СВЕШТЕНИК ДР УГРИН ПОПОВИЋ: Зашто гори Нотр Дам?

свештеник др Угрин Поповић

21:20 16.04.2019.

„Не варајте се; Бог се не да исмејавати. Јер шта ко сеје, то ће и жети.“ (Гал. 6:7)

Према предању, звона Нотр Дама су огласила српску победу на Косову 1389-те. Заправо, победу хришћанске војске.

Према сећању, пре шест месеци, у том истом Нотр Даму је истакнута застава у част непостојећег учешћа, непостојеће државе, у Првом светском рату.

Нотр Дам је црква и симбол хришћанске напредности Франуске. Градња је трајала безмало два века. Та црква је посвећена Пресветој Богородици.

Ипак, данас је музеј, и туристичка атракција, и подсетник на оно чега се Франуска, али и целокупна Европа, одрекла и одриче. И постаје све више и више браон, а све је мање и мање бела, толеришући све друге религије и правце, шизофрено се одричући себе. Заправо, стидећи се себе, и онда здушно тражи и од других да исто поступе.

Ти други смо ми! А наш Хиландар је такође горео. Док се неурастенична маса пошто пото жели одрећи себе, и на то натерати и друге, својим јадним законима, и сервилним клањањима завојевачу. Све оно што наш народ не трпи, и све оно на шта је наш Председник пристао, одлазећи у Париз пре шест месеци, мирећи се са тим да буде на самој маргини догађаја, и да се на ходниима небитности сусретне са Хашијем. На жалост, то му је прошло. Као и многе друге ствари које му пролазе, док се маса истреса сваке суботе предвођена Јеленом Ананас, и на друштвеним мрежама, гурајући разне анонимусе у епи центар тзв народног спаса.

Да, маса је свуда иста, а без Бога то постаје само поворка јадних и истрошених стварења, која нису заправо толико ни лоша колико су јадна и колико су уморна од неиспуњених обећања и од свести да су заправо небитни. То је у ствари највећи грех Председника када је отишао пре шест месеци у Париз, и када је прихватио да буде на маргини, јер на то није имао право, пошто српски бајонет те јесени 1918.-те свакако да није био на маргини.

Овај пламен је показање да полако нестаје хришћанска Европа. Да наш Бог полако напушта ове крајеве, не пристајући на то да буде тек туристичка атракција, док се екстатички одушевљавамо сиријским избеглицама и хомосексуалцима, а животну сврху тражимо разно разним лајф коучевима, те и своју наду у трајност полажемо у реинкарнацију уместо у Христа.

Да, зато гори Норт Дам, јер Хришћанство није циркуска наказа, која се показује вечито заинтересованим туристима. Нити је политичка полуга, којом ћете инагурисати ЛАЖ.

Многе српске мајке су плакале 1389-те, док је црква посвећена Богомајци, звонила у част победе њихових мртвих синова.

Многе српске мајке су плакале 1918-те, поносно гледајући у будућност, за коју су се њихови мртви синови изборили, не би ли њихови унучићи живели и били живи, а то ће рећи – СЛОБОДНИ.

Ипак, догађај од пре шест месеци је те сузе оспорио! Застава шиптарске отимачине се завиорила Нотр Дамом, док је наш Председник отишао тамо, као кучка подвијеног репа, спремна да лиже руку која га млати само ако му обећа још пар сендвича.

Не, те сузе мајки над лешевима синова, и над пропалом надом, коју газе те сервилне кукавице, Богомати једноставно није истрпела. И, ево – Нотр Дам гори!

Мислите о томе…