ТЕЛЕКАНАЛ РОСИЈА: Латинизација руског језика

22:57 22.04.2019.

Телеканал Росија од 2012. године емитује серијал документарних емисија Разоткривена историја – Рассекреченая история, урађен према документцији архива Предсједника РФ са које је уклоњена ознака тајности. Главни уредник серијала је историчар Сергеј Кудрјашов, главни уредник журнала Вјестник архива Президента РФ.

У серијалу су приказани подаци и документа о политичкој историји Совјетског савеза, а у програму Култура филмови о програмским пројектима идеолошког идентитетског инжињеринга културне политике Совјетског Савеза. Најзначајнији филм у области културне политике јесте филм `Латинизација језика`(Латинизация языков) у којем су приказани програмски документи пројека совјетске стратегије реформе руског језика и правописа, првенствено прекидања православног предања писмености и књижевности. Филм приказује политику совјетског руководства у периоду од 1918. до 1930.године када је израђиван програм латинизације руског алфабета и правописа других народа Совјетског Савеза.

Филм је значајан за српску публику јер приказује методологију и природу реформе ћириличног правописа и потом наметања латиничног `руског` писма, то јест поступак правописног прозелитизма какав је спровођен у реформи српског правописа у аустрославистичком пројекту југословенског језичког програма. Заправо, филм је за Србе значајан ради разоткривања историје реформе српског језика и правописа, која је спроведена под националним псеудонимом и у форми српског филолошког фолклора,а која је била програмско увођење српског народа у југословенски језички и државни пројекат. Филм документовано прикакзује доктрину совјетске реформе ћириличног правописа која је једнака југословенском језичком вавилонском ванвјерском вишенационалном или анационалном пројекту.

У приказаном постпуку реформе руског правописа можемо сагледати да су совјетска и југословенска културна политика сродне не само јер су СССР и Југославија формирани исте године већ што су један идеолошко-историјски процес. Совјетска и југословенска културна политика, иако идеолошки формално супротстављене спроводиле су суштински исти противправославни правописни приграм и историјско-идентитетски инжињеринг креирања новог ванправославног националног идентиета.

Совјети су револуционарном репресијом спроводили правописни програм који ће „коначно одвојити руске радничке масе од националног и вјерског садржаја предреволуционарног штампаног материјала“, а аустрослависти су са српским сарадницима спровели латинску колонизацију српског језика коју су озаконили српски колонијални кнежеви и краљеви као самоколонизацију у југословенским интеграцијама. Зато се надамо да ће филм Латинизација језика серијала Разоткривена историја бити путоказ Србима да започну разоткривање историје српског колонизованог културног `националног` наслеђа, а првенствено реформе српског ћириличног правописа који до данас служи практичном правописном прозелитизму прлеаска на латинични правопис, а чије прграмске принципе прикривају српски протагонисти југословенске језичке политике.

Захваљујући појединим политичарима, руским лингвистима и претпостављамо православном образовању Јосифа Стаљина које је стекао као ђак православне богословије и на Богословском семинару у Тифлису (данашњи Тбилиси), можда и жеље његове мајке да буде православни свештеник, као и потреби за другом државном језичком стратегијом у новонасталим међунационалним и геополитичким односима, у СССР – у није потпуно спроведена револуционарна реформа разграђивања руског правописа и прелаза на латинично писмо (од средине 1930. године у СССР-у је промијењен партијски курс националне политике).

Године 1928. у СССР-у је основана комисија за латинизацију руске азбуке, али, 25. јануара 1930. Политбиро Централног комитета Савезне комунистичке партије бољшевика, којим је председавао Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин, је наложио Главној управи научних, научно-умјетничких и музејских институција да обустави рад на том програму. Наиме, на руски језик и правопис није примјиењен принцип полицентричног вишеименог `совјетског` руског језика и увођења `двоазбучности` (ћириличне варијанте правописа подударне са латиничном верзијом правописа поунијаћених руса у у Укранији) , као што је урађено у реформи српског језика и правописа.