Прочитај ми чланакПредседник Државне ревизорске институције (ДРИ) и генерални државни ревизор Душко Пејовић рекао је да су прошлогодишње ревизије показале да је током 2017. године у Србији неправилно потрошено 217 милијарди динара буџетског новца.
Корисници јавних средстава који су направили највеће грешке и неправилности биле су општине, градови, јавна предузећа, комунална предузећа, али и здравствене установе, рекао је Пејовић у интервјуу за „Вечерње новости“.
„Грешке утврђене у финансијској ревизији односе се на погрешна евидентирања пословних промена и извршених трансакција, погрешном утврдјивању пословног резултата, проблеме код коришћења различитих апликација у књиговодству, грешке код састављања и обелодањивања финансијских извештаја“, казао је државни ревизор.
Истакао је да се неправилности у пословању пре свега односе на јавне набавке, преузимање обавеза изнад одобрених апропријација, обрачун и исплату плата и зарада, исплату без правног основа и без валидне документације, код припреме и доношења финансијских планова и буџета, пописа имовине и обавеза.
„Главни узрок настанка откривених неправилности и несврсисходности код корисника јавних средстава је у томе што систем интерних контрола не функционише у довољној мери ефикасно и функционално. Такодје, треба повећати интегритет и компетентност код руководстава и код запослених“, казао је Пејовић.
Он сматра да одговорна лица корисника јавних средстава треба да повећају управљачку одговорност и да јасније и снажније искажу одговарајући „тон са врха“.
Додао је да је ДРИ до сада, од почетка свог рада 2007. године, поднео више од 2.100 захтева за покретање прекршајног поступка, да су у више од 1.000 ових поступака одговорна лица платила новчане казне, а да су процеси завршени.
„Поднето је и 260 кривичних пријава, од чега је 60 поступака завршено на начин да су се одговорна лица споразумевала са тужилаштвом и платила одређени новчани износ. Поднето је и 180 пријава за привредни преступ и око 200 информација надлежним тужилаштвима у вези са одредјеним чињеницама које су уочене у току ревизије, а могу да буду индикатор за постојање неког кривичног дела“, рекао је Пејовић.
Потврдио је и да је повећан број такозваних ревизија сврсисходности, које сматра ревизијама будућности, које проверавају да ли су јавна средства уложена за праве ствари, да ли су се праве ствари радиле на прави начин, као и да ли се јавна средства троше економично, ефикасно и ефективно, односно да ли су остварени планирани циљеви.
„Већ смо ове године почели са ревизијама сврсисходности из различитих области од заштите шивотне средине и социјалне заштите, преко ИТ система, до доступности и исправности воде за пиће“, казао је Пејовић и додао да ће се радити ревизија у области комуналних делатности и пружања јавних услуга, како из угла утврдјивања њихових цена, али и са становишта њиховог квалитета.
