ПРАЊЕ КРВАВО СТЕЧЕНИХ ПАРА: Вучић је предводник изношења новца из земље

09:30 20.04.2019.

Другог дана састанка Европске Уније и Арапске лиге у Шарм ел Шеику, 25. фебруара ове године, дошло је до састанка делегација Немачке и Саудијске Арабије, на коме је саудијска делегација предала документацију о прању пара преко њених банака.

Ово је био услов да Берлин одустане од тражења да се пустињска монархија стави на црну листу, као и да скоро потпуно укине ембарго на извоз оружја у ту земљу. Међу бројним документима налазе се и они повезани са Србијом и прљавим новцем који из ње потиче, што је била потврда тврдње Европске комисије да је наша земља уплетена у међународно „прање“ пара и да европске банке морају веома пажљиво да контролишу трансакције са нама. А незаконитим новчаним трансакцијама, парама које потичу од илегалне продаје новца, пљачкања фондова, кредитних линија и распродајом државне имовине, сада се потврђује, стоји углавном Александар Вучић и људи из његовог картела

Србија се већ другу годину за редом налази на црној листи међународне организације ФАТФ (скраћеница од енглеског назива Финанциал Ацтион Таск Форце он Монеy Лаундеринг) земаља које не чине довољно у борби против прања пара. Сама чињеница да се нека земља налази на поменутој листи представља упозорење другим државама и финансијским организацијама да поведу рачуна приликом трансфера новчаних средстава, али не повлачи са собом никакве аутоматске санкције. Санкционисање таквих држава препуштено је сувереним земљама, односно међународним организацијама.

Почетком године, када је ФАТФ потврдио своју прошлогодишњу оцену да је Србија једна од 12 земаља на свету које не чине довољно да зауставе прање пара, наша земља је за длаку избегла да буде уврштена на црну листу Европске Уније.

У складу са својим обавезама и овлашћењима Европска комисија је почетком фебруара ове године изнела државама чланицама на усвајање листу земаља које, по дотадашњим сазнањима, толеришу или поспешују прање пара. На тој листи је била и Србија, као и скоро све остале земље са црне листе ФАТФ-а. Озваничење ове листе би за последицу имало да све банке са територије ЕУ морају посебно пажљиво да врше транскције са наведеним државама и територијама.

Предлог листе је повучен у последњем тренутку, јер су се на њој налазиле и територије под јурисдикцијом Сједињених Америчких Држава (као што су Порто Рико или Бахами), које су Европи запретиле увођењем контрамера према пореским рајевима у саставу неких европских држава (на пример Велике Британије или Холандије), због чега је листа повучена „на дораду“.

Иако није озваничена, ова црна листа већ сада производи дејство, јер се истражни органи појединих европских држава по њој руководе трагајући за илегалним новцем.

Како је пренео немачки радио „Деутсцхе Wелле“, на истој црној листи била је и Саудијска Арабија. У то време предстојао је самит земаља ЕУ и Арапске лиге у египатском летовалшту Шарм ел Шеик, а за учешће на њему Немачка је имала два услова: да Саудијску Арабију представља легитимни краљ Салман ибн Абд ал-Азиз, а не његов син и регент осумњичен за организовање убиства новинара Џамала Кашогија, као и да се на састанку делегација две државе говори и о проблему прања новца, пренео је ДW.

Саудијски двор је био спреман да испуни све немачке захтеве и делегације две земље су се крајем фебруара среле на маргинама конференције. У вези проблема прања пара, саудијски краљ је прво изјавио како његова земља ни на који начин у томе не учествује, али су затим његови сарадници предали немачким званичницима само нека од тражених докумената и то искључиво она која се односе на спољна средства. Новац владајуће породице и њених најближих остао је табу тема.

Оно што је за Србију интересантно јесте да су се међу документима налазила и она везана за рачуне већ блокиране претходне јесени, а на којима се налазило око седам милијарди долара новца који је стигао или из Србије или је на други начин повезан са нашом земљом. Замрзавање ових средстава тражили су амерички судови, о чему је Магазин Таблоид већ писао.

Будући да паре не припадају ни саудијској краљевској породици, нити имају икакве везе са овом пустињском монархијом (осим што су рачуни били у њеним банкама) Саудијци су више него радо изашли у сусрет и Американцима, али и Немцима и пружили им на увид сва документа која су имали.

Две недеље касније, 11. марта 2019, у Београд су допутовала два саветника немачке канцеларке Ангеле Меркел који су за циљ имали да поново покрену заустављени бриселски дијалог Београда и Приштине, али и да Александру Вучићу покажу документа добијена у Шарм ел Шеику који доказују умешаност клана српског председника у међународно прање пара, од којих су неке биле намењене и финансирању терористичких организација.

