Прочитај ми чланакЗа изборе се из буџета издвајају милијарде динара
Врх Српске напредне странке заказао је за уторак седницу председништва на којој ће се разговарати и о могућим парламентарним изборима, пренеле су Вечерње новости.
Уколико до избора дође ове године, биће то девети ванредни парламентарни избори у Србији од увођења вишестраначја.
На превремене изборе троше се милијарде динара, закони се током кампање доносе ван редовних процедура, а посматрачи и државна администрација немају довољно времена да се за изборе припреме, кажу стручњаци.
У последњих шест година грађани су чак три пута ванредно бирали чланове Скупштине, а то нас је коштало 5,4 милијарде динара, показује истраживање Националне коалиције за децентрализацију (НКД), невладине организације који окупља 15 организација из 11 градова.
„За тај новац, могли смо да направимо осам вртића, 12 школа и исплатимо више од 117.000 просечних плата“, каже директор ове организације Младен Јовановић за ББЦ на српском.
Осам од 11: Земља ванредних избора
Од увођења вишестраначја у Србији је одржано десет председничких и 11 парламентарних избора од којих је чак осам било расписано пре истека мандата посланика.
„То у пракси значи – више од милијарду динара трошкова, закони који се чекају или се пак доносе по хитном поступку, али и новац са стране којем је тешко ући у траг“, каже Јовановић.
У истраживању организације НКД се наводи да је „са новцем из буџета који је опредељене за ванредне парламентарне изборе у последњих шест година, Народна скупштина је могла да ради скоро две године“, наводи се у истраживању НКД.
Истраживање показује и да ниједан надлежни државни орган у Србији не поседује свеобухватне податке о изборним трошковима.
„Избори доста коштају, али је систем контроле трошкова такође доста слаб“, каже Јовановић.
„Додатни проблем је и коришћења јавних ресурса за промоцију, које обилато користи ова власт. Али су то некад радиле и претходне.“
Анализа НКД-а показује и да је укупна пауза у доношењу закона, током трајања ванредних изборних циклуса 2014. и 2016. године, износила укупно 11 месеци.
„У изборним годинама се чак 70 одсто закона доносило по хитном поступку док је у неизборним тај проценат износио 45 одсто.“
Ко то плаћа
Изборни трошкови се односе на више ставки – од штампања листића до финансирања предизборне кампање.
Ванредни избори 2016. године тако су коштали 1.7 милијарди динара, а највећи део новца потрошен је на плате, зараде и остале накнаде грађанима који су укључени у спровођење изборног процеса, подаци су организације ЦРТА, која посматра изборе.
Све то се плаћа из буџета Републике Србије.
Закон о финансирању политичких активности предвиђа 0.007 одсто пореских прихода у буџету за трошкове изборне кампање.
Све проглашене листе добијају 20 одсто тих средстава, а преосталих 80 посто листе које у парламент улазе на основу броја освојених мандата.
Убедљиво највише новца за изборе одлази Народној Скупштини, која према подацима организације ЦРТА, добија 50 одсто више средстава него све остале институције у Србији, попут Управног суда, Агенције за борбу против корупције и Републичког завода за статистику.
У оквиру суме за скупштину су и средства која су намењена Републичкој изборној комисији за спровођење избора.
Ко расписује изборе
Одговор је – Александар Вучић.
Указом председника Републике распушта се Скупштина и расписују се избори.
Парламент може да се распусти уколико то предложи Влада, с тим да тај предлог мора да буде образложен.
Од дана расписивања до дана одржавања избора не може да протекне мање од 45 ни више од 60 дана.
Ванредни избори и квалитет процеса
Расписивање избора пре редовног рока значи ванредне околности за све, како за учеснике тако и организаторе и посматраче изборног процеса, упозорава програмски директор организације ЦРТА Раша Недељков.
„У случају ванредних избора неће бити времена за квалитетну едукацију чланова бирачких одбора, нити за поправљање уочених пропуста из ранијих изборних циклуса“, каже он за ББЦ на српском.
Након превремених парламентарних избора 2016. године, ОЕБС је у извештају о праћењу избора навео да су „основна грађанска права су била поштована али су пристрасно извештавање у медијима, неправедна предност коју обезбеђује статус владајуће странке и нејасно разграничење државних и страначких активности, пољуљали једнакост могућности у такмичењу учесника избора.“
ОЕБС је такође навео да су посматрачи ове организације обавештени и о томе да је „вршен притисак на бираче, нарочито оне запослене у јавном сектору“.
Стварање услова за фер изборе је један од основних захтева протеста против владе који се од децембра одржавају широм Србије. На протесту који је 13. априла у Београду организовала опозиција, изнесен је захтев да „за формирањем заједничке комисије власти и опозиције за дефинисање фер и поштених изборних услова“.
ГРАЂАНИ ШИРОМ СРБИЈЕ више од четири месеца у непрестаном протесту https://t.co/Q1QQNgt1Ls
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 15, 2019
Недељков зато сматра да би расписивање превремених избора у овом тренутку значило да неће бити времена да се отклоне недостаци у изборном процесу.
„У тренутку када нема разлога за расписивање ванредних избора и када део опозиције тражи дијалог за унапређење изборних услова, одлука власти да распише ванредне изборе представљала би намерно одустајање од унапређења изборних услова“, каже Недељков.
Шта се до сада говорило – јун ове или март наредне године
Да су напредњаци „ближе“ одлуци о ванредним парламентарним изборима изјавио је крајем марта председник Србије Александар Вучић. Он је тада рекао да Председништво странке није донело коначну одлуку о расписивању ванредних парламентарних избора.
Додао је да, у случају да буду расписани, избори неће бити одржани на јесен већ „у јуну или на пролеће наредне године“.
Термин за ванредне изборе, како је раније најављено, могао би да буде 23. или 30. јун. У том случају, избори би најраније могли да буду расписани 24. априла, а најкасније 9. маја.
„Ја сам био уздржан и договорили смо се да у веома кратком року кажем шта можемо да урадимо по питању нашег европског пута, Косова и Метохије, великих инвестиција“, казао је Вучић.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је тада да је „јун први реални могући термин за одржавање ванредних парламентарних избора“ али није искључио могућност да се они одрже и у марту следеће године.
Он је додао да ће све бити јасније у наредних 20 дана, што је управо – сада.
Део опозиције окупљен у Савезу за Србију, међутим, наводи да њихов излазак на изборе не зависи од датума, већ изборних услова.
„Да ли ће грађанима заправо заиста бити понуђена могућност избора или ће то бити некакви избори по Вучићевим правилима на којима гласају уцењени, уплашени, застрашени и на друге начине малтретирани људи“, рекла је Александра Јерков из Демократске странке.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
