ИМАМО ЛИ ОДГОВОР на пројекат „велике Албаније”

Слободан Прошић

07:45 19.04.2019.

Најављено укидање граница између Албаније и Косова не само да представља акт непријатељства уперен против Србије, већ прети да уруши и постхладноратовски поредак на Балкану

Вест да су албански војници у униформама Кфора ушли у северни део Митровице представља врхунац у склопу маневара који имају циљ да се нормализује присуство војске Албаније на територији Косова. Први у низу маневара био је оснивање тзв. војске Косова, да би процес јачања оружаних снага Приштине недавно добио директну подршку Албаније учешћем њених ОС у заједничким војним вежбама. Овоме треба додати план уједињења Албанаца до 2025, који је влада Албаније званично обнародовала у Пећи 26. новембра 2018. МСП не само да није адекватно реаговало на овакве драстичне насртаје на суверенитет Србије, већ је од увођења такса у износу од 100 одсто (што је, због апсурда овог износа, само други назив за политички притисак) на робу из Србије и Босне и Херцеговине пропустило прилику да парира овим потезима Приштине. У недостатку иницијативности наше дипломатије, питање такса је сведено на пуки економизам, уместо да се сагледа у контексту нове стратешке једначине која инструментализује економске притиске на Србију у циљу дестабилизације и угрожавања њеног суверенитета.

За то време, пројекат „велике Албаније” напредује корак по корак. Најављено укидање граница између Албаније и Косова не само да представља акт непријатељства уперен против Србије, већ прети да уруши и постхладноратовски поредак на Балкану. Поставља се само питање хоће ли Европа дозволити да се настави прекрајање граница које би означило оживљавање иреденте и поновно отварање ратног сукоба на Балкану.

Данас смо, међутим, суочени не само са геополитичким преобликовањем простора источне Европе, већ и са довршавањем одговарајуће стратегије започете деведесетих година на Балкану. Реч је о креирању новог поретка који не подразумева класични појам савезника (као што смо својевремено могли да закључимо из флоскуле о старој Европи, ненаклоњеној Америци и тзв. новој Европи, која свој курс равна према Вашингтону), већ захтева приврженост америчком унилатерализму. Та приврженост се до јуче мерила способношћу Европе да следи Америку тамо где су угрожени њени, али шире посматрано, и заједнички интереси. И тада је, после Ирачког рата, јасно речено да Америци нису потребни савезници на папиру, већ „коалиција вољних”.

Све што се накнадно догађало, од Авганистана до Сирије, одиграло се по овом шаблону. Са Трампом је тај принцип до краја огољен, захтевом да се Европљани за сопствену одбрану маше свог џепа и престану да живе – како је то Роберт Кејган написао – „у постмодерном рају”, који им је омогућио економски просперитет захваљујући одбрамбеном кишобрану САД. Изгледа да је период тог просперитета окончан, судећи по „жутим прслуцима” и потенцијалу насиља које смо видели на улицама француских градова. Европска унија је на силазној путањи, јер производи више проблема но што може да их реши. То потврђују и штура административна саопштења која се упућују Приштини из Брисела.

Али не треба се заваравати, консолидација ЕУ није на видику. Напротив, њено слабљење биће настављено, јер како објаснити изостанак реакција на наговештај стварања „велике Албаније”? У Бриселу је очигледно укључен аутоматски пилот. Поновно се обистињује прекор Вашингтона упућен Европској унији: Ко ће се у Бриселу јавити на телефон из Вашингтона?

Данас је одговор још теже дати, с обзиром на помућене односе САД и Немачке. Било како било, ако је деоба Европе на „нову” и „стару” била актуелна деведесетих година, она се данас продубљује брисањем њеног културно-историјског идентитета, уз наставак пројекта либанизације, распарчавања и каљења нових савезника, управо на трусном подручју Балкана. Поставља се коначно питање: како се Србија може томе одупрети? Захлађењем дипломатских односа са Тираном, уз захтев Европској унији да принцип условљавања (conditionality) европског пута, који је справљен у Бриселу ради успоравања Србије у преговорима са ЕУ, сада преусмери ка Приштини.

Дипломата у пензији, члан Српског спољнополитичког круга