Прочитај ми чланак

ЂУКАНОВИЋ о КиМ: Против сам корекције граница, ваљда знате да нисам наиван

0

Председник Црне Горе Мило Ђукановић противи се корекцији границе између централне Србије и Косова.

Како каже, противи се, не зато што сумња у способност „два лидера, Београда и Приштине“ да се о томе договоре и договор имплементирају, већ због тога што се пита шта су гаранције да се са таквим идејама неће наставити на Балкану, али и у Европи.

У интервјуу за ББЦ Ђукановић пита да ли то значи да се тиме одустаје од модела мултиетницког друштва на Балкану, да ли се враћамо у 90-те и јесмо ли заборавили на рат инспирисани тим идејама – да се направе етницки и верски хомогеније и увећане „велика Србија, Хрватска и Албанија“.

„Ко може да нас разумно и убедљиво увери да и данас свака корекција граница мотивисана етницком или верском хомогенизацијом није само први корак у том правцу? Морамо о томе целовито и дугороцно промишљати,…, да не направимо корак у погрешном смеру и изазовемо домино ефекат ретроградних идеја“, навео је Ђукановић.

На питање зашто су поново захладнели односи са Београдом и констатацију да су се Подгорица и Београд политицки, у последње време, знацајно удаљили с обзиром на то да је последњи сусрет два председника био онај Филипа Вујановица и Томислава Николица 2015. године у Подгорици, а премијерски Александра Вуцица и Душка Марковица у Београду у фебруару 2017. године, Ђукановић каже да је „приметио да изостају званични“ сусрети, што је, сматра, необично.

Тврди да је званична Подгорица у свакој прилици показивала спремност да буде актер билатералног сусрета на највишем нивоу, али да истовремено уважава околности да је Србија, како каже, целином пажње државне политике заокупљена решавањем питања са Косовом и да се зато на тим сусретиам није инсистирало.

„Ништа у нашим односима не гори“, каже Ђукановић и подсећа да се са српским колегом Александром Вучићем састао на Безбедносном форуму у Минхену у фебруару ове године, а да су се телефоном цули половином априла, два дана пре овог интервјуа.

На опаску да је дипломатска хладноћа између двеју држава праћена „врелом офанзивом провладине таблоидне штампе и телевизија у Србији према црногорском државном врху који је оптуживан за подривање српске политике, понајвише на питању Косова, Ђукановић потврђује да је то регистровао и да то код њега, како каже, буди сумње и упућује на одређене претпоставке.

„Ваљда знате да нисам наиван човек. Али нисам ни плашљив, нити томе дајем превелики знацај. Знам да је за успех политике најважније добро урадити посао код куце. Нагледао сам се тих промена расположења из одређених делова београдске политицке и медијске сцене и могу да претпоставим да це доћи фаза у којој ће писати потпуно пријатељски и о Црној Гори, и о мени“, каже Ђукановић.

Тврди да и из личног искуства зна понешто о томе да те медије и државни врх у Београду сврстава у себи наклоњене, те да му је зато, како каже, тешко да претпостави да је реч о уређивацкој политици независних медија, аутономних у односу на неке политицке центре у Београду.

Са Вучићем, каже, о томе није разговарао.

А на питање зашто није, Ђукановић каже да је то зато јер су сви њихови разговори тематски, усредсређени на најактуелнија регионална питања и питања односа са ЕУ.

Не мисли, додаје, да је нужно да он то питање потенцира, јер не жели да ико од његових саговорника претпостави да му је потребна помоц и заштита од медијске кампање.

„Од тога сам се увек бранио и одбранио сам. Али, оцекивао бих, рецимо, да цујем неку рец објашњења са друге стране – зашто се то догада и колико има везе са неким важним политицким процесима који су у току, попут преговора са Косовом. Или са питањем наводне угрожености српске заједнице у Црној Гори, коју потенцирају неки од њених политицких лидера који су од Милошевицевог времена цешце били противници свих нових власти у Србији него њихови савезници“

На опаску да овакво загревање односа на релацији Београд – Подгорица може заправо одговара и једном и другом режиму да консолидују своје национално опредељено бирачко тело, Ђукановиц каже да у томе не тражи шансу, нити би манипулисао тим питањима.

„Прошло је време, како је неко рекао, да се овде отвара кишобран ако у Београду поцне да пада киша. О обостраним односима морамо заједно водити рацуна, са додатном пажњом оног државног руководства са чијег се терена та атмосфера доминантно квари.“

Ђукановиц предпоставља да би деловање просрпске опозиције у Црној Гори могло изгледати као допринос тој атмосфери.

„Бежећи од одговорности за то што су увек били против свих одлука које је савремена Црна Гора доносила током више од последње две деценије, они себе представљају жртвом у Црној Гори. У прилог оцени да није реч о националном, него о политичком питању, приметио бих да су они најцешце били и против свих позитивних промена у Србији. Ја не видим да је овде ико дискриминисан“.

Идеје о „уставним преформулацијама“ Црне Горе у државу српског и црногорског народа или отпор црногорском језику, Ђукановиц оцењује као „ретроградне идеје које покушавају да угрозе темељно опредељење да градимо грађанску државу, мултиетницко друштво.“

„Зато се у нашем Уставу Црна Гора не дефинише као држава Црногораца, логицно ни било које друге националне групације, него као држава свих њених градана – и то сматрам нашом највреднијом тековином“, закључио је председник Црне Горе.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!