Прочитај ми чланакПроглашавање патријарха Павла за свеца могла би да буде једна од тема Светог архијерејског сабора СПЦ који почиње у манастиру Жича. Мада се Сабор одржава иза затворених врата и дневни ред се утврђује тек кад крене заседање, у јавност је процурило да ће главне теме редовног заседања бити ситуација на КиМ и црквена криза у Украјини, као "питања од огромне важности".
Канонизација патријарха Павла жеља је верника који из целе Србије долазе да се поклоне његовим сенима у порти манастира Раковица где почива. Али, како тврде, и због исцелитељских и других чуда која се дешавају на његовом гробу. Многи су га још за живота сматрали свецем, а како се у новембру навршава деценија од његове смрти, што је један од услова за канонизацију, ова тема се актуелизовала.
Божја воља
Свеце не проглашававају људи него Бог, каже за „Вести“ протођакон Љубомир Ранковић, главни уредник „Гласа цркве“. Он истиче да је Бог патријарха Павла за живота овенчао ореолом.
– Античка изрека каже „глас народа је глас божји“, а народ га је колективном интуицијом за живота назвао га свецем који хода. Кад ће и да ли ће на овом сабору то бити учињено, није пресудно. Важан је став Бога и народа, а верујемо да га је Бог приписао сабору светих на небу. Ореол није потребан њему него нама, а он је највећи капитал нашег времена и уз Светог Николаја и Светог Аву Јустина Ћелијског, свето тројство – каже протођакон Ранковић.
Косово остаје српско
Услови за канонизацију јесу да од смрти прође најмање 10 година, да мошти те особе нису иструлиле, да неко из СПЦ званично изнесе предлог Сабору, као и да је особа живела на гласу светости, водила честит и побожан живот и да се на гробу дешавају исцељења.
Када је реч о КиМ, незванично се помиње да СПЦ неће мењати свој вишевековни став, већ ће потврдити раније изнете ставове Сабора против признања, односно „разграничења“.
Овогодишњи Сабор одржава се у манастиру Жича, седишту првог српског архиепископа Светог Саве, у складу с јубилејем осам векова аутокефалности, што је заслуга управо овог српског светитеља.
Потом ће се преселити у Београд, где ће бити одржан радни део Сабора.
Црква не жури
– Црква с тим стварима никад није журила. Ни Свети владика Николај, ни Свети Сава нису тако брзо канонизовани. Видећемо шта ће бити на Сабору – каже протођакон Љубомир Ранковић и додаје да величину покојног патријарха Павла неће повећати, ни умањити што ће владике можда ове године изгласати предлог и прогласити га светитељем.
Папа прецртао Степинца
Папа Фрања је на повратку из Бугарске и Северне Македоније изјавио да не зна чему би служило проглашење загребачког надбискупа из времена НДХ Алојзија Степинца за свеца.
– Степинац је био душеван човек, зато је проглашен блаженим. Али, постоје нејасне историјске тачке. Молио сам се, промишљао, и затражио помоћ српског патријарха Иринеја. Он је велик патријарх. Направили смо заједничку историјску комисију и сарађивали смо. Чему би служило проглашење Степинца за свеца ако ту истина није јасна – рекао је папа Фрања.
Свађа због Украјине
О могућем сукобу на Сабору пишу поједини српски таблоиди.
– Сукоб православља Цариграда и Москве одразио се и на односе унатар СПЦ, а за сада је епилог да владика Иринеј припрема свилен гајтан за епископа западноамеричког Максима – наводе таблоиди.
Све је почело писмом Синода цариградском патријарху Вартоломеју којим се позива да преиспита одлуку о давању аутокефалности заједници расколничких верских организација у Украјини. У писму се наводи да ће „СПЦ бити принуђена да свом свештенству препоручи да се клони служења са Украјинцима и са свима који са њима саслужују“.
Реаговао је епископ Максим, како се наводи, „речима да такав став изазива смутњу у православној дијаспори која покушава са муком да очува јединство у сукобу Цариграда и Москве. Лист додаје и да владика Иринеј жели пад владике Максима и због њиховог сукоба од пре две године око Дарвинове теорије еволуције.
Чврсти темељи СПЦ
Ништа велико, сензационално ни битно неће се десити на Сабору СПЦ, тврди за „Вести“ историчар Вељко Ђурић – Мишина.
– Косово неће бити тема овогодишњег Сабора јер је било прошле године у Пећи, уочи одласка председника Србије Александра Вучића у Берлин. Тај њихов став је кристално јасан. Неће причати ни о украјинској цркви јер су и по том питању заузели став – каже Ђурић.
У осврту на могућу одлуку о канонизацији патријарха Павла, Ђурић објашњава да је превише рано и да је потребно још елемената за то.
– Планирано је да идуће године буде освештана црква у којој је упокојени патријарх био крштен, а на њеном месту изградиће се нова – открива наш саговорник.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
