Прочитај ми чланакУрбана ужичка легенда, о подофициру ЈНА и неверној жени.
Ово је истинита прича која се одиграла у Ужицу седамдесетих година прошлог века. Златно доба СФРЈ. Јунаци колумне су заставник тадашње ЈНА и његова супруга. Живели су у складном браку без деце. Обоје запослени у државној служби. Лепо се, Бога ми, живело. Недеља, дан за одмор и уживање. Одлучили су да тог викенда одмарају. Другарица заставниковица спремила је леп недељни ручак и десерт. Печено пиле, кромпирићи, сезонска салата…
Идилично летње поподне. Муж је волео бело месо. Када поједе парче које је био изабрао, у руци му остаде мистериозна кошчица. Јадац! Сети се да још од детињства није “ломио јадац”. Предложи зени да то, баш као деца, ураде. Госпођа је била лепо расположена и уз осмех пристаде. Договорише се да онај ко изгуби, иде до самопослуге да купи по литар вина и минералне воде. Поломише јадац и време надмудривања поче.
Но, ђаво никада или баш ретко спава. Није прошло ни петнаестак минута, а телефон зазвони. Хитан позив за друга заставника из касарне. Узбуна. Псовао је себи у браду све по списку. Знао је да то значи да ће најмање 24 сата бити одсутан. А дан је тако обећавао. Сила Бога не моли и подофицир се спреми, поздрави са женом и оде.
Госпођа није дангубила. Недуго по његовом одласку позва телефоном љубавника. Објасни му новонастале “срећне” околности. Ни љубавник није био лењ. За пола сата је био код ње у стану. Препустише се страсти потпуно безбрижни знајући да опасности нема. Али ђаво баш, баш ретко спава. Још су били у брачној постељи другарице заставниковице, када се зачу куцање на вратима. Помислише прво да је неко од досадног комшилука и решише да не реагују. Глас који се зачу их заледи. Муж је гласно дозивао. У питању је била лажна узбуна и вратио се кући. Наступи неописива паника. Времена ни начина за љубавников бег није било. У тих тридесетак секунди, жена учини оно што често читамо у јефтиним љубавним романима. Нагура љубавника у ормар и закључа врата. Кључ стави у џеп. Уреди се колико је могла муњевитом брзином и отвори мужу врата. Супругу беше већ чудна чињеница што толико чека пред вратима. Баци поглед на расчупану и заруменелу супругу. Повеза те две чињенице у глави. Прође поред ње право у спаваћу собу. Изглед кревета само појача његове сумње. Завири испод кревета, погледа иза завесе… Ништа. Ухвати за ручку од ормара. Закључано. У секунди му све би јасно.
– Отварај ормар! – нареди он.
– Шта ти је човеце, шта те спопало?
– Отварај, све ти на свету ј…м! – рече муж и оде по пистољ.
Упери га у ормар и тешким гласом рече:
– Отварај или ћу га свог изрешетати! – одлучно изусти.
Жена немаде куд. Извади кључ из џепа и скрхано му пружи. Муж слободном руком узе кључ.
– Е, то ти је за јадац – изговори жена тријумфално.
Муж у тренутку занеме.
– Да ли је могуће? Све ово си смислила због јадца? – у неверици пита он.
– Јок, глупане, држим стварно љубавника у ормару у по бела дана, ко у романима са трафике – одговори она.
Жена се засмеја и баци заставнику око врата. Њему лакну.
– Иди, губитниче, по вино и воду. Никада ми слађи шприцер у животу неће бити – тријумфално ће она.
Заставник узе цегер и оде. Задивљен женином виспреношцу и са видним олакшањем што су његове сумње биле погрешне. Чим замаче, жена дрхтавим рукама откључа ормар и ослободи љубавника избезумљеног од страха.
Тридесетак година касније ову причу љубавник из ормара је причао двојци својих цимера у соби Узичке болнице. Сва тројица старци и сваки презивео по инфаркт. Када је причу завршио један од цимера крену да га зеза.
– Ти кад измишљаш не измишљаш мало.
Други цимер је ћутао. После пар минута проговори.
– Ништа те није слагао. Ја сам заставник у пензији и ја сам тога дана отишао по вино и воду – рече он тихим гласом.
У соби мук. Ма, људи, ђаво скоро никад не спава, кад вам кажем.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