Саудијска Арабија по сваку цену жели да избегне даље заоштравање односа са ЕУ који су затегнути од прошлогодишњег убиства новинара Кашогија, тако да су са изузетном пажњом бирани документи који ће бити предати Немцима у Шарм ел Шеику, посебно јер су исте већ раније имали амерички истражни органи. Осим тога, са саудијском делегацијом коју је предводио краљ Салман разговарала је и британска премијерка Тереза Меј, али о исходу овог разговора нема прецизнијих података, осим да је на столу такође била тема прања пара.

Из онога што је Немцима било дато у Шарм ел Шеику и непосредно после тога, виде се многи путеви којима новац из Србије одлази у иностранство, иако Србија на том састанку никако није била кључна тема. Дајући податке о већини сумњивих новчаних трансакција које су ишле преко рачуна банака у пустињској краљевини, двор у Ријаду је успео да поправи своје односе са званичним Берлином који је одмах после тога скоро потпуно укинуо ембарго на продају оружја Саудисјкој Арабији.

У вези Србије, извештаји добијени од краља Салмана и његових сарадника, употпунили су слику коју су о токовима новца из Србије већ имали немачки истражни органи.

Још је Европска комисија, чије налазе прихвата и преноси ФАТФ, у свом извештају навела како прљави новац који се износи из Србије све мање потиче од зараде из класичног криминала (као што је трговина дрогом, на пример), а све више је зарада остварена у склопу такозваног политичког криминала (корупција и рекетирање привредника).

У времену масовних протеста на улицама Београда и других српских градова у Србији је више страних извештача него обично. У директним контактима са њима може се сазнати како су они запрепашћени нивоом корупције у Србији. Како је рекао један колега из Холандије, буквално свако, од чистачице па навише, очекује „бакшиш“ за пружање услуге која спада у његове редовне обавезе. Његова редакција му је саветовала да у случају потребе оде у неку приватну клинику (трошкове сноси додатно здравствено осигурање), а никако не у државну болницу, јер тамо мора да плати мито који после не може да рефундира од здравственог осигурања.

Најмање петину бруто домаћег производа Србија сваке године губи због мита и корупције.

У свом чланку „Српска владајућа партија добија новац из тајних извора“, швајцарски дневни лист на немачком језику „Неуе Зüрцхер Зеитунг“ (НЗЗ) обавестио је тамошњу јавност о ономе што људи у Србији и европски истражитељи одавно знају, а то је да је више од трећине буџета Александра Вучића на последњим председничким изборима дошло из сумњивих извора. Како произилази из поменутог чланка, владајуће партије се на свим нивоима константно финансирају из прљавог новца. Те „донације“ плаћају криминалци који тако откупљују своју слободу.

Како је објаснио НЗЗ, новац се „пере“ тако што се у готовини даје члановима и присталицама Српске напредне странке да га они уплате као „личну донацију“ (дозвољено је до 40.000 динара). Изабрани чланови морају да изврше оно што се од њих тражи и да о свему ћуте, јер им од тога зависи радно место, тврди НЗЗ. Чак и када овакве ствари доспеју до тужилаштва, цео случај се заташкава, јер су и тужиоци уцењени да у супрутном неће бити реизибрани, преноси циришки лист информације које су доспеле до Европске комисије.

Када се упореде информације добијене у Шарм ел Шеику са онима до којих је Европска комисија раније дошла, открива се један од непресушних извора прљавог новца владајуће партије. Још прошле године је сајт специјализован за праћење догађаја у Србији сербианмонитор.цом, који вести објављује на енглеском, указао на пројекат „Београд на води“ као класичну машину за прање великих количина новца. Сада се откривају и детаљи како све то функционише.

Ако неко жели да заслужи наклоност сведржеће Српске напредне странке, односно самог Александра Вучића (на пример да не би кривично одговарао, или да се у његовом смислу намести неки тендер), пре било ког разговора је дужан да купи стан или локал у „Београду на води“.

Како је изнео сербианмонитор.цом, цена квадратног метра је на почетку износила 3.000 евра, иако је, како је Магазин Таблоид већ писао, његова реална вредност испод 2.000 евра. У међувремену је преко такозваног „пирамидалног система“ цена нарасла на 7,111 евра, пише поменути портал, са тенденцијом даљег раста. Радило се по истом принципу по коме је, на пример, функционисала „Дафимент банка“, само што се у овом случају трговало некретнинама.

