоза свежег поврћа, а шаргарепу увеземо у просеку 1.735 тона, црни лук извеземо 16.068 тона, а увеземо 1.735 тона, док извеземо 13.710 тона паприке, а увеземо 8.554 тоне – каже.

Очигледни губици

Највећи увоз, 61 одсто је из Албаније, а скор најнегативнији у парадајзу.

– Србија извезе 9.858 парадајза, а увезе чак 27.542 тона, што значи да је увоз већи од 17,5 тона, а највише нам долази из Албаније чак 51 одсто укупно увезених количина. Кромпир, такође, годишње извеземо 6.636 тона, а увеземо 15.625. Прошле године је увоз био већи чак за 24.000
тона – каже Гулан и истиче да да се у Србију више увезе купуса него што се извезе и то нас кошта близу милион долара у негативном билансу.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!