КАКО ФУНКЦИОНИШЕ АЈАКСОВА чувена школа фудбала?

Милорад Гачевић

09:10 19.04.2019.

Фудбалери Ајакса задивили су Европу елиминисањем Реал Мадрида и Јувентуса, а надалеко су познати по школи фудбала. Ево како она тачно функционише и на којим принципима.

У Амстердаму ћемо затећи фудбалере свих узрасних категорија како на теренима у Спортском парку Де Тоекомст (који се налази у близини Амстердам арене и садржи велики број терена за игру и мали стадион капацитета 2.250 места за седење) поносно настављају традицију у Ајаксовој фудбалској академији која је, уз дужно поштовање према славној прошлости, увек окренута будућности, како само име седишта академије говори (тоекомст на холандском значи будућност). На леђима прошлих покољења ајаксовци корачају ка будућности.

Није случајно то што Ајакс у свету фудбала има одличну репутацију. Она не почива једино на оствареним резултатима и славним фудбалерима – за репутацију Ајакса у великој мери заслужна је управо славна Ајаксова школа фудбала. У Ајаксу важи правило да на сваке две године три нова фудбалера из омладинске фудбалске школе морају да постану део првог тима. Немачки стручњак за рад са млађим категоријама Норберт Вајт (Виетх) сматра да тајну успеха Ајакса треба тражити у „чврстој и конзистентној сарадњи између омладинске и професионалне секције клуба“. Квалитет рада у клубу мери се према томе колико је младих фудбалера нашло место у првом тиму. Развој младих фудбалера зато лежи у самом срцу тренерског рада.

Ајаксова фудбалска академија почива на неколико основних принципа који представљају императив за све људе који у њој раде. Међу њима се истичу два принципа. Први се односи на континуирано праћење развоја фудбалера према јасним критеријумима, а ради правовремене и адекватне селекције и правилног развоја самих фудбалера у складу са захтевима који се постављају у школи. Континуитет праћења развоја младих фудбалера омогућен је континуираним радом тренера. Дуготрајан рад тренера са ученицима исте узрасне категорије један је од главних императива у раду школе. У Ајаксу се идентичан значај придаје раду са свим узрасним категоријама. То конкретно значи да се подједнако важним сматра рад са дечацима од 8 до 10 година и професионалним фудбалерима првог тима. У Ајаксовој школи фудбала напросто нису пожељни тренери који немају амбицију да са фудбалерима одређеног узрасног доба раде на дуже стазе. Тренери млађих категорија морају бити срећни што раде са младим фудбалерима и свесни тога колико је њихов рад значајан за клуб.

Други битан принцип, захваљујући којем је Ајакс можда и најпрепознатљивији у свету фудбала, везан је за постојање одређене врсте фудбалске филозофије, тачније и конкретније речено, одређеног стила игре који сви тренери који раде у клубу морају да прихвате, што значи да тренери Ајакса немају право индивидуалног избора стила игре. У Ајаксу, дакле, постоји пожељан начин, тј. стил игре који и данас почива на принципима тоталног фудбала. Процес школовања фудбалера увек мора да се управља према том стилу, а он мора да садржи техничку супериорност, нападачку оријентацију и мора да буде забаван. Тај стил почива на оријентацији на поседу лопте, индивидуалној слободи коју играчи имају у реализацији ситуација у самој завршници напада, сужавању простора за игру противника и пресингу који се реализује на противничкој половини. Посебно се инсистира на томе да играчи морају да помажу једни другима. Крајњи циљ школовања фудбалера јесте оспособљавање фудбалера да одговоре захтевима стила игре Ајакса у тренутку када постану чланови сениорског тима.

У ту сврху у школи се непрестано врши селекција чији циљ је да школовање наставе фудбалери за које се процени да имају највеће шансе да се развију у складу са захтевима Ајаксовог стила. Селекција се одвија на основу општих селекционих принципа, тј. критеријума и на основу посебних селекционих параметара. Док општи селекциони принципи важе за све узрасне категорије, за селекцију играча у различитим узрасним категоријама користе се различити селекциони параметри. Главни селекциони принципи, тј. критеријуми познати су под називом ТИПС, што је акроним изведен од енглеских речи: Тецхниqуе (техника), Интеллигенце (интелигенција) или Инсигхт (увид), Персоналитy (личност), и Спеед (брзина). Дакле, у Ајаксу предност имају фудбалери који поседују технику, интелигенцију, личност и брзину.

Иако је одлична техничка обученост, која у Ајаксовој фудбалској филозофији првенствено подразумева равномеран и подједнак развој свих елемената фудбалске технике и посебно постојање и развој способности за контролу лопте у свим ситуацијама, практично нужан услов за учешће у фудбалској игри, у Ајаксовој школи посебно инсистирају на три преостале компоненте у оквиру ТИПС-а. Млади фудбалери који поседују интелигенцију, личност и брзину имају предност. То је тако зато што у Ајаксу сматрају да је технику увек могуће поправљати, док је на интелигенцију, личност и брзину веома тешко утицати. Под интелигенцијом у Ајаксовој школи првенствено подразумевају способност за добро уочавање ситуације на терену (преглед игре) и за могућност предвиђања њеног даљег развоја (антиципација).

Према поимању фудбала које важи у Ајаксу, фудбалер који има личност поседује способности за добру комуникацију са саиграчима и склоност ка дисциплинованом и посвећеном раду. У погледу овог параметра у Ајаксу посебно инсистирају на способности за креативно деловање, затим на одважности, самоуверености и харизматичности. Ајаксови фудбалери морају бити у стању да превазилазе шаблоне и да уместо тога траже нова и неочекивана решења (креативност). Они такође морају бити постојани у сваком дуелу и спремни да се супроставе јачем противнику (одважност). Исто тако, они морају да верују у могућност остварења свих задатака који су пред њих постављени (самоувереност). Најзад, они морају бити харизматични, што значи да морају поседовати дар (на грчком харизма значи божански или специјални дар), тј. моћ да утичу на припаднике колектива у смислу да их подстичу на одважност и да им уливају веру у успех. Коначно, у Ајаксу под брзином подразумевају способност фудбалера за брзо постављање, покретљивост и брзо трчање на кратким и дужим деоницама.

Иако се одређени селекциони параметри разликују у зависности од узрасне категорије фудбалера, у Ајаксовој школи, поред основних селекционих принципа, ипак постоје параметри који су мање-више заједнички у свим узрасним категоријама, и који произиазе из општих селекционих критеријума. Споменути параметри односе се на техничке и тактичке захтеве, посебне облике фудбалског знања, физичке вештине и карактеристике личности. С обзиром на то да постоји велики број тих параметара који варирају у односу на узрасне категорије, овде можемо издвојити само неке параметре који се спомињу у једној од брошура Ајаксове академије – они се у мањој или већој мери јављају у свим узрасним категоријама, али су посебно битни у узрасном добу између 12 и 14 године.

На техничком плану од младих фудбалера Ајакса захтевају се следеће способности. Коришћење обе ноге у извођењу техничких елемената, пријем лопте свим деловима тела осим рукама, жонглирање лопте свим деловима тела осим рукама, способност упућивања пасова из места и кретања, способност за упућивање прецизних удараца ка голу, правилно извођење удараца главом, способност за дриблинге и “лажна“ кретања, способност за ограђивање и задржавање лопте под притиском противника, способност одузимања лопте противнику итд.

На тактичком плану захтевају се следеће способности. Добро позиционирање и по ширини и по дужини простора, утрчавање у празан простор, заузимање одговарајуће позиције за пријем лопте, заузимање позиције саиграча и развијање способности за игру на различитим позицијама, способност сагледавања ситуације на терену ван видеокруга позиције на којој се налази лопта, способност за доношење одлуке о томе у којем тренутку је потребно додати лопту, а у ком кренути у дриблинг, способност контроле лопте и доброг заграђивања приликом дриблинга, способност покривања простора приликом напада противника, способност маркирања најопаснијег противничког фудбалера.

Под посебним облицима фудбалског знања (енг. Кноw-хоw) у Ајаксу подразумевају то да млади фудбалери морају да науче правила игре, да знају како да одржавају своју спортску опрему, да буду упознати са начином исхране фудбалера, и посебно, да добро познају Ајаксов стил и систем игре и тренинга, и уопште, специфичну културу коју фудбалски клуб Ајакс гаји.

На физичком плану од фудбалера Ајаксове академије очекује се да имају развијену правилну технику кретања која омогућава координисано трчање, да поседују могућност за спринтеве у свим правцима, да развију покретљивост свих делова тела, да науче како да користе тело у дуел игри, да науче да скачу одражавајући се помоћу једне и помоћу обе ноге итд.

У академији се посебно инсистира на развијању способности везаних за личност фудбалера. Још од најмлађег узраста фудбалери Ајакса морају да науче да се понашају спортски, у смислу да поштују противника, да поштују судију и прихватају његове одлуке, да сарађују са саиграчима, тренером, његовим сарадницима и свима који раде у Академији, да прихвате да је фудбал тимски спорт, да буду самокритични и отворени за мишљења саиграча, да анализирају своју игру, тренинге и утакмице, да прихватају лидере у тиму, да буду концентрисани и посвећени раду на тренинзима, да буду одговорни према спортској опреми, да слушају своје тело и избегну повреде итд.

Када је о организацији рада реч, у Ајаксовој академији фудбалери су подељени на неколико узрасних категорија: од 8 до 10 година, 10-12 година, 12-14 година, 14-16 година и од 16 до 20 година. Кроз процес селекције у свим узрасним категоријама формирају се тимови који се састоје од 16 фудбалера. У сваком тиму налазе се два голмана, четири деснонога фудбалера која заузимају позиције десног бека (2), десног везног фудбалера (6) и деснокрилног нападача (7), четири левонога фудбалера која заузимају позиције левог бека (5), левог везног фудбалера (8) и левокрилног нападача (11), три фудбалера на позицији централних одбрамбених фудбалера (3 и 4) и три фудбалера на позицији нападача и позицији иза нападача (9 и 10).

Наравно, у складу са Ајаксовом филозофијом и традицијом тоталног фудбала која се у академији истрајно гаји, у току свог играчког развија фудбалери играју на различитим позицијама у тиму. Преферирани систем игре до 2001. године је био стари добри Михелсов 3-4-3 систем, док је сада то систем 4-3-3, при чему се та два система стално варирају, тј. трансформишу из једног у други у току саме игре, као што је то уосталом био случај већ код Михелса. Исто тако, инсистира се на томе да у одређеним фазама рада са фудбалерима треба да буду акцентовани одређени аспекти које треба развијати код младих фудбалера – у узрасту између 10 и 12 године акценат у раду је на техници, а у узрасту од 12 до 18 године на тактици. У самом тренажном процесу постоје три основна развојна периода: у првом (играчи од 8 до 11 година) развија се позициона игра и техника; у другом (играчи од 12 до 14 година) развија се тимска игра; у трећем (играчи од 15 до 18 година) развија се тактика и учење како да се остварују победе.

Како академија има велики број полазника, селекција мора бити перманетно вршена на основу утврђених критеријума. Различите врсте тестирања фудбалера се врше непрестано, док се два пута годишње, у априлу и децембру, подноси детаљан извештај о каркатеристикама и развоју сваког играча. Ајаксова академија специфична је по томе што се у њој инсиситра на томе да сами млади фудбалери и посебно њихови родитељи буду у потпуности упознати са радом тренера. Родитељи су упућени у то како се ради са њиховом децом и добијају детаљне извештаје о њиховом развоју.

У Ајаксовој академији одлазе и корак даље и покушавају да успоставе везе са широм социјалном заједницом. То они на пример чине тако што фудбал покушавају да изместе и ван граница саме академије. Два пута недељно млади фудбалери обављају активности ван академије у посебним фудбалским парковима и игралиштима широм Амстердама. То су активности везане за игре са лоптом, попут ножног тениса. У том смислу веома важно је истаћи да се у академији инсистира на томе да се практично читав тренажни процес одвија кроз рад са лоптом. У Ајаксу сматрају да фудбалери никад не могу да проведу довољно времена са лоптом. Зато на сваком тренингу Ајакса у свим категоријама игра са лоптом и технички елементи јесу саставни део уводне фазе тренинга, тј. загревања. У Ајаксу „суво трчање“ на тренингу није на цени. Новинар и фудбалски тренер Јорит Сминк истиче да за ајаксовце „додавање и шутирање на гол јесу темељи фудбалске игре“.

У европском фудбалу изгледа с пуним правом важи правило према којем сигурно много зна фудбалер који прође Ајаксову фудбалску школу. А историја Ајакса је историја пређеног пута од ученика до учитеља, од шегрта до мајстора. Холанђани су фудбал учили од Енглеза, а сада они подучавају цео фудбалски свет. Питомци Ајаксове фудбалске школе и њене филозофије деценијама уназад унапређују фудбал широм света.

Некад су то чинили искључиво као врхунски фудбалски и тренерски асови великих клубова, док данас, у ери фудбалске глобализације, то чине унапређујући фудбалске тимове у малим и/или финансијским средствима сиромашнијим срединама. Где год да дођу, у богате клубове врхунског нивоа или у релативно сиромашне клубове из малих средина, питомци Ајаксове фудбалске академије остављају значајан траг и на терену праве разлику (нпр, Мичел Доналд, питомац Ајаксове фудбалске академије, уписао се у историју Црвене звезде јер је био први фудбалер из иностранства који је носио капитенску траку београдског клуба). За то је заслужна филозофија која је у Ајаксовој академији убризгана у њихов фудбалски крвоток.