Прочитај ми чланакСедам одмаралишта која су некада припадала српским и предузећима из БиХ нашло се на тендеру по новом хрватском закону о управљању државном имовином. Она ће бити дата у закуп на 30 година, са накнадном могућношћу откупа, упркос томе што су за многе од ових некретнина и даље у току судски поступци.
Реч је о бившем српском одмаралишту „Грађевинари“, у Градцу, затим два одмаралишта на острву Угљан, од којих је једно било српско, а друго власништво БиХ, као и у Дубровнику, Лукорану, Живогошћу, Бристу и неизграђеном земљишту од 1.824 квадрата у Сућурају, на Хвару. Рок за подношење понуда за тродеценијски закуп истиче 16. априла.
Ово је други јавни позив за рентирање српских и босанских некретнина.
Први је Министарство државне имовине Хрватске објавило за 15 локација, у новембру прошле године. Тада су у закуп дата одмаралишта у Градцу „Робних кућа Београд“, „Ђуре Салаја“, затим „Трговци“, „Вила Босанка“, „Саобраћајци“, Х2О, „Мостарци“, „Валтер Перић“, „Хит Подаца (Мостар)“ и експрес ресторан „Градац“, али и одмаралишта Општине Врачар у Сланом, „Пионир Сомбор“ на Рабу, „Партизан“ у Биограду на Мору и хотел „Нови Сад“ у Игранама.
ЖЕНЕВА ВРШИ МОНИТОРИНГ
Комисија за права човека у Женеви извршиће у октобру мониторинг над Хрватском, по нашој пријави, јер сматрамо да нам је угрожено право на имовину. У односу на правна лица из Македоније и Словеније, која су остварила своја права, фирме и институције из Србије и БиХ су дискриминисане – открива Ристић.
Удружење „Одузета имовина“, са седиштем у Новом Саду, обратило се хрватском омбудсману, тражећи да Загреб забрани располагање и преузимање средстава фирми, државних институција и локалних самоуправа из Србије.
Према речима председника Удружења, адвоката Зорана Ристића, различитим актима Хрватске, од српских и босанских предузећа и институција одузета је имовина вредна око две милијарде евра.
Више од 18 година око 180 оштећених фирми није у могућности да користи своје некретнине, а настала штета достиже више стотина милиона евра.
– Пред хрватским правосуђем води се више од 300 поступака – каже Ристић.
– Оштећени су се преко удружења обратили на 200 адреса. Сви захтеви пред хрватским органима и судовима одбијени су, представке поднете Европском суду у Стразбуру проглашене су неприхватљивим, а одлука, чије се образложење своди на то да је подносилац изгубио права пре него што је Загреб ратификовао Конвенцију о људским правима, супротна је пракси Европског суда.
Удружење је поднело жалбу Комитету за људска права при УН и у припреми је захтев за решавање спора пред арбитражом ОЕБС.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