Први купац, који је платио 3.000 евра за квадрат, стан је продавао новом који би хтео да „опере“ своју биографију, али по цени коју су раније уговорили посредници блиски властима и која је била вишеструко увећана. Новац није добијао продавац стана, већ поменути посредници који су га предавали својим налогодавцима из Вучићевог клана. Касније би се стан поново продавао на исти начин и тако је цена квадрата дуплирана за кратко време.

Ко стварно стоји иза пројекта „Београд на води“ до скоро није могло да се одгонетне, јер је Мохамед Алабар, који се једини редовно појављивао у име „страног инвеститора“, заступао неколико компанија које су на непрозиран начин међусобно повезане. Прво се говорило да он заступа компанију „Емаар Пропертиес“ из Абу Дабија, која располаже капиталом од преко девет милијарди долара и која би била у стању да финансијски поднесе терет изградње.

Одмах по потписивању уговора о изградњи „Београда на води“, Алабар је листу „Арабиан бусинесс“ дао интервју у коме објашњава како компанија „Емаар“ није заинтересована да инвестира у Београд, јер не види потенцијал у српском тржишту. Алабар је тада рекао и нешто што је пробудило пажњу свих који се баве овом темом: „Сматрам да је моја патриотска дужност да допринесем успеху пројекта Београд на води на тако високом нивоу.“ Шта значи „патриотска дужноаст“ у једном чисто комерцијалном пројекту открива се упоређивањем докумената које је дала делегација Саудијске Арабије са ранијим сазнањима Европске комисије.

Као „страни инвеститор“ на крају се појавила компанија „Еагле Хиллс“, исто из Уједињених Арапских Емирата, основана наменски да спроведе пројекат у Београду. О том предузећу се изузетно мало зна. Чак ни увек одлично обавештена агенција „Блоомберг“ не наводи ни ко су њени оснивачи нити коликим капиталом располаже. Званична интернет презентација „Емаар Пропертиес“ наводи десетак ћерки-фирми, али међу њима нема „Еагле Хиллс“-а. На интернету једино може да се нађе да ова компанија, осим у Београду, сличне пројекте изводи и у другим државама. Модел њеног рада је, међутим, свуда исти. Главни финансијер је увек земља у којој се гради, док је „Еагле Хиллс“ само посредник и координатор између стварног инвеститора (државе) и банака које дају кредите на основу гаранција државе и извођача радова. Нигде нема података о инвестицијама самог „Еагле Хиллс“-а.

По овоме, сербианмонитор.цом закључује како се и „Београд на води“ финансира из кредита који су добијени на основу гаранција које је дала Србија. Ово је само делимично тачно.

„Страни инвеститор“, односно „Еагле Хиллс“ је 2016 за јединог извођача радова ангажовао „Страбаг“ д.о.о. из Београда, ћерку-фирму аустријске компаније истог имена. На овај начин су делови пословања на пројекту „Београд на води“ постали доступни истражитељима Европске комисије, будући да „Страбаг СА“ своје седиште има на територији Европске Уније, у Бечу, и послује транспарентно, у складу са прописима ЕУ.

Из тако прикупљених података видело се како београдски „Страбаг“ д.о.о. новац мањим делом добија од „инвеститора“, а већим делом од државе Србије и то посредним путем. Наиме, ово предузеће, чији је генерални директор српски држављанин Драган Павелић, неизбежни је победник на свим високоприносним пословима изградње у Србији.

Један од послова који изводи ово предузеће је и реконструкција београдског Трга Републике за који од града добија скоро осам милиона евра, најмање троструко више него што радови заиста вреде. „Страбаг“ изводи радове и на изградњи моста преко Саве код Остружнице, али током неколико ненајављених посета министарке Зоране Михајловић ту није затечен ни један радник. Упркос томе, ова компанија нити је платила казнене пенале, нити је искључена из учествовања на другим тендерима. Оваквих случајева има доста.

Радници и материјал који су потребни за плаћена градилишта пребацују се на „Београд на води“, откривају документа из мајке-компаније у Бечу, тако да приватну „инвестицију“ арапске компаније финансирају грађани Србије кроз плаћање пореза. Новац који затим „Еагле Хиллс“ добија од продаје станова је чист добитак и пребацује се на рачуне у иностранству.

Европска комисија је утврдила како се илегално зарађени новац (а под тиме се подразумевају сва средства која нису опорезована иако закон то налаже) из Србије највише пребацује у следеће земље Европске Уније: Мађарска (највећим делом новац од класичних криминалних активности, нешто и од појединих српских тајкуна, који се затим пребацује на рачуне у другим источно-европским земљама), Холандија (највише долази од тајкуна из Србије и страних компанија које би да „оперу“ паре кроз инвестиције у Србији), Луксембург (ту се слива највише новца од особа повезаних са кланом Вучићевих и нешто мало од класичног криминала), Малта (скоро искључиво новац од илегалне трговине оружјем) и Кипар (новац од класичног криминала, али и онај зарађен политичким криминалом, делом директно, али највише преко банака у Луксембургу или некој другој ЕУ чланици, који се затим пребацује у банке на Блиском истоку, односно ту је „скретница“ у коју стиже новац из банака у другим ЕУ земљама пре пребацивања на крајњу дестинацију у неку од арапских земаља).

Новац замрзнут на рачуну у Саудијској Арабији, показују документа добијена у Шарм ел Шеику, највише се пристизао из банка у Луксембургу и на Кипру, некада директно, а некада преко рачуна у либанским банкама. Новац са Малте није уплаћиван на исте рачуне, јер он потиче од илегалне трговине оружјем где су купци заливски шеици (финансијери исламистичких покрета) који су истовремено били и власници дела пара замрзнутих у Саудијској Арабији. Новац је у овом случају често ишао у супротном смеру: из саудијске банке на рачуне на Малти.

Ту се налази и објашњење за „патриотске разлоге“ због којих је Мохамед Алабар прихватио да учествује у пројекту „Београд на води“: Оно што економски није било исплативо за велики „Емаар“, није исплативо ни за „Еагле Хиллс“, али се уложени новац користи за куповину оружја на црно којим заливски шеици (Алабарове газде) снабдевају исламисте.

За сада је Европска комисија успела да утврди да је најмање милијарду евра илегалних пара из Србије прошло кроз рачуне банака у Бенелуксу, највише оних у Холандији (која има неколико пореских рајева) и Луксембургу, а нешто мало и преко Белгије. Ово је само врх леденог брега и даља истрага је у току. На Малти је откривено нешто више од 300 милиона евра повезаних са Србијом за које се сматра да су добијени продајом оружја на црно.

Документа из Шарм ел Шеика, као и она које је двор у Ријаду обећао Меркеловој да ће бити достављени Европској комисији, могу да изазову тектонски поремећај гори од оног који је изазвало објављивање такозваних „Папира из Панаме“. Она су посебно значајна за Србију, јер представљају камичак који уклапа различите делове мозаика. Због тога су се они и нашли у путним торбама саветника Меркелове који су на овај начин притисли Вучића да или ради онако како је у интересу Берлина, или ће документација одмах бити послеђена истражним органима Европске Уније.

А 1. Европска комисија утврдила: годишњи обрт нарко картела у Србији преко милијарду евра!

Последњи извештај Европске комисије који је ФАТФ јавно објавио потиче још из априла 2013. Извештаји после тог нису доступни јавности, али се из навода саме агенције види да се они много не разликују, због чега је наша земља и стављена на црну листу као једина земља из Европе.

На страни 15 поменутог извештаја ЕК наводи како је годишња вредност трговине наркотицима у Србији 1.297.300.000 евра! Како се види из каснијих извештаја ЕК о току новца из Србије ово представља мали део пара – остатак, очигледно, највећим делом потиче из такозваног политичког криминала (корупција и слично). Осим тога, како наводи ЕК, исте те године је Дирекција за управљање привремено одузетом и конфискованом имовином управљала имовином укупне вредности од око 350 милиона евра (одузетом у претходном периоду, а не само те године), што показује дебакл државе у борби против организованог криминала.

Европска комисија је такође утврдила како се велики део пара које се „перу“ у самој Србији улаже у некретнине (стране 17 и 18). Још је тада утврђено да нико у Србији не контролише порекло пара уложених у станове али се као извор прихода, и то легалних, прихвата зарада од продаје непокретности. Купца, дакле, држава не контролше одакле му новац за куповину, док продавац зарађене паре од продаје приказује као легални приход и може исте да инвестира у легалне послове.

На овај начин функционише не само „Београд на води“, већ и скоро целокупно тржиште некретнинама у Србији. Упркос инсистирању Европске комисије да се ово измени, до настанка овог чланка са државне стране ништа није учињено. Тако имамо апсурд да онај ко хоће на шалтеру банке да уплати 10.000 евра у кешу мора да доказује легално порекло пара, али онај ко кешом плаћа некретнину у вредности од милион евра то није дужан да учини!