Прочитај ми чланакРекло би се да на скупу у Берлину није постигнут никакав договор, али то једноставно није тачно. Сви су се учесници сложили да се следећи састанак одржи првог или другог јула у Паризу
Такозвани преговори Београда и Приштине последњих шест-седам година све више су налик на лош позоришни комад у извођењу очајних глумаца пред збуњеним и слуђеним гледаоцима који не могу да побегну из дворане, пошто су на њој врата „са седам брава“.
ФОТО: ИНСТАГРАМ / ПРИВАТНА АРХИВА
Сваком чину овог комада претходи једна од уобичајених измишљотина Александра Вучића како је претходна власт предала Косово Шиптарима, па сада он јадан чемеран мора да бије веома тешке и неизвесне битке не би ли некако исправио велику грешку демократа, али није сигуран да ће, и поред огромних напора које улаже, у томе успети.
Лако је, међутим, утврдити да је и ово једна од његових безбројних обмана које „продаје“ српској јавности. Први споразум који је Влада Србије уопште склопила са Приштином је из априла 2013, а на њему се налазе потписи Ивице Дачића и Хашима Тачија. Председник СПС-а је, истина, прелетач из претходне власти, али је свакоме јасно да је обично шибицарење покушај да се споразум са Тачијем припише владајућој коалицији до 2012. године, и, разуме се, „жутима“, због којих AV у свакој прилици управо и понавља ову измишљотину.
По том споразуму, Србија се обавезала да укине своје институције на Косову и Метохији, док је Приштина пристала да оснује Заједницу српских општина.
Србија је своју обавезу савесно испунила, а што се тиче Приштине – „Како таде, тако и остаде“. Од ЗСО нигде ни трага. Пуних седам година.
То, опет, није разлог да AV (који је у међувремену постао главни преговарач са српске стране ) од њих одустане. Напротив, oн редовно путује у Брисел, тамо закопчава сако, љуби се са Могеринијевом, рукује са Тачијем. И годинама тако. А ЗСО никако да се излегне. Иако му Шиптари лепо кажу: само што није, тек што није… Док донесу закон, док падне снег, док се он отопи… кад престане киша.. Или можда: кад на врби роди грожђе.
У међувремену јављају се светски и белосветски политичари заинтересовани да помогну и Београду и Приштини како би склопили „историјски споразум“. Објашњавају да је дијалог незаменљив и да друга решења једноставно не постоје. Сем тога, они из све снаге храбре Србију да истраје на европском путу. Она је потпуно заслужила да се нађе међу осталим члановима те заједнице европских народа. Потребно је само да се још мало потруди.
А док године неумитно пролазе, Косово се, иако не и званично, постепено све више одваја од Србије.
Недовољно брзо за разне стручњаке за Балкан. Па се неки од њих (а сва је прилика да су из Вашингтона) сети како би било згодно да се ствар мало убрза, и онда смисли да Шиптари уведу посебне таксе на робу из Србије и БиХ. И да их укину кад им Србија призна независност.
Смешне сцене настају пошто Приштина уведе уцењивачке таксе. Као, сви се зачуде, па почну да уверавају Харадинаја како то није лепо. А он, како видимо, неће ни да чује. Нека цео свет прича шта хоће, он ће укинути таксе тек кад му Србија призна државу.
Онда се последњег понедељка у априлу ове године у Берлину поставља нова сцена овог комада. Домаћица Мути Меркел уз сарадњу Емануела Макрона сазива скуп који тобоже треба да предложи решења за постизање споразума Београда и Приштине. По чијем налогу или одобрењу (СБ ОУН, ЕУ…) није јасно, а тек је загонетан долазак председника влада земаља „Западног Балкана“ и председника Савета министара БиХ..
AV и премијерка Ана Брнабић, били су веома разочарани састанком, јер нису чули ни један једини предлог који би утицао на побољшање садашњих односа, ништа ни налик било каквом компромису, док је уцењивачка такса остала на снази.
После „Берлинског ћорка“, први плачко Србије добио је додатну инспирацију за нова лелекања о тешкоћи постизања споразума. Био је уверен да ће Шиптаре потрести и смиловати ако више не помиње ЗСО, већ пристаје на наставак дијалога чим они укину таксе, док је премијерка задовољно констатовала да је Србија „учврстила позицију искреног и поузданог и партнера“. Није баш јасно у чему се то огледа, али, ваљда, она зна шта говори.
У међувремену је и Хашим Тачи (иначе веома незадовољан исходом овог скупа у Берлину) показао својеврсну иницијативу, па је рекао како Албанци из Прешевске долине имају право да се прикључе својој матици. Што је, несумњиво, веома занимљива нова идеја о којој би се могло расправљати на састанцима у „наредном периоду“ док се не дође до „историјског споразума“.
На први поглед рекло би се да 29. априла 2019. на скупу у Берлину није постигнут никакав договор, али то једноставно није тачно. Сви су се учесници сложили да се следећи састанак одржи првог или другог јула ове године у Паризу.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
