Прочитај ми чланакОдлазак српске делегације у Берлин 29. априла праћен је читавим низом изјава српских званичника о Косову и решавању косовског проблема.
Председник Србије Александар Вучић свакодневно даје понеку изјаву о Косову, у којима је како време одмиче све мање оптимизма. Председник Србије тако тврди како има утисак „да су сви у региону, Европи и свету сахранили било какву шансу за било какав споразум“.
Председништво Србије
Србија је по његовим речима учинила све да дође до некаквог компромиса, и та изјава је практично појашњење свега онога што је Александар Вучић изрекао пред својим страначким колегама на Главном одбору Српске напредне странке (СНС).
Председник СНС је и ту прилику искористио да истакне „како ће се од Београда „тражити да признамо Косово а да не добијемо ништа“, и како у Берлину очекује „почетак захтева за нови формат, где би циљ требало да буде пуна независност, а да Србија не добије ништа“.
Београдски медији већ данима наглашавају како ће регионална конференција у Берлину бити место на којем ће Србија добити некакве ултиматуме и планове на које ће морати да пристане. Потпуно другачији став износи председник Косова Хашим Тачи, који каже да у Берлину неће бити никаквог плана за споразум Београда и Приштине, и да скуп нема никакву тајну агенду.
Преноси се и писање западних медија, који наводе да ће се у Берлину заправо „сахранити“ идеја о промени граница по етничком принципу, и да ће Немачка предложити специјалан статус за север Косова. Београд у сваком случају очекује да добије „нешто“, а та идеја је уско повезана са неким територијалним очекивањима. Инсистирање да се добије „нешто“ је већ дуже време и окосница изјава српских власти. Са друге стране је све гласније противљење појединих западних земаља идеји корекције граница, и успех берлинске конференције ће очито зависити од процене учесника, пре свега Србије, да ли су добили „нешто“ или „ништа“.
Косово је европски проблем?
Мислим да је циљ берлинске конференције да се одржи читава идеја разговора Београда и Приштине, који су сада потпуно прекинути, оцењује за ДW Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове.
– Проблем Косова због европских избора такође неће бити у фокусу Европске уније (ЕУ) бар до јесени – додаје Бешири, и истиче да „можемо очекивати да ће Француска снажно подржати немачко противљење разграничењу или корекцији граница. То може бити и једна врло снажна порука да ће се проблем Косова решавати у Европи, јер је то њено двориште, а не у Вашингтону“.
ВЛАСТ ОДБИЛА ЗАХТЕВЕ ОПОЗИЦИЈЕ, настављају се протести у Београду https://t.co/I2gsiLcqz9
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 20, 2019
Политички аналитичар из Београда Драгомир Анђелковић сматра да ће се, осим општих места о спорој али достижној европској перспективи Западног Балкана, у Берлину промовисати и унутрашња политика ЕУ:
– У том смислу ће Меркелова и Макрон послати поруку да имају иницијативу, и да без обзира на критике они држе ствари под контролом на Косову, и да ту спорну област не препуштају ни Америци ни Русији – каже Анђелковић.
Суштина приче о специјалном статусу за север Косова је покушај да се пронађе неко прелазно решење, које би омогућило Косову да напредује ка међународним организацијама, потенцијално можда и ка чланству у Уједињеним нацијама, истиче Наим Лео Бешири.
– Србија би са друге стране можда добила неке економске повластице, или убрзан напредак ка ЕУ. Француска тренутно нема превише ентузијазма за тај убрзани пут, и ту би можда могло доћи до неког договора Немачке и Француске – каже Бешири.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
