Ботови постају све чешћа појава како у свету, тако и у Србији. Људи који својим коментарима на интернету стварају илузију огромне подршке некоме или пак стварају супротан утисак, и најчешће се користе у политичке сврхе.

Ботовање је организовано дејство групе појединаца, чија је намера да величају неку личност или идеју, или да је омаловаже. Користе се да створе општи утисак о нечему, који иде у корист политичком или другом органу који их ангажује.

У свету постоје “фарме кликова”, које се најчешће налазе у сиромашнијим земљама, где је и радна снага јефтина, као што су Кина, Индија, Непал, Шри Ланка, Египат…

Овај појам је постао јако распрострањен и креће се од појединачних ботова до огромних складишта у којима се налазе хиљаде телефона и компјутера.

Саговорница Данаса Татјана Веховец, извршна директорка Центра за нове медије Либер, каже да “ботовање, како га ми зовемо, односно астротурфинг*, како се прецизније терминолошки одређује ова појава, настало је још половином 80-их година, као облик маркетиншког засипања јавности добрим (или лошим, ако је и у интересу конкуренције) мишљења о нечему (производ, услуга, политчка опција, нацрт новог закона и јавна расправа о њему…), што има задатак да утиче на мишљење осталих”.

“Нама најближе сећање на ботове, када их нисмо тако називали, била је инситуција „писма читалаца“ у новинама, када је преко неког измишљеног или анонимног читаоца, требало пласирати неки став или мишљење, а како би се повела расправа и утицало на јавно мњење”, објашњава Веховец.

Она наводи да је “појавом интернета, пре свега друштвених мрежа, астротурфинг подигнут на ниво озбиљне стратегије у политичкој или пословној борби и увек, с правом, има негативно значење”.

Како каже, прве овакве појаве приметиле су се 2009. године у САД.

“Прве онлине појаве астротурфинга у политици региструју се у кампањи конзервативаца током избора у САД. Од онда се многе државе могу „похвалити“ оваквом праксом у политичком маркетингу. Код нас смо упослене ботове, запазили 2014. године, а њихов модус операнди објаснили и доказали 2015. године”, каже Веховец.

Ботови су људи који искључиво раде за новац или неку другу корист.

“Ботови су људи који су упослени да за нечији интерес промовишу неко мишљење. Они за то примају новац, или добијају посао, или имају неки трећи економски или пословни интерес. Фанатици нису ботови. То су људи који верују и френетично то заступају, за џабе. Докле год нема пословног ангажовања и ботовске економије, не би требало да етикетирамо људе као ботове”, објашњава она.

Веховец наводи да “сваки пут када своје неистомишљенике назовемо ботом, или некога ко страсно заступа своје аутентично мишљење погрешно прозовемо ботом, ми девалвирамо стварни проблем ботовске појаве у Србији: армију плаћених људи који који таргетују и злостављају своје жртве на Интернету, по команди и договору, за интерес свог послодавца и за то примају новац. Ботови су пошаст, а фанатици су гњавежи. Велика разлика”.

Веховец наглашава да они не раде за сендвич, већ за новац из буџета.

“Највеће бот армије на свету имају Кина и Русија. У јавност су својевремено процуреле слике руске фабрике коментатора који се повезују с Кремљом и зову их веб-бригаде Кремља, кинеске ботове називају људима од 50 центи јер их толико плаћају за сваки коментар који модератор портала не избрише, а наши ботови су спонтано у јавности добили назив „сендвичари“, јер наводно раде за сендвич”, каже она.

Веховец истиче да се “у свету ботовање ради много дискретније, јер у модерним демократијама то подлеже одговорности по више закона, рецимо о оглашавању. Ипак, постоји. Тврди се да су ботови помогли Трампу да дође на власт. Или да су ботови спровели кампању Бреxит на интернету и завшили тај посао”.

“Поредећи наш случај са земљама у окружењу, можемо се „похвалити“ најразвијенијом ботовском структуром, и модус операнди наших ботова не назире се у региону ни у траговима. Такође, морамо бити презицни и напоменути да када кажемо бот у Србији, пре свега мислимо на људе упослене од стране СНС-а. Иако и друге политичке опције имају своје ватрене заговорнике на мрежама, верујемо да су то више активисти (посао из уверења, политички почетници или ентузијасти који добровољно лепе плакате), а много мање ботови (посао са платом)”, објашњава она.

Веховец упозорава да “Србија, такође, има и своје „крпене лутке“, бот налоге који су отворени да буду активирани када за то буде било потребе, за циљ који буде зацртан. Бригаде крпених лутака у Србији имају и неки медији”.

“Као одговор на бот загађење Твитер простора у Србији, ми смо једина земља у региону која има БотБлоцкер бесплатну екстензију коју можете скинути за мреже ФФ и Цхроме, и која вам аутоматски блокира ботове ако овој мрежи приступате преко једног од ова два претраживача”, открива она.

Претпоставља се да у Србији постоје организована радна места за људе који се баве ботовањем.

“Верује се и да свако јавно предузеће има измишљена радна места некаквих референата и сарадника за ово и оно, а заправо људи чији је задатак да ботују пуно радно време, а примају плату за то неко фантомско радно место”, каже Веховец.

Она објашњава и “да ова претпоставка држи воду, да са једне ИП адресе ботује велика количина људи, говори нам и нова измена Твитеровог алгоритма, која непогрешиво ботове по критеријуму „више људи са једне ИП адресе на исту тему“, смешта ове у невидљиви одељак „Сее море реплиес“, одакле нам не стиже чак ни нотификација да су покушали интеракцију с нама”.

“Ми смо плодно тле за ботовање, не само зато што је ботовање у Србији нада да ћете добити радно место, или дуг који исплаћујете јер сте добили радно место, ми смо плодно тле јер нико ништа не ради да ову појаву казни. А могло би по најмање два позитивна закона: Закон о заштити потрошача и тим законом је обухваћена Непоштена пословна пракса (ИИИ) и, Закон о оглашавању, делови о, рецимо, обмањујућем и упоредном оглашавању или забрани за подстицање дискриминације”, наводи она.

ЂИЛАС: Власт је спремала инциденте, Милан Радоичић је био са 30 следбеника у близини https://t.co/qAyeBQTl38

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 18, 2019

“Можете ли да замислите да тржишна инспекција усвоји вашу пријаву на сумњу да је ботовањем дошло до кршења два закона и изађе на терен да испита? Ни ја”, закључује Веховец.

*Астротурфинг је појам који се користи да објасни појаву диригованог, договореног или плаћеног мишљења јавности о нечему, а које треба да изгледа као природно и масовно јавно мњење. Како се спонтана иницијатива грађана на енглеском језику назива „грасс роот“, самоникла инцијатива, тако је њена супртоност астротурфинг, од имена бренда за производњу вештачке траве

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: danas.rs

Ознаке: ботови, друштвена појава, занимање, коментари на интернету